Aleksandar Kubicela right in the front of the painting Solar eclipse in 1961 painted

Posmatranje pomračenja Sunca, 15. februar 1961, Hvarska tvrđava. Rad akademskog slikara Petra Kubičele. U prvom plani desno je astronom Aleksandar Kubičela.

Poznata je priča o osnivanju Astronomske opservatorije na Zvezdari i o pionirskim teorijskim radovima Milutina Milankovića. Ali kada su kod nas počela astrofizička istraživanja? Danas (15. februara) je jedna godišnjica tog početka!

Postoji mala dvosmislenost oko korišćenja naziva astronomija i astrofizika. Uobičajeno je na primer da se kaže radio astronomija ili rendgenska astronomija, pa se „astronomija“ koristi za svaku posmatračku delatnost. 

Tačnija razlika u terminima je da se pod astronomijom misli na merenja položaja nebeskih tela i interpretaciju tih merenja koristeći zakon gravitacije. S druge strane, astrofizika je svako posmatranje kome je cilj razumevanje fizičke priorode nebeskih tela i interpretacija tih merenja koristeći zakone mikroskopske fizike.

Na primer, merenja sjaja neke zvezde (fotometrija) u različitim filterima nam daje informaciju o tome kako je energija koju ta zvezda emituje raspoređena po talasnim dužinama. Fizika (termodinamika i statistička fizika) interpretira ta merenja i odatle sračunava temperaturu te zvezde.

Polarimetrija je kada merimo sjaj zvezde kroz različite polarizacione filtere (kao naoko providne naočare koje ipak umanjuju sjaj svetlog neba), iz kojih primenom zakona fizike (elektrodinamika i atomska fizika) dobijamo informaciju o mogućem prisustvu prašine ili magnetnih polja u atmosferi posmatrane zvezde i merimo njihova svojstva.

Kruna posmatračke astrofizike je spektroskopija, kada se svetlost zvezde razlaže u dugine boje među kojima se vide jasne tamne a ponekad i svetle trake. Koristeći zakone atomske fizike iz takvih posmatranja se određuje hemijski sastav zvezde i njena druga fizička svojstva kao gustina, pritisak, prisustvo magnetnih ili električnih polja, itd.

Astrofizika je nastala tek pre nešto više od 150 godina. A početak posmatračke astrofizike kod nas bilo je posmatranje totalnog pomračenja Sunca od 15. februara 1961!

 „Vasiona“ br. 2 za 1961-vu godine je donela dva kratka izveštaja sa tog istorijskog početka. Zbog raster papira na kome je časopis štampan slike iz tog članka su nažalosti ispod kvaliteta na koji smo danas navikli ali svejedno predstavljaju vredno svedočanstvo.

Posmatračka ekipa sa Astronomske opservatorije na Zvezdari izabrala je lokaciju na hvarskoj tvrđavi, jer tuda je prolazila zona totaliteta a očekivalo se vedro i lepo vreme.

Pomracenje 61 VOskanjan JArsenijevic

Na gornjoj slici vidimo fantastičnu kombinaciju. Tu je masivna, gvozdena ekvatorijalna montaža koju je izradio legendarni majstor opservatorije Ljuba Paunović. Na njoj je montiran Cajs refraktor sa objektivom od 20 cm i žižnom daljinom od 3 m, takozvani „mali Cajs“ opservatorije. Paraleno sa njim (sa donje strane) montiran je Cajs refraktor prečnika 11 cm, koji veoma liči na refrakor koji je i dan danas na Narodnoj opservatoriji na Kalemegdanu, mada se u članku navodi da je njegova žižna daljina 165 cm umesto 200 cm. Treći, kratkofokusni instrument montiran sa gornje strane nije opisan u članku.

Prva osoba s leva takođe nije identifikovana. Muškarac u tamnom puloveru je Georgije Popović, koji je u svetu bio zapažen po svojim studijama dvojnih zvezda koristeći „Veliki Cajs“ astronomske opservatorije. Za ovu priliku on je bio pozajmljen da pomogne astrofizičarima. Muškarac dole desno je Vasilije (Vahe) Oskanjan, osnivač astrofizičkih posmatranja na Zvezdari i tada šef astrofizičke grupe. Pored njega stoji Jelisaveta Arsenijević, naša prva astrofizičarka i tada najmlađi član male grupe.

Zapazimo velike okrugle „kutije“ montirane na kraju dva Cajsa. Svaka je imala unutra po obodu seriju fotografskih ploča, a ispred svake drugačiji filter. 

U kutiji iza manjeg Cajsa, kojim je posmatrao Oskanjan, bili su takozvani interferencioni filteri centrirani oko različitih talasnih dužina. Time je dobijena serija snimaka sunčeve korone, vidljive za kratko u toku totaliteta, u raznim dijapazonima optičkog spektra i time raspodela temperature korone. 

Kutija iza većeg Cajsa, kojim je posmatrala Jelisaveta Arsenijević, imala je polarizacione filtere, svaki rotiran za drugi ugao, kako bi se izražajnije videli različiti delovi korone. (Ako imate polarizacione naočare za Sunce okrećite ih naspram svetlog neba. Ili još bolje, stavite jedne iza drugih pa okrećite samo jedne.)  Oba posmatrača su u toku kratkog totaliteta ručno rotirali filtere i fotografske ploče. 

Pomracenje 61 AKubicela LDacic notext

Na drugoj slici je legendarni Cajs astrograf sa objektivom od 16 cm i 80 cm žižne daljine. Tim instrumentom su tridesetih i četrdesetih godina astronomi Milorad Protić i Pera Đurković sa Zvezdare otkrili osam malih planeta! Ovom prilikom, astrograf je bio kooptiran za astrofizički projekat, kao i astronom Ljubiša Dačić, na slici desno, koji se inače bavio dvojnim zvezdama. Na slici levo je astrofizičar Aleksandar Kubičela. Iza astrografa je bio montiran stari spektrograf firme „Askania“ koji je Kubičela adaptirao za ovaj projekat. Cilj je bio da se snimi spektar hromosfere, donjeg sloja sunčeve atmosfere, takozvani „fleš spektar“ jer ga je tada bilo moguće snimiti samo u kratkoj fazi totaliteta i o hromosferi se znalo veoma malo.

Vreme je bilo odlično a posmatrači veoma zadovoljni dobijenim snimcima. Sva skalamerija je zatim vraćena na Zvezdaru, i usledila je obrada posmatranja.

Oskanjan je posle nekoliko godina otišao na Bjurakan opservatoriji u sovjetskoj Jermeniji. Zamenio ga je na kratko Trajče Angelov, a zatim je dugogodišnji član postao Ištvan Vince. Tročlana astrofizička grupa je razvila projekte spektroskopije Sunca sa „malim Cajsom“ i fotometrije i polarimetrije eruptivnih zvezda sa „velikim Cajsom“ od 65 cm, koristeći velikim delom instrumente koje su sami konstruisali ili adaptirali. Gotovo dve decenije to je bila sva posmatračka astrofizika u Jugoslaviji. (Ni teoretičara nije bilo mnogo više – jedan u Zagrebu, dva-tri u Beogradu i to je bilo sve.)

Danas, kada je situacija impresivno drugačija, lepo je setiti se tog sunčanog dana na hvarskoj tvrđavi, pre 60 godina.

https://www.youtube.com/watch?v=iQRMs8S8YKg

(Napomena: istini za volju, moguće je za početak astrofizike kod nas uzeti jedno usamljeno ranije posmatranje, s početka pedesetih. Tema za drugu priliku.)

 

ASTRONOMSKA OPSERVATORIJA U BEOGRADU


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 
Instagram AM Fotografije AM (FLICKR) YT kanal AM
 
 
Zanimljiva pitanja i odgovori
 
 banerTM
   

leksikon 190

 tvastronomija18

 sad

OSNOVE (5)