- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: petak, 20 mart 2020 00:09
-
Autor Draško Dragović
Loše vesti za kineski kosmički program. Prvo lansiranje nove rakete 'CZ-7A' završilo je neuspehom. Raketa se vinula 16. marta 2020. u 13:34 UTC sa rampe LC-201 kosmičkog centra Wenchang. Prvi stepen je radio ispravno, ali nakon odvajanja došlo je do greške na drugom stepenu koja je rezultirala eksplozijom, što sugeriše da je koren problema bio u motorima tog stepena. Žrtva je bio tajanstveni vojni satelit 'XJY-6' (新 技术 试验 卫星 六号 / 'Xin Jishu Shiyan 6', 'Novi Tehnološki Satelit'). Ovaj satelit je trebao da bude postavljen u geostacionarnu orbitu, ali očito nije dosegao do nje.
Opširnije: Prvo lansiranje rakete 'Dugi Marš CZ-7A' – ćorak
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 19 mart 2020 18:24
-
Autor Draško Dragović
Bilo je vrlo predvidljivo, i svakako predstavlja ozbiljan udarac planovima 'Roskosmosa' i Evropske kosmičke agencije (ESA): misija 'ExoMars 2020' je odgađena i službeno postaje poznata kao 'ExoMars 2022'. Već poznatim i zabrinjavajućim problemima s padobranima evropske proizvodnje, poslednjih meseci je dodata potreba za provođenjem dopunskih avioničkih testova, a 'Roskosmos' je zahtevao proširenje broja ispitivanja sletnog stepena, prijavljujući različite defekte na 'Protonu-M', raketi izabranoj za ovu misiju. Kao da to nije dovoljno, smanjenje pokretljivosti po svetu usled globalne krize koronavirusa – 'Thales Italy' igra ključnu ulogu u ovoj misiji, a Rusija je zaštitila svoje granice pred pandemijom – bila je kap koja je prevršila čašu duge istorije problema koje je ta misija vukla.
Opširnije: 'ExoMars 2018', 'ExoMars 2020', a sada i 'ExoMars 2022'
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: utorak, 17 mart 2020 23:19
-
Autor Draško Dragović
Nedavno smo videli da Kinezi planiraju da u sledećoj deceniji obavljaju misije sa posadama oko Meseca. Ove misije bi koristile brod nove generacije koji bi trebalo da zameni sadašnji 'Shenzhou', kao i novu tešku raketu veću od 'Dugog Marša CZ-5', ali manju od buduće džinovske rakete 'CZ-9'. Putničke misije bi trebale da koriste malu orbitnu stanicu, ili laboratoriju, oko Meseca, neku vrstu kineske verzije Nasine platforme 'Gateway'. To je sve u redu, ali ono što ljudi žele da vide jesu misije na površinu Meseca. Iako je Kina objavila da bi to bio krajnji cilj njenog lunarnog programa, do danas nismo videli ozbiljne predloge za lunarni modul. Međutim, nedavno sam naleteo na koncept lunarnog modula male veličine kompanije 'CASC' (China Aerospace Science and Technology Corporation) koji je, u najmanju ruku, vrlo zanimljiv.
Opširnije: Mali kineski putnički lunarni modul
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: nedelja, 15 mart 2020 11:16
-
Autor Draško Dragović
Ne računajući priče o koroni, svi pričaju (malo sam preterao, ne svi) o kineskom programu za Mesec i Mars, ali šta je sa ostatkom, sa međuplanetnim istraživanjima? Ima li Kina uopšte formiran program za istraživanje drugih planeta? Ima, a ima i više od toga – za istraživanje međuzvezdanog kosmosa.
Opširnije: Kineske sonde za proučavanje međuzvezdanog kosmosa
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: subota, 14 mart 2020 21:40
-
Autor Draško Dragović
Većina delova zajedničkog evropsko-ruskog lendera 'ExoMars' i rovera gotovo su spremni za lansiranje, ali problemi s padobranom, elektronikom, softverom i zabrinutosti zbog rastuće pandemije koronavirusa odgodili su odlazak misije na Mars sa ove godine na 2022. godinu, objavili su zvaničnici u četvrtak.
Opširnije: Odloženo lansiranje evropskog rovera
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: subota, 14 mart 2020 13:21
-
Autor Draško Dragović
Evropa odnedavno ima potpuno novu kosmičku opservatoriju za proučavanje Sunca izbliza. 'Solar Orbiter' je lansiran 10. februara 2020. u 04:03 UTC pomoću 'Atlasa V 411'kompanije 'ULA' ('United Launch Alliance') s rampe SLC-40 vazduhoplovne baze Cape Canaveral (Florida) u misiji AV-087. Solar Orbiter se odvojio 59 minuta nakon uzletanja i dva starta drugog stepena 'Centaur'.
Opširnije: Lansiranje evropske kosmičke opservatorije 'Solar Orbiter'
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 12 februar 2020 22:21
-
Autor Draško Dragović
Prva kampanja za istraživanje Venere uključivala je dve kosmičke stanice, identične onima izgubljenim četiri meseca ranije tokom dva lansiranja na Mars[1] (1961.). Kao u slučaju Marsovih letilica, sonde za Veneru su stvarane u velikoj žurbi. Iako je ovog puta bilo više vremena, raspored priprema nije uključivao postupak postupnog razvoja i različita zemaljska testiranja, korišćena u kasnijim programima kosmičkih letova. Korolevljevi inženjeri su trošili mnogo vremena i truda loveći greške u sistemima, rastavljajući i sastavljajući stanicu više puta, sprovodili test za testom kako bi otklonili kvarove, ali nakon jednog pojavio bi se neki sledeći. Ponovo je komunikacioni sistem bio glavni problem. Otkriveni su novi inženjerski problemi i smišljani novi načini njihovog rešavanja...
Opširnije: Venera – krivo ogledalo Zemlje 'Венера-1'