Astronautika: misije

S vremena na vreme u AM među komentarima ili u nekom članku pomene se da Rusi nemaju para inače bi oni čuda radili u svemiru. Sve bi, dakle, bilo u redu i pokazala bi Rusija svoju veliku moć u kosmonautici samo da je para. 

soyuz polijetanje epa 0
Lansiranje Sojuza

Meni se čini da je to jako pojednostavljeno viđenje problema. Pa nikad, ni u slavnim danima Rusija, odnosno u ono vreme SSSR, nije imala puno para, a opet je povela čovečanstvo u svemir, došla do Meseca, Venere, Marsa. Rekao bih da stvar nije u parama. Uostalom Severna Koreja sigurno nema para, a ipak je napravila atomsku bombu i balističke rakete. Biće da je nešto drugo u pitanju. 

Takmičenje oko osvajanja Meseca šezdesetih godina prošlog veka bilo je takmičenje dva društveno politička i privredna sistema. I Rusi i Amerikanci su želeli da dokažu da je njihov sistem efikasniji i bolji. S jedne strane nalazio se centralizovan sistem sa planskom privredom, s duge strane demokratski sistem sa tržišnom privredom - svaki sa svojim prednostima i manama. Na kraju u trci za Mesec pobedio je drugi sistem. Pokazao se efikasniji, uspešniji itd. Po meni se u tome kriju problemi ruske kosmonautike.  

Pare

Kako to da Rusi nemaju para kada je Rusija zapravo strašno bogata zemlja? Rusija ima ogromne količine ruda i minerala, ima zlata, dijamanata, nafte, uglja, gvožđa, ima ogromne šume (najveće svetske rezerve ispred Brazila, Kanade, SAD i Kine), reke, njive, ima 150 miliona ljudi, ima univerzitete, naučnike, nobelovce… kako nemaju para? I Aljaska je bila ledena i neprohodna pa to Amerikancima nije smetalo da je eksploatišu!

Obradiva površina zemlje u Rusiji iznosi preko 1.200.000 kvadratnih kilometara. Rusija je po tome četvrta u svetu. Rusija izlazi na tri okeana, Rusija ima velike reke i jezera i velike ribarske flote. Rusija je vodeća zemlja u svetu po ulovu ribe. 

Rusija ima najveće svetske rezerve prirodnog gasa, po rezervama nafte osma je u svetu i najveći je izvoznik nafte u svetu. Po rezervama uglja druga je. Rusija je peti proizvođač električne energije. Rusija ima razvijenu proizvodnju nuklearne energije i po tome je četvrti najveći proizvođač u svetu. 

Da ne nabrajamo dalje: kako to da Rusija nema para? Ako nema, onda loše gospodari svojim ogromnim blagom. Ili se ono sliva u neke nevidljive džepove.

Ponekad se kaže: u Americi su bogati privatnici preuzeli deo Nasinog programa. Ali i u Rusiji postoje bogati ljudi, čak besmisleno bogati. To su čuveni ruski oligarsi. 

Evo iz Vikipedije izvod o njima:

Najpoznatiji oligarsi Putinovog vremena su Roman Abramovič, Alezander Abramov, Oleg Deripaska, Mihail Fridman, Mihail Prokhorov, Ališer Usmanov, German Han, Viktor Vekselberg, Leonid Mikelson, Vagit Alekperov, Vladimir Potanin, Vitali Malkin. 

Između 2000. i 2004., Putin je bio angažovan u borbi za vlast sa nekim oligarsima, sklapajući "veliki posao" sa njima. Ova pogodba je omogućila oligarsima da održavaju svoju moć u zamenu za njihovu otvorenu podršku i usklađivanje sa Putinovom vladom.

Mnogo više poslovnih ljudi su postali oligarsi u vreme Putinove vlasti, obično zbog ličnih odnosa sa Putinom, kao što je rektor instituta gde je Putin diplomirao 1996., Vladimir Litvinenko, i Putinov trener džudoa iz detinjstva, Arkadi Rotenberg.

 

Iz nekog razloga ti ruski prebogati ljudi nisu zainteresovani za kosmičku industriju.

Korupcija

Međutim Rusija ima i ogromnu korupciju. I to rastuću. Po Transparency International's 2019. godine od 180 zemalja Rusija je zauzima visoko, 137. mesto po korupciji! (veći broj, veća korupcija). I ona raste.

Nešto ne valja u upravljanju zemljom.

Ko odlučuje?

Ko u Rusiji odlučuje? Pa zna se, Putin. Tačka! Ako ne lično, ono preko onih koji od njega zavise. On postavlja i smenjuje, imenuje i opet smenjuje. Da li u tome bira najbolje? Kada jedan odlučuje on bira onog ko je NJEMU najbolji, a ne onog ko najbolje radi posao.

I probleme u kosmonautici Putin (država) pokušava da reši tako što nekog smeni. Napravi čistku u Ruskoj kosmičkoj agenciji, dovede nove ljude, na čelo postavi visokog državnog funkcionera koji ima snažan autoritet i moć da posmenjuje sve redom, koji pokaže čvrstu ruku i čeličnu odlučnost da to ne može više tako i koji javno kaže da će odgovorni odgovarati. A onda opet nešto pukne i raketa skrene sa puta ili ne poleti ili se na ruskom delu Međunarodne svemirske stanice pojavi rupa kroz koju vazduh počne da curi.

Naravno da predsednik SAD bira koga će staviti na čelo Nase, ali tog kandidata treba da potvrdi Kongres – ako ne potvrdi, ništa od imenovanja. Predsednik SAD predlaže budžet Nase, ali Kongres ne mora taj predlog da prihvati (što se i dešavalo mnogo puta). 

Posledice

Ruski naučnici danas sa rezignacijom čitaju vesti o sjajnim uspesima Amerikanaca, Japanaca, Evrope, Kine… i razmišljaju: e, nekad smo mi slali rakete na druge planete. Nekada smo mi pisali istoriju kosmonautike. A sada, evo i Indija šalje na Mesec svoje letelice. Mi dobacimo samo do Svemirske stanice. I tužno malo ljudi se javlja na konkurs za kosmonaute. Čini se da više nikom nije ni stalo do nje. 

Populizam 

pop

Danas na Bajkonoru popovi blagosiljaju rakete i putnike za kosmos. Prskaju vodicom i pozivaju Gospoda da izlije svoju milost i osigura let. Niko popove ne poziva na odgovornost kada let ne bude uspešan. Gospod i Putin su bezgrešni. Vlast u Rusiji je populistička. Izvode se predstave za narod. Otuda popovi. Besmisleno, ali glavno da je narod srećan. 

A nekada su ruske rakete letele i pravile podvige bez popova i upisivale se na stranice istorije.

Populizam i samo populizam. Glavno je da se nešto moćno izjavi, bez obzira koliko je to bilo glupo. Dmitrij Rogozin je svojevremeno izjavio da Rusija ne namerava nikome da ustupi mesto liderstva u kosmosu. Prosto se pitam da li je Grujica Ivanović dobro shvatio to što je preneo. Kakvo liderstvo Rusije u kosmosu??? To je prazno busanje u prsa, izjava za domaću javnost. Ostali, izvan Rusije se sigurno u čudu zgledaju. Siguran sam da oni poštuju sve što je Rusija postigla u kosmonautici i poštuju njen potencijal, samoooo ovakvu izjavu ne mogu ozbiljno da shvate.

Od početka veka do danas (zapravo do pre godinu dana kada sam pravio ovu analizu) Sjedinjene države su imale 27 misija u svemirskom istraživanju Sunčevog sistema, Evropska Unija 9, Japan 7, Kina 6, Indija 4, a Rusija? Tri! I to u saradnji….

Poslednja zbilja sjajna i uspešna originalna ruska planetarna misija bila je Vega 2 – pre 34 godina! 

Nakon toga usledila je izgradnja stanice Mir 1986. (uspešno), misija Phobos 1 i Phobos 2 obe iz 1988. – izgubljen kontakt, Mars 96 iz 1996. – nije se odmakla dalje od orbite oko Zemlje, Fobos Grunt 2011. – nije uspela da napusti orbitu, a 2016, zajedno sa Evropskom Unijom poslala je ExoMars do Marsa – uspešno (mada je lender zakazao). 

I sad, ko je lider u kosmosu?

Ne, Rusi ili ne smeju da govore o pravim uzrocima, ili zaista ne shvataju da im je problem u čitavoj državi. Zato lupaju glavu i izmišljaju razloge zbog kojih nešto nisu uspeli. 

U toj totalnoj sluđenosti nije čudo da dolazi do besmislenih zaključaka.

Kolosalna glupost

Tako je jedan zabrinuti član komiteta za odbranu rekao da „Roskosmos” treba vratiti pod okrilje Ministarstva odbrane.“.

Po njemu, piše Grujica Ivanović u svom članku, serija neuspeha koja potresa rusku kosmonautiku već nekoliko godina je najvećim delom zbog nediscipline građanskih lica koji rade. “Vojno osoblje je mnogo disciplinovanije i odgovornije”, rekao je on.“

Tipičan ruski način razmišljanja. Problemi pokušavaju da se reše naredbama, pretnjama, vojnom disciplinom i kažnjavanjem. 

Ništa od toga se do sada nije pokazalo uspešnim i Rusija ne samo da sve više stagnira, nego ostali sve više napreduju i kako sada stvari stoje ona se polako utapa u ranu istoriju astronautike, gde će konačno, ako nešto ne promeni u svojoj upravi, ostati zaboravljena. 

 


Komentari   

Aleksandar Zorkić
-1 #38 Aleksandar Zorkić 03-07-2020 15:15
Citat Vladimir Kerleta 2:
Jeste. A put do para ide preko sile...

I na ovaj komentar moglo bi se mnogo toga kazati i mnogo toga osporavati pogotovo što ne vidimo ni jedan dokaz za rečeno, ali jako smo se udaljili od teme i vreme je da prekinemo diskusiju (već se i čitaoci bune).
Ono što ne bude direktno vezano za članak, nećemo objaviti.
Vladimir Kerleta 2
0 #37 Vladimir Kerleta 2 03-07-2020 09:56
Jeste. A put do para ide preko sile.
Sve danas bogate zemlje do pre stotinak godina su bile robovlasnicke imperije (uz nekoliko izuzetaka malih zemalja tipa bankarske svajcarske ili naftaske norveske, ili ostrvski zasticenog japana koji je prirodna tvrdjava). Zato svi koji hoce da se razviju zele da budu nezavisni i prvo osvajaju silu (oruzje) kao danas rusija i kina, a njihov kosmicki program je derovat vojnog. Zato su mu i prioriteti sekundarni. Resursi planete su ograniceni, a bogati nisu bogati zato sto su humani filantropi nego zato sto su sebicni predatori, i svim silama se trude da siromasne ostave tamo gde jesu, jer zaradjuju i na njima. Pocetkom dvadesetog veka tek industrijalizov ani Japan je pravio bojne brodove koji pariraju engleskim, i logicni je da preko toga nije imao sredstava da finansira i nekog japanskog Radeforda ili Habla. Isto tako danas Rusija pravi kinzale i avangard, pa joj ne preostaje resursa za duboki svemir. Stoji da su izgubili 50 godina prekidajuci kontinuitet sa sovjetskim fundamentalnim istrazivanjima, ali u medjuvremenu njima se desio raspad drzave, gubitak 40% teritorije i ljudstva, desktrukcija ekonomije veca od one iz hitletovog blic kriga. Dakle, nije prekinut samo kosmonauticki kontinuitet. Prekinut je svaki moguci kontinuitet. Oni su u principu sada opet na pocetku i zato ih zanima samo LEO orbita (iz vojnih razloga).
Aleksandar Zorkić
-2 #36 Aleksandar Zorkić 02-07-2020 21:16
Citat Vladimir Kerleta 2:
U prvom, pasusu teksta stoji: "Rekao bih da stvar nije u parama." i to je njegova osnovna potka do kraja ....

