Astronautika: misije

Kosmička retrospektiva 2019.

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: četvrtak, 02 januar 2020 15:22; Autor Draško Dragović

Već tradicionalno, pogledajmo kosmički saldo za 2019. Izvršeno je ukupno 102 orbitna lansiranja, što je manje nego 2018. (114), ali još uvek više od proseka za ovu deceniju. Kina je, već drugi put za redom, zemlja sa najviše lansiranja (34), prilično ispred druge Rusije (25). Ameri su na trećem mestu sa 21. lansiranjem, mada bi to moglo da bude i 27 ako uvrstimo 6 lansiranja raketa 'Electron' koje je kompanija 'Rocket Lab' izvršila za Novi Zeland ('Rocket Lab' je rođena kao novozelandska privatna kompanija, ali je to danas američka kompanija).

Opširnije: Kosmička retrospektiva 2019.

Write comment (0 Comments)

Juriš na Mars

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: sreda, 01 januar 2020 13:29; Autor Marino Tumpić

mars EURUSSIA

Četiri mušketira ove godine kreću na Mars

Mars... nama je to svijet najsličniji Zemlji. Fotografije krajolika ne razlikuju se odveć od fotografija kakve možemo napraviti na Zemlji, OSIM u jednom sitnom detalju; tamo (zasad) nema tragova života.

Opširnije: Juriš na Mars

Write comment (0 Comments)

Lansiranje 'Elektro-L' i budućnost rakete 'Proton'

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: petak, 27 decembar 2019 13:59; Autor Draško Dragović

24. decembra 2019. godine, u 12:03 UTC državna korporacija 'Роскосмос'lansirala je raketu 'Протон'sa meteorološkim satelitom 'Електр-Л' №3. 'Протон-M'/'Блок ДМ-03'poletio je s rampe ПУ-24 sa Lokacije 81 kosmodroma Bajkonur. Nakon tri uključivanja stepena 'Блок ДM-03', satelit je smešten u geostacionarnu transfernu orbitu nakon 6 sati i 37 minuta od lansiranja. Ovo je druga misija ove verzije 'Protona' ove godine, nakon lansiranja u julu koje je ponelo kosmičku opservatoriju 'Спектр-РГ'. Iako je 'Протон' – hipergolična raketa – proizvedena u kompaniji 'Хруничев', 'Блок-ДМ' – koji koristi kerolox pogon – delo je kompanije РКК 'Энергия'. Bio je to peti let ove verzije veteranskog stepena 'Блок-Д', izvorno razvijenog za lunarni program '7К-Л1' iz 60-ih, iako su prve dve misije završile neuspehom.

Opširnije: Lansiranje 'Elektro-L' i budućnost rakete 'Proton'

Write comment (0 Comments)

Sayonara Ryugu!

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: ponedeljak, 23 decembar 2019 20:15; Autor Draško Dragović

Nakon tačno 503 dana provedenih u orbiti oko malog asteroida udaljenog 252 mil. km od Zemlje, japanska sonda 'Hayabusa 2' je 13. novembra 2019. u 10:05 (po brodskom vremenu) napustila ovaj svet i krenula ka Zemlji. Japanci su ko pravi Japanci obezbedili da je sve do 19. novembra svako ko se zakači na sajt mogao da u real-timeu prati udaljavanje asteroida posredstvom male brodske kamere ONC-T. Posle toga, sonda je izvela manevar neophodan za pravilnu orijentaciju jonskih motora i asteroid se zauvek izgubio iz objektiva kamere.

Opširnije: Sayonara Ryugu!

Write comment (0 Comments)

Obećavajući napredak na 'ExoMarsovom' padobranu

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: ponedeljak, 23 decembar 2019 00:13; Autor Draško Dragović

em1

Evropa i Rusija puno očekuju od misije 'ExoMars 2020'. Njen prvi deo je imao polovičan uspeh: orbiter TGO je na zadatku još i danas, dok se lender 'Schiaparelli' razbio o površinu. Sledećeg leta nas očekuje uzbudljiv nastavak: ruski lender 'Kazačok' će poneti rover 'Rosalind Franklin' koji bi trebalo da radi makar do 2022. Pripreme su u punom jeku, pa da vidimo dokle su stigle...

Opširnije: Obećavajući napredak na 'ExoMarsovom' padobranu

Write comment (0 Comments)

Problemi u prvoj misiji 'Boeingovog' broda 'Starliner'

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: nedelja, 22 decembar 2019 15:07; Autor Draško Dragović

bs20
Dobra vest je da je 'Starliner' napokon otišao u kosmos nakon godina odlaganja. Loša vest je da sâm ulazak u orbitu nije pošao kako se očekivalo, pa svemirski brod neće moći da se spoji sa Međunarodnom stanicom (ISS). Prvi 'Starliner' je besprekorno poletio bez posade 20. decembra u 11:36 UTC sa rampe SLC-41 u vazduhoplovnoj bazi Cape Canaveral nošen raketom 'Atlas V 422' (N22). Bila je to misija OFT (Orbitalni Flight Test) za program 'Starliner' a AV-080 za 'Atlas V'. To je bio prvi put da je korišćena verzija N22 slavne rakete 'Atlas V', opremljene prvim stepenom sa ruskim motorom RD-180 i drugim stepenom 'Centaur' sa dva motora RL-10-A-4-2 (umesto samo jednog RL-10 koji nosi ostale verzije 'Atlasa V'). Brod se pravilno odvojio i ušao u privremenu orbitu visine 71×181 km i nagiba 51,6°, to jest u gotovo suborbitalnu trajektoriju.