Astronautika: misije

23. avgust 2023. Nakon dužeg vremena Rusi su pre neki dan lansirali letelicu ka Mesecu, sa ambicijom da učvrste svoj položaj jedne od vodećih sila astronautike. Nisu uspeli. Taj neuspeh je izazvao rasprave o uzroku. Evo jedan članak na tu temu od pre nekoliko godina.

 

S vremena na vreme u AM među komentarima ili u nekom članku pomene se da Rusi nemaju para inače bi oni čuda radili u svemiru. Sve bi, dakle, bilo u redu i pokazala bi Rusija svoju veliku moć u kosmonautici samo da je para. 

Lansiranje Sojuza

Meni se čini da je to jako pojednostavljeno viđenje problema. Pa nikad, ni u slavnim danima Rusija, odnosno u ono vreme SSSR, nije imala puno para, a opet je povela čovečanstvo u svemir, došla do Meseca, Venere, Marsa. Rekao bih da stvar nije u parama. Uostalom Severna Koreja sigurno nema para, a ipak je napravila atomsku bombu i balističke rakete. Biće da je nešto drugo u pitanju. 

Takmičenje oko osvajanja Meseca šezdesetih godina prošlog veka bilo je takmičenje dva društveno politička i privredna sistema. I Rusi i Amerikanci su želeli da dokažu da je njihov sistem efikasniji i bolji. S jedne strane nalazio se centralizovan sistem sa planskom privredom, s duge strane demokratski sistem sa tržišnom privredom - svaki sa svojim prednostima i manama. Na kraju u trci za Mesec pobedio je drugi sistem. Pokazao se efikasniji, uspešniji itd. Po meni se u tome kriju problemi ruske kosmonautike.  

Pare

Kako to da Rusi nemaju para kada je Rusija zapravo strašno bogata zemlja? Rusija ima ogromne količine ruda i minerala, ima zlata, dijamanata, nafte, uglja, gvožđa, ima ogromne šume (najveće svetske rezerve ispred Brazila, Kanade, SAD i Kine), reke, njive, ima 150 miliona ljudi, ima univerzitete, naučnike, nobelovce… kako nemaju para? I Aljaska je bila ledena i neprohodna pa to Amerikancima nije smetalo da je eksploatišu!

Obradiva površina zemlje u Rusiji iznosi preko 1.200.000 kvadratnih kilometara. Rusija je po tome četvrta u svetu. Rusija izlazi na tri okeana, Rusija ima velike reke i jezera i velike ribarske flote. Rusija je vodeća zemlja u svetu po ulovu ribe. 

Rusija ima najveće svetske rezerve prirodnog gasa, po rezervama nafte osma je u svetu i najveći je izvoznik nafte u svetu. Po rezervama uglja druga je. Rusija je peti proizvođač električne energije. Rusija ima razvijenu proizvodnju nuklearne energije i po tome je četvrti najveći proizvođač u svetu. 

Da ne nabrajamo dalje: kako to da Rusija nema para? Ako nema, onda loše gospodari svojim ogromnim blagom. Ili se ono sliva u neke nevidljive džepove.

Ponekad se kaže: u Americi su bogati privatnici preuzeli deo Nasinog programa. Ali i u Rusiji postoje bogati ljudi, čak besmisleno bogati. To su čuveni ruski oligarsi. 

Evo iz Vikipedije izvod o njima: Najpoznatiji oligarsi Putinovog vremena su Roman Abramovič, Alezander Abramov, Oleg Deripaska, Mihail Fridman, Mihail Prokhorov, Ališer Usmanov, German Han, Viktor Vekselberg, Leonid Mikelson, Vagit Alekperov, Vladimir Potanin, Vitali Malkin.  Između 2000. i 2004., Putin je bio angažovan u borbi za vlast sa nekim oligarsima, sklapajući "veliki posao" sa njima. Ova pogodba je omogućila oligarsima da održavaju svoju moć u zamenu za njihovu otvorenu podršku i usklađivanje sa Putinovom vladom. Mnogo više poslovnih ljudi su postali oligarsi u vreme Putinove vlasti, obično zbog ličnih odnosa sa Putinom, kao što je rektor instituta gde je Putin diplomirao 1996., Vladimir Litvinenko, i Putinov trener džudoa iz detinjstva, Arkadi Rotenberg.

 

Iz nekog razloga ti ruski prebogati ljudi nisu zainteresovani za kosmičku industriju.

Korupcija

Međutim Rusija ima i ogromnu korupciju. I to rastuću. Po Transparency International's 2019. godine od 180 zemalja Rusija je zauzima visoko, 137. mesto po korupciji! (veći broj, veća korupcija). I ona raste.

Nešto ne valja u upravljanju zemljom.

Ko odlučuje?

Ko u Rusiji odlučuje? Pa zna se, Putin. Tačka! Ako ne lično, ono preko onih koji od njega zavise. On postavlja i smenjuje, imenuje i opet smenjuje. Da li u tome bira najbolje? Kada jedan odlučuje on bira onog ko je NJEMU najbolji, a ne onog ko najbolje radi posao.

I probleme u kosmonautici Putin (država) pokušava da reši tako što nekog smeni. Napravi čistku u Ruskoj kosmičkoj agenciji, dovede nove ljude, na čelo postavi visokog državnog funkcionera koji ima snažan autoritet i moć da posmenjuje sve redom, koji pokaže čvrstu ruku i čeličnu odlučnost da to ne može više tako i koji javno kaže da će odgovorni odgovarati. A onda opet nešto pukne i raketa skrene sa puta ili ne poleti ili se na ruskom delu Međunarodne svemirske stanice pojavi rupa kroz koju vazduh počne da curi.

Naravno da predsednik SAD bira koga će staviti na čelo Nase, ali tog kandidata treba da potvrdi Kongres – ako ne potvrdi, ništa od imenovanja. Predsednik SAD predlaže budžet Nase, ali Kongres ne mora taj predlog da prihvati (što se i dešavalo mnogo puta). 

Posledice

Ruski naučnici danas sa rezignacijom čitaju vesti o sjajnim uspesima Amerikanaca, Japanaca, Evrope, Kine… i razmišljaju: e, nekad smo mi slali rakete na druge planete. Nekada smo mi pisali istoriju kosmonautike. A sada, evo i Indija šalje na Mesec svoje letelice. Mi dobacimo samo do Svemirske stanice. I tužno malo ljudi se javlja na konkurs za kosmonaute. Čini se da više nikom nije ni stalo do nje. 

Populizam 

Danas na Bajkonoru popovi blagosiljaju rakete i putnike za kosmos. Prskaju vodicom i pozivaju Gospoda da izlije svoju milost i osigura let. Niko popove ne poziva na odgovornost kada let ne bude uspešan. Gospod i Putin su bezgrešni. Vlast u Rusiji je populistička. Izvode se predstave za narod. Otuda popovi. Besmisleno, ali glavno da je narod srećan. 

A nekada su ruske rakete letele i pravile podvige bez popova i upisivale se na stranice istorije.

Populizam i samo populizam. Glavno je da se nešto moćno izjavi, bez obzira koliko je to bilo glupo. Dmitrij Rogozin je svojevremeno izjavio da Rusija ne namerava nikome da ustupi mesto liderstva u kosmosu. Prosto se pitam da li je Grujica Ivanović dobro shvatio to što je preneo. Kakvo liderstvo Rusije u kosmosu??? To je prazno busanje u prsa, izjava za domaću javnost. Ostali, izvan Rusije se sigurno u čudu zgledaju. Siguran sam da oni poštuju sve što je Rusija postigla u kosmonautici i poštuju njen potencijal, samoooo ovakvu izjavu ne mogu ozbiljno da shvate.

Od početka veka do danas (zapravo do pre godinu dana kada sam pravio ovu analizu) Sjedinjene države su imale 27 misija u svemirskom istraživanju Sunčevog sistema, Evropska Unija 9, Japan 7, Kina 6, Indija 4, a Rusija? Tri! I to u saradnji….

Poslednja zbilja sjajna i uspešna originalna ruska planetarna misija bila je Vega 2 – pre 34 godina! 

Nakon toga usledila je izgradnja stanice Mir 1986. (uspešno), misija Phobos 1 i Phobos 2 obe iz 1988. – izgubljen kontakt, Mars 96 iz 1996. – nije se odmakla dalje od orbite oko Zemlje, Fobos Grunt 2011. – nije uspela da napusti orbitu, a 2016, zajedno sa Evropskom Unijom poslala je ExoMars do Marsa – uspešno (mada je lender zakazao). 

I sad, ko je lider u kosmosu?

Ne, Rusi ili ne smeju da govore o pravim uzrocima, ili zaista ne shvataju da im je problem u čitavoj državi. Zato lupaju glavu i izmišljaju razloge zbog kojih nešto nisu uspeli. 

U toj totalnoj sluđenosti nije čudo da dolazi do besmislenih zaključaka.

Kolosalna glupost

Tako je jedan zabrinuti član komiteta za odbranu rekao da „Roskosmos” treba vratiti pod okrilje Ministarstva odbrane.“.

Po njemu, piše Grujica Ivanović u svom članku, serija neuspeha koja potresa rusku kosmonautiku već nekoliko godina je najvećim delom zbog nediscipline građanskih lica koji rade. “Vojno osoblje je mnogo disciplinovanije i odgovornije”, rekao je on.“

Tipičan ruski način razmišljanja. Problemi pokušavaju da se reše naredbama, pretnjama, vojnom disciplinom i kažnjavanjem. 

Ništa od toga se do sada nije pokazalo uspešnim i Rusija ne samo da sve više stagnira, nego ostali sve više napreduju i kako sada stvari stoje ona se polako utapa u ranu istoriju astronautike, gde će konačno, ako nešto ne promeni u svojoj upravi, ostati zaboravljena.