Kina će ove godine lansirati sondu 'Chang'e 5' za donošenje uzoraka sa Meseca, tačnije iz područja Mons Rümker, u Okeanu oluje (Oceanus Procellarum). U narednim godinama i druge će sonde doneti nove uzorke na Zemlju. Ali za šta? Između 1969. i 1972. misije 'Apolona' su donele 382 kg stena i lunarnog regolita, čemu moramo da dodamo 300 grama koje su donele sovjetske 'Лунe'. Nije li to više nego dovoljno? Pogotovo jer su, kako se nedavno saznalo, neki od ovih 'Apolonovih' uzoraka još na čekanju za analizu.
Očaravajuća slika rovera 'Yutu 2' misije 'Chang'e 4' u krateru Von Karman na skrivenoj strani Meseca.
Razlog je taj jer nije važna količina već kvalitet. Ili, bolje rečeno, odakle dolaze ti uzorci. Ali prvo da preispitamo situaciju. Za šta nam trebaju uzorci? Osim što direktno saznajemo sastav Meseca, nešto što je očigledno, uzorci Meseca nam omogućavaju da izračunamo starost različitih područja našeg satelita pa, prema tome, rekonstruišemo njegovu istoriju. A budući da je Mesec jedino mesto u Sunčevom sistemu, pored Zemlje i asteroida Itokawe, sa kojih imamo uzorke, Mesečevo kamenje u velikoj meri služi za rekonstrukciju istorije čitavog Sunčevog sistema.
Tim istraživača otvara 5. novembra 2019. kontejner 73002 'Apolla 17' u lunarnoj laboratoriji u Nasinom Džonsonovom kosmičkom centru.
Mesec nema atmosferu pa, prema tome, njegova površina predstavlja netaknut zapis svih kataklizmi koje je pretrpio od svog nastanka. Kao što je poznato, glavni mehanizam za izračunavanje starosti objekata u Sunčevom sistemu je, u nedostatku uzoraka koji omogućavaju direkrno radiometrijsko datiranje, brojanje kratera u određenom području. Mi verujemo da ova tehnika funkcioniše relativno dobro, barem u unutrašnjem solarnom sistemu, ali nam nedostaju reperi koji bi nam pomogli u kalibraciji. I tu ulaze u igru Mesečevi uzorci. Datiranje uzoraka 'Apolla' i sovjetskih sondi 'Луна' je pokazalo da je većina njih stara više od 3800 miliona godina.
Detalj Mesečevog uzorka koje je donela od sovjetska sonda 'Луна 16' 1970. (RIA Novosti).
Mora da se naglasi činjenica da će svaki uzorak uvek biti bolji od bilo kog in situ analizatora, jer je težina naučnih instrumenata koje bilo kakva sonda može da ponese ograničena, dok se na Zemlji uzorak može da proučava čitavim spektrom tehnika i instrumenata u različitim delovima sveta i, što je najvažnije, može da se u budućnosti proučava tehnikama koje još nisu razvijene. Poredeći područja sa kojih su uzorci pokupljeni sa ostatkom Meseca, možemo da saznamo mučnu istoriju našeg satelita, ali ne lako. Regije starije od 3,5 milijarde godina mogu da se uporede sa zonama sletanja 'Apolla' i sondi 'Луна' radi procene njihove starosti. Slično tome, najnoviji krateri stari nekoliko miliona godina, lako se prepoznaju. Ali trenutno imamo 'rupu' od ni više ni manje nego dve milijarde godina Mesečeve istorije, čiji uzorak do danas nemamo. To znači da samo sa značajnom greškom možemo da procenjujemo u koje vreme su formirane mnoge regije na Mesecu.
Starost različitih područja Meseca. Ističu se područja misija 'Apollo' i 'Луна', ali postoji jaz od oko dve milijarde godina. (NASA)
Jedna od glavnih misterija je doba vulkanizma povezanog sa morima – Maria – najtamnijim delovima vidljivog lica Meseca. Ta područja bogata bazaltom nastala su filtriranjem rastopljenog materijala lunarnog plašta kroz pukotine stvorene velikim udarima. Vulkanizam povezan s morima počeo je pre 4300 miliona godina, a veruje se da je dosegao vrhunac između 3200 i 3800 miliona godina, ali je moguće da su neke manje epizode novijeg datuma, možda pre 'samo' 1200 miliona godina. Zbog ove neodređenosti, na Mesecu postoje područja poput onih u blizini kratera Aristarha, čija se starost procenjuje između 1000 i 2800 miliona godina, što je više nego značajna greška.
Starost lunarnih mora. Nedostaju nam uzorci iz najmlađih područja (NASA).
Upravo je to razlog što je za mesto sletanja 'Chang'e 5' odabrano područje Mons Rümker, budući da je reč o posebno mladoj regiji staroj oko 1300 miliona godina, što će omogućiti procenu starosti drugih područja na Mesecu, popunjavajući tako onaj jaz od dve milijarde godina koji imamo u razumevanju našeg satelita. Odnosno, prioritet nije dobivanje starih uzoraka, nego, za razliku od onoga što bi mogli da pomislimo, onih koji su relativno noviji.
Područje sletanja 'Chang'e 5' u Okeanu Oluje (Phil Stooke / unmannedspaceflight.com).
Pored pitanja datiranja, postoje i druga područja Meseca koja su posebno zanimljiva jer nam nedostaju uzorci iz, recimo, lunarnih polova. Konkretno, na južnom polu znamo da je led pomešan s regolitom, posebno na dnu kratera koji nikada ne 'vide' Sunčevu svetlost. Analiza ovih isparljivih materijala, a ne samo lede, prioritet je za buduće polarne misije. Drugo zanimljivo područje je skriveno lice Meseca. Lunarna kora je deblja na skrivenom licu nego na vidljivom, zbog čega Maria vredna pomena ne postoje na skrivenoj strani. Zašto? Postoji mnogo teorija, ali da imamo uzorke skrivenog lica, većinu bismo mogli da odbacimo. U tom smislu, jedno od prioritetnih područja je udarni basen Polo Sur-Aitken. Ovaj basen je jedan od najvećih i najdubljih u Sunčevom sistemu, pa je moguće da se na površini nalaze stene koje dolaze direktno iz lunarnog plašta.
Ledene zone Južnog lunarnog pola (NASA).
To je zanimljivo jer, podsetimo, veruje se da je Mesec prošao kroz početnu fazu magmskog okeana nedugo nakon što je nastao kao rezultat sudara protoplanete Theie i protozemlje. Iz tog razloga, istraživanje uzoraka s ovog područja nudi nam direktan prozor u formiranje Meseca a samim tim i Zemlje. Kineska sonda 'Chang'e 4' je 2019. godine sletila u krater Von Kármán, smešten u basenu Aitken. Uprkos ograničenoj instrumentaciji sonde, prvi naučni rezultati sugerišu da doista na ovom području možemo da pronađemo materijale iz lunarnog plašta.
Sonda 'Chang'e 4' u krateru Von Kármán koju je snimio 'Yutu 2' (Doug Ellison / CLEP).
Dakle, kao što vidimo, 382 kg nije dovoljno. Trebamo više uzoraka s više mesta na Mesecu da bismo detaljno upoznali njegovu povest i, u nastavku, Sunčevog sistema.
Sletni modul 'Chang'e 5' tokom zemaljskih ispitivanja (CCTV).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