Konačno ćemo možda raspetljati stvar. Pominjao sam pare, ali sam jasno pitao (4. pasus podnaslov Pare): kako to da Rusija nema para kada je toliko bogata???? E u tome je problem. U Argentini, Urugvaju, Filipinima, Srbiji… isto. Pa nešto ne valja u organizaciji privrede, možda u mentalitetu čitavog društva, u preteranoj korupciji, nepotizmu, kriminalu, štagod.
Ali nemojmo govori: eh da je tamo para sve bi cvetalo. Pa ne bi, jer je čitava organizacija društva, društveno politički i privredni sistem takav da sputava razvoj. Dajte milion dolara neorganizovanoj (nazovite to kako hoćete) zemlji i te pare će nestati a da se i ne zna gde su (pa će se i dalje pričati: e sve bi bilo lepo, samo da imamo para), a dajte dobro organizovanoj državi i ona će taj milion kroz 5 ili 10 godina umnožiti. Nisu pare krive, nego loša organizacija ili štagod već.
U trci za osvajanje Meseca takmičila su se dva privredna sistema. Jedan je pobedio. I to je sve.
damirko
-3 #35 damirko 02-07-2020 15:01
Pokušavam cijelo vrijeme naglasiti koliko je ljudski faktor bitan i kako ga rukovodstvo Rusije olako shvata:

Skupljeno znanje i iskustvo iz misije Lunohod 1970. g. danas je potpuno neupotrebljivo za Rusiju, jer nije izvršen transfer znanja na mlađe, ujedno oni nisu ni sticali nova iskustva - nije bilo novih misija.
Amerika je startovala sa istim konceptom 1997. g. na Marsu, imaju misije u kontinuitetu i od tada stvorila je barem dvije generacije inženjera koje imaju znanje, primenjuju današnju tehnologiju i uskoro će na Marsu koristiti i helikopter.

Ukoliko bi Rusija pokrenula sličnu misiju daljinskog upravljanja vozilima na drugom svemirskom tijelu, ona suštinski starta od nule.
Potrošeno 50 godina ni na šta.
Vladimir Kerleta 2
+6 #34 Vladimir Kerleta 2 02-07-2020 14:56
U prvom, pasusu teksta stoji: "Rekao bih da stvar nije u parama." i to je njegova osnovna potka do kraja - a ja u svojoj kotrargumentaci ji tvrdim da jeste u parama.
Mi se uopste ne slazemo. Slazemo se samo oko klinicke slike pacijenta ali postavljamo potpuno razlicite uzroke bolesti. Ja tvrdim da je kod pacijenta tuberkuloza a Zorkic tvrdi da je u pitanju giht.
Duboki svemir zahteva duboki novcanik, i ja tvrdim da Roscosmos zbog novca ne moze da ga posecuje, a ne zbog organizacije, birokratije, Putina, popova, ili nedostatk vizija.

Zasto japan nema rude a ipak je bogata zemlja, a rusija ih ima pa nije bogata kao japan - to nije pitanje za kosmonautiku nego za istoriju i sociologiju.
Ja bi mogao isto tako da pitam zasto Argentina koja ima rude i umerenu klimu nema standard kao Francuska koja nema nista. Zasto je Urugvaj mogo siromasniji od Holandije, a po kilmatskim uslovima ne bi trebalo. Zasto su Filipini siromasni a juzna koreja bogata., itd, itd. Na ova pitanja daju odgovore neke druge nauke, a ne kosmonautika.

Dakle, tekst umesto da kaze osnovnu stvar, a to je koliko malo rusi trose na svemir, raspravlja o ruskoj birokratiji koju odlicno poznajemo jos iz devetnaestoveko vnih romana, o autoritarnoj vlasti iako rusija u celokupnoj svojoj istoriju i ne zna za drugu vrstu vlast, i to sve tri dana pred ruski referendum koji je upravo odrzan. Ja kad sam procitao teskt prva asocijacima mi je bila da je orkestrirano i da sam procitao neki antireferendums ki proglas antiputinovske opozicije ili saopstenje sa glasa amerike. Nemam nista protiv ako ce Letenku da finasira Amerika, ali posto cemo da je finansiramo mi srbi, onda prema svecu i tropar.
Aleksandar Zorkić
-4 #33 Aleksandar Zorkić 02-07-2020 14:06
Citat Vladimir Kerleta 2:
Jos bih nesto da dodam. Odnos budzetskih sredstava od 8 : 1 u korist Nase, naspram Roskosmosa je optimisticka verzija. Samo nominalna.
.....


Pa da i sve to samo dopunjuje članak koji komentarišemo: Rusija ima dcenijskih problema u astronautici. Ali, naravno, taj problem proističe iz velike korupcije, urušavanja sistema vrednosti, lošeg upravljanja resursima itd.
Aleksandar Zorkić
-6 #32 Aleksandar Zorkić 02-07-2020 14:01
Citat dragant:
@Zaorkić:
Rečnik SH jezika bolje ne navoditi kao refernecu (dosta duha jugoslovenstva). U katoličanstvu je svećenik. Svako verovatno zna nekoga u svom mestu ko je katolik i lako može da proveri. A sveštenici su u pravoslavlju, i oni su zakoniti naslednici Svetih apostola. Nazvi pop u sebi ima posprdno, i koriste ga prvenstveno neverujući ljudi. „Pop Ćira i pop Spira“ je delo koje ismeva sveštenike. Tako da pop i sveštenik nije isto. Zato se ovde neko s pravom bunio da to nije isto.

Koji rečnik onda treba navoditi ako ne jedini koji je do kraja napisan? I šta smeta ako je neki rečnik u duhu jugoslovenstva?
2. Naveo sam i primer iz Leksikona (...) zapadnog kršćanstva u kome se inače navodi i da je reč "pop": citiram "Prilično raširen u nekim dijelovima Hrvatske (Dalmacija, Kvarner) to je i službeni pučki naziv za sveštenika"
U svakom slučaju nije mi bila namera da nekog povredim, koristio sam reč koja je široko rasprostranjena i koju svi razumeju.
Miki
-4 #31 Miki 02-07-2020 08:51
Vladimire, ima Rusija mnogo lansiranja, ali danas podizanje satelita u orbitu, i sam satelit kao neka upotrebljiva sprava u LEO nije nešto što se može smatrati ozbiljnom astronautikom. Mislim da se možemo složiti da je istraživanje svemira, ono što mi ovde na ovom sajtu smatramo astronautikom. Od svih zemalja koje se bave svemirom, Rusija je poslednja što se tiče deep space misija, i istraživanja nečeg novog u svemiru. Čak i Indija ima orbiter oko Marsa. Rusija uspeva samo da podigne (uglavnom tuđe) satelite u orbitu, i svoje vojne, i to uglavnom tek malo osavremenjenim raketama iz perioda SSSR.
Vladimir Kerleta 2
+5 #30 Vladimir Kerleta 2 02-07-2020 01:24
Jos bih nesto da dodam. Odnos budzetskih sredstava od 8 : 1 u korist Nase, naspram Roskosmosa je optimisticka verzija. Samo nominalna.
U praksi svojih 22 milijarde dolara Nasa ce dobiti u zelenim dolarima sa kojima moze da kupi gde god i sta god hoce, a Roscosmos svoj budzet dobija u sivim rubljama, sa kojim bez problema kupuje delove po Belorusiji i Kazahstanu, ali ako hoce nesto da kupi u Holandiji ili Francuskoj ima orgomne troskove konverzije. Nije isto ako firmi u Novom Sadu stigne uplata od milion dolara u dolarima ili milion dolara u dinarima. To je samo nominalno isto, ali u praksi nije. Ako se firma bavi kupovinom lubenica, svejedno joj je, Ali ako hoce da nabavlja mikrokontrolere iz Tuluza nije svejedno. Cena za robu je veca.
dragant
+5 #29 dragant 01-07-2020 23:32
@Zaorkić: Ne razumem šta fali reči "pop", objasnite. U Rečniku SH književnog jezika piše da je pop „sveštenik katolički ili pravoslavni“. Znamo da se reč pop pominje u literaturi („Pop Ćira i pop Spira“). U Leksikonu ikonografije (…) zapadnog kršćanstva za reč pop piše „prilično raširen slavenski naziv za svećenika“.

Rečnik SH jezika bolje ne navoditi kao refernecu (dosta duha jugoslovenstva) . U katoličanstvu je svećenik. Svako verovatno zna nekoga u svom mestu ko je katolik i lako može da proveri. A sveštenici su u pravoslavlju, i oni su zakoniti naslednici Svetih apostola. Nazvi pop u sebi ima posprdno, i koriste ga prvenstveno neverujući ljudi. „Pop Ćira i pop Spira“ je delo koje ismeva sveštenike. Tako da pop i sveštenik nije isto. Zato se ovde neko s pravom bunio da to nije isto.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži