30. maja raketa Falkon 9 ponela je u svemir kapsulu Dragon sa dva astronauta. To su Bob Benken i Dag Harlij. Oni su se potom iskrcali u Međunarodnu svemirsku stanicu čime se potvrdilo da je kapsula Dragon sposobna da bezbedno nosi ljude u svemir.
Sada, nakon 62 dana provedenih u svemiru i nakon više od 1000 orbita oko Zemlje, došlo je vreme da se ova dva astronauta vrate na Zemlju. Ukoliko i ovaj deo misije protekne u redu Amerika će se osloboditi zavisnosti od putovanja do Svemirske stanice putem ruskih letelica.
Početkom godine, 10. februara sa Kejp Kanavarela poleteo je put Sunca Sunčev orbiter (Solar Orbiter, SolO) koji je stvorila Evropska svemirska agencija u saradnji sa Nasom. Cilj ovog orbitera je proučavanje i posmatranje unutrašnjosti heliosvere i polarnih područja na Suncu.
Većina od gotovo 4300 vansolarnih planeta za koje znamo jesu super-Zemlje i mini-Neptuni, dve vrste svetova koji ne postoje u našem solarnom sistemu. Super-Zemlje su, kao što ime kaže, kamenite planete veće od naše planete (s poluprečnikom između jednog i dva puta većeg od Zemljinog). Ova vrsta egzoplaneta možda je najprikladnija za život u čitavoj galaksiji. Super-Zemlje imaju veću gravitaciju i, verovatno, veću vulkansku aktivnost tokom dužeg vremena, što bi omogućilo gustu atmosferu eonima. Intenzivnija unutarnja aktivnost takođe bi uticala na tektoniku ploča i intenzivnije magnetno polje, što bi pomoglo očuvanju životnih uslova planete na duži period. Iz tih razloga ti su svetovi klasifikovani kao super-nastanjivi. Ali, sa pozicije tehnoloških civilizacija, jesu li super-Zemlje najprikladnije za lansiranja u kosmos?
Još od 70-ih nije bilo toliko uzoraka raznog kamenja iz kosmosa koje će završiti na Zemlji. Ove godine, Kina, Japan i Amerika će nas počastiti misije za uzimanje uzoraka, pokupljenih sa obližnjeg asteroida, sa Meseca i na kraju sa Marsa.
Povremeno Nasin rover 'Curiosity' zastane da poput Danijela gleda u nebo. Dok je Reponja snimao Pluton, rover je slikao Zemlju i Veneru na noćnom nebu Crvene planete.
Ako sve krene kako je planirano, 22. jula će Nasin rover 'Perseverance' poleteti ka Marsu. Nekada poznat kao 'Mars 2020' (što je btw i dalje ime misije u celini), 'Perseverance' je najteže i najnaprednije vozilo koje su napravili ljudi a koje će se kretati po površini Marsa. Njegov izgled je gotovo identičan roveru 'Curiosity' (MSL), ali ne bismo trebali da pogrešimo misleći da je reč o prostoj kopiji. Jer 'Perseverance' ima bitno drugačiji cilj od cilja brata blizanca: saznati da li je u bilo kom trenutku u prošlosti postojao život na Marsu... uzbudljiv cilj kao retko koji drugi.
Prezentacija nove kineske kapsule za ljudsku posadu nakon što je vraćena sa testnog leta, iz visoke eliptične orbite i pri drugoj kosmičkoj brzini. Očigledno simuliranje povratka iz Mjesečeve orbite. Veoma impresivno parče hardvera koga su Kinezi uradili za duplo manje vremena nego što su Ameri svoj Orion, koji kao i sve ostalo što NASA radi nije dovoljno finansijski poguran.
Približava se sezona lansiranja na Mars. Sledećeg meseca, Emirati, SAD i Kina će lansirati svoje aparate na Mars koje će stići tamo tokom februaru 2020. NASA i Kina će poslati svoje rovere na površinu, dok će UAE postaviti orbiter. Kini i Arapima će to biti prvi takav pokušaj, dok su samo SAD i SSSR uspeli da uspešno slete funksionalne sonde na tlo Crvene planete.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
