- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 03 april 2019 19:06
-
Autor Draško Dragović
Ako ste uživali u drami japanske sonde tokom prikupljanja uzoraka, pripremite se za još veći vatromet. Letilica će uskoro lansirati jednu kutiju napunjenu eksplozivom koja će detonirati u kosmosu, ispaliti bakarnu ploču u Rjugu i stvoriti krater širok oko 10 metara. To se očekuje 5. aprila u 02:36. Evo šta možemo da očekujemo.
Opširnije: Šta očekivati od pravljenja rupe na asteroidu Ryugu
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 03 april 2019 11:49
-
Autor Marino Tumpić
Zadnjih petnaestak, desetak godina Mjesec se ponovo vratio u žižu zanimanja. U njegovo istraživanje uključio se veći broj zemalja pa čak i privatne tvrtke, udruge.. No kada će ponovo čovjek na Mjesec?!
Opširnije: Zahuktala se nova zlatna groznica ka Mjesecu
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: subota, 30 mart 2019 11:57
-
Autor Draško Dragović
Da li bi smo mogli da istražimo zaleđene svetove solarnog sistema uz pomoć sondi koje bi skakutale po površini opremljene radioizotopskim generatorima? Pre četiri godine pisao sam o zanimljivim predlozimamisija koje je predložila napredna i inovativna grupa (NIAC) iz Nase. koncept je vrlo sugestivan: upotrebiti toplotu koju stvara RTG za zagrevanje leda na površini te stvoriti mlaz gasa koji bi omogućio sondi da poleti do suborbitne trajektorije. Interesantna stvar u vezi ove varijante nuklearnog pogona je u tome što će za razliku od tradicionalnih nuklearnih termalnih motora, umesto nuklearnog reaktora biti korišćen RTG. RTG-ovi predstavljaju vrlo sigurnu tehnologiju, proverenu u prethodnim decenijama. Uz to, površinski led bi bio korišćen kao gorivo, što bi značajno uticalo na smanjenje težine letilice.
Opširnije: 'Triton Hooper': nuklearna sonda za istraživanje najvećeg Neptunovog satelita
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 28 mart 2019 18:56
-
Autor Draško Dragović
Kada sam poslednji put objavio ovakav tekst, u njemu se pojavljivao i rover 'Opportunity'. Na sveopštu žalost, njega više nema. Blizanci 'MarCO' su takođe prestali da komuniciraju sa Zemljom – nakon što su postali najdalji ikad SmallSats koji su to radili. Međutim, Sunčev sistem je i dalje dobro posećeno mesto, uprkos ovih par gubitaka...
Opširnije: Trenutni lokator kosmičkih letilica
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 28 mart 2019 12:44
-
Autor Draško Dragović
NASA je 2009. lansirala kosmički teleskop prečnika 0,95 m sa jednim ciljem – otkrivanje vansolarnih planeta veličine Zemlje u komšijskoj zoni Mlečnog puta. Pregledavši 530.506 zvezda, misija je prošle godine okončana, jer su tragovi degradacije letilice postali sve veći. Misija je koštala $20 miliona godišnje.
Opširnije: Keplerov kosmički časovnik
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 28 mart 2019 10:13
-
Autor Draško Dragović
19. marta, ruska kompanija НПО'Лавочкин'poslala je sletni stepen sonde 'ExoMars 2020'u Italiju. Ova ceremonija označava prvi korak u montaži i integraciji sonde koja bi trebalo da poleti 25. jula 2020. uz pomoć ruske rakete 'Протон-M/Бриз-M'. 'ExoMars 2020'je zajednačka misija ESA i Роскосмоса. Ovaj stepen predstavlja vitalni elemenat misije, jer će biti odgovoran za postavljanje rovera 'Rosalinda Frenklin'na Marsovu površinu. Stepen je krštan kao 'Казачок'– mali Kozak – u čast slavne ruske igre. Setimo se da će sonda 'ExoMars 2020'imati ukupnu masu od 2900 kg i sadržaće dva glavna elementa: krstareći stepen ili CM (Carrier Module) od 900 kg, i sletni modul ili DM (Descent Module) od 200 kg.
Opširnije: Prvo putovanje 'ExoMarsa 2020'
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: utorak, 26 mart 2019 16:30
-
Autor Draško Dragović
1. januara 2019, sonda 'New Horizons' je izvela najudaljeniji prolet pored nekog objekta solarnog sistema. Protagonista je bio 2014 MU69, objekat koji nezvanično zovemo – na užas Međunarodne astronomske unije – Ultima Thule. Ispostavilo se da je MU69kontaktni binarac dužine 35 km, sastavljen od dva objekta spojena uskim 'vratom': većeg koji je kršten kao Ultima, i manje Thule. Oblik je privukao pažnju naučnika, iako su mnoge komete i asteroidi nastali kao spoj dva nezavisna objekta. Ali ono što je ovaj binarac svrstalo u rang senzacije to je da su ova dva tela – a naročito Ultima – potpuno pljosnata. Niko nije mogao da zamisli da jedan Kajperov objekat može da izgleda kao dva spojena keksa. Ravnozemljaši slave...
Opširnije: Neotkrivene misterije Ultime Tule, drevnog planetezimala