Nebo nad Zemljom se polako puni satelitima i tome nema kraja. Sad su aktuelni starlink sateliti, ali uskoro neće biti samo oni problem jer će uvis poleteti još mnogo drugih satelita raznih svemirskih sila. Kako stvari stoje taj posao će tek da procveta, jer postoji velika glad za njima. Oni prikupljaju informacije, šalju podatke i uspostavljaju globalnu telekomunikacionu  mrežu. Badava se astronomi bune i žale da im tragovi satelita kvare pogled na nebo i onesposobljavaju njihovu nauku.

Kako ispada za koju deceniju nebeske objekte astronomi profesionalci će gledati samo svemirskim teleskopima iz orbite, ili još dalje iz neke tačke daleko od Zemlje.

A možda će još bolje rešenje biti izgradnja opservatorija na Mesecu. To bi zapravo bilo idealno rešenje iz mnogo razloga. Mesec se oko svoje ose obrće 30 puta sporije (Sinodički mesec) nego Zemlja oko svoje ose i teleskopi na Mesecu će moći mnogo duže da osmatraju u kontinuitetu, nego zemaljski, jer noć na Mesecu traje po dve naše nedelje. Sem toga, na Mesecu ne postoji atmosfera koja inače ovde na Zemlji blokira ultraljubičasto i drugo zračenje, a nema ni oblaka, turbulencije zraka, nema vlage, nebo je uvek kristalno vedro.   

Sem toga, sa odgovarajućom opservatorijom, procvetala bi radio astronomija. Ovde na Zemlji je velika buka u radio pojasu jer ima bezbroj izvora radio talasa koji maskiraju radio-izvore iz svemira (pulsari, kvazari, radio galaksije). Zbog toga bi astronomi bili presrećni jednim mirnim i tihim mestom kakav je Mesec gde njihovo osmatranje ne bi ometali veštački izvori radio talasa.

Kad kroz teleskop sa Zemlje gledate zvezde već posle desetak sekundi one „beže“ i na senzoru kamere prave tragove. To najčešće ne želite i zato je potrebno da teleskop ima dobar motor koji polako okreće tubus teleskopa u suprotnu stranu od okretanja planete kako bi se to kretanje poništilo i zvezde na snimku videle kao tačkice. Na Mesecu koji mnogo sporije rotira taj problem je 30 puta manji.

Na Mesečevom noćnom nebu jedino Zemlja kvari astronomski pogled, ali ne toliko koliko Mesec smeta na našem noćnom nebu, jer Mesec nema atmosferu, a koja inače rasipa svetlosne zrake i onemogućava da po danu vidimo nebeske objekte. Sem toga ako bi se opservatorija izgradila na Mesečevoj daljoj strani, taj problem se sasvim rešava jer sa te strane Zemlja nikad nije vidljiva. Jedino što bi smetalo to je Sunce koje svake dve nedelje obasjava tu stranu. Samo, pošto Mesec nema atmosferu astronomi bi i pored Sunca mogli da osmatraju velik deo neba.

Naravno, opservatorija na Mesecu bi bila automatizovana i teleskopom na njoj bi se upravljalo sa Zemlje. Uostalom tako rade i svemirski teleskopi. 

Ipak postoji jedan velik problem. Izgradnja opservatorije na Mesecu bi bila užasno skupa i jednog dana će je graditi, ako razuma na Zemlji bude, više država. Uostalom, tako se već odavno radi i sa velikim opservatorijama na Zemlji. Pa i u svemiru. Dakle, kad-tad i taj problem će se rešiti. 

TELESKOPI SU VEĆ BILI NA MESECU

Apollo16ultravioletcameraspectrograph
U.S. Naval Research Laboratory

Zapravo, teleskopi su već bili na Mesecu. U jednoj misiji Apola (Apolo 16) korišćen je jedan mali pozlaćeni ultraljubičasti teleskop (vidite ga na slici gore) i sa kojim je napravljeno 178 fotografija kosmosa: daleke zvezdane oblake, magline pa i Zemljinu spoljnu atmosferu.

Chang e4 lander
Kineski Change-4 prva letelica na drugoj strani Meseca. Sliku je napravio rover Yutu-2, deo iste misije. 

A i Kinezi su 2013. poslali svoj teleskop od šest inča koji je na Mesec otišao sa lenderom Chanege-3 . Bio je to Lunarni ultraljubičasti teleskop (LUT) kojim su posmatrali hiljade časova zvezde i galaksije. A prošle godine isporučili su na Mesec i jedan mali radio-teleskop u okviru misije Change-4. 

FARSIDEPROJECT
FARSIDE teleskop koji do Meseca treba da stigne pomoću lendera Blue Origins, NASA/JPL-Caltech/Jack O. Burns, Univ. of Colorado, Boulder

PLANOVI

Postoji inače ambiciozan plan Nase za podizanje radio opservatorije na Mesecu. To je velika skalamerija od čak 128 antena koji bi se raširili na oko 10 kilometara površine. Radni, a možda i stalni naziv ove opservatorije glasi Farside Arreay ili samo FARSIDE, dakle niz radio antena na daljoj strani Meseca. Bio bi idealan za istraživanje tzv. Tamnog doba svemira, tj. ranog razdoblja kosmičke istorije, doba tokom kojeg zvezde i galaksije još nisu postojale. Sem toga proučavao bi i vansolarne planete, magnetna polja tih tela oko dalekih zvezda te bi tragao za onima koje bi mogle biti nastanjive. Koga interesuje FARSIDE ovde može preuzeti PDF fajl o njemu. 

niac2020 bandyopadhyay
Umetnički prikaz LCRT na daljoj strani Meseca. Credits: Saptarshi Bandyopadhyay

Postoji i ideja da se u nekom krateru Meseca izgradi nešto poput teleskopa Arecibo koji je ovde na Zemlji ugrađen u veliku udolinu. To bi bio Lunar Crater Radio Telescope (LCRT) i više o njemu imate ovde.

Prema: Astronomy i NASA

 

 


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži