Astronautika: misije

Ranije smo u više navrata pisali o problemu sa bušilicom lendera InSight. Ona se već na samom početku misije zaglavila u Marsovom tlu, zatim su Nasini stručnjaci pokušavali da je odglave, pa su u tome uspeli, ali ispostavilo se da ta bušilica ipak ni danas ne radi kako je planirano.

Jednostavno naišla je na problem koji na Zemlji nije mogao da bude predviđen. Bušilica radi po sistemu čekića, dakle pod udarom zariva se u tlo i na taj način trebalo je da ona prodre nekih 16 metara u dubinu Marsa. Ali iz nekog razloga bušilica posle svakog udara odskače i izlazi iz već započete rupe. Postoji rešenje, ali je ono rizično i Nasa strahuje da bi primenom tog rešenja bušilica mogla trajno da se ošteti.

No dobro, nije to vest koju samo naslovom nagovestili već nešto sasvim drugo. Ostali instrumenti lendera rade svoj posao. A to su prvi radi seizmometar i prvi magnetometar koji je postavljen na površinu Marsa. Ovi instrumenti, i to je novost, su pokazali da Mars nije geološki okamenjeno telo, večno isto i nepromenljivo (izuzev kada na njega padne koji asteroid, kometa ili neka zemaljska letelica). Za prvih deset meseci rada lendera zabeleženo je čak 174 potresa tla, tj. Marsotresa, što je neočekivano.

Perspective view of Cerberus Fossae
Pukotina na Marsu. Nasini podaci govore o aktivnom područje na susednoj planeti. ESA/DLR/FU Berlin

Ovom zaključku da je Mars u geološkom smislu živ ide u prilog opažanje niza neobičnih pukotina u blizini ekvatora koje prolaze kroz kratere i brda i koje se pružaju stotinama kilometara u dužinu. U blizini tih pukotina se nalaze i relativno mladi vulkani. Zapaženi su i tragovi obrušenih stena koje sugerišu da je čitavo područje zapravo i danas aktivno. 

Ovi Marsotresi su prilično snažni za susednu planetu i imaju između 3,0 i 4,0 magnitudu. Za našu planetu takva magnituda nije velika; podrhtavanja tla se oseti pod nogama, ali ona ne izaziva veliku štetu. Međutim, na Marsu ovi potresi su neočekivani i predstavljaju iznenađenje za naučnike. 

NASA s InSight lander has its seismic instrument tucked under a shield to protect it from wind and extreme temperatures.
Seizmički instrument ispod štita koji čuva uređaj od vetra i ekstremnij temperatura. NASA/JPL-Caltech

Zemljotresi, odnosno Marsotresi su veliki izvor podataka o unutrašnjosti planete. Naučnici ne mogu da kopaju stotine kilometara ili više kroz planetu da bi saznali šta se u njoj krije, ali potresi tla koji prožimaju celo telo mnogo govori o unutrašnjoj strukturi planete. Kada seizmički talasi putuju kroz planetu njihova brzina i smer se menjaju kako nailaze na prepreke različite gustine i tako otkrivaju unutrašnju strukturu planete. Upravo zbog toga su ovi potresi važni. Dalje izučavanje novih potresa doneće nove podatke i preciznije o strukturi Marsa.

Da dodamo na kraju da je zabeleženo i lokalno magnetno polje u blizini lendera InSight i to deset puta jače o očekivanog na osnovu satelitskih zapažanja. To znači da ispod mesta sletanja lendera postoje magnetizirane stene. Mars nema globalno magnetno polje, ali zabeležena su lokalna… istraživanja se nastavljaju. 

Prema: Astronomy

 
  O ovoj misiji: 
 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži