Astronautika: misije

Već tradicionalno, pogledajmo kosmički saldo za 2019. Izvršeno je ukupno 102 orbitna lansiranja, što je manje nego 2018. (114), ali još uvek više od proseka za ovu deceniju. Kina je, već drugi put za redom, zemlja sa najviše lansiranja (34), prilično ispred druge Rusije (25). Ameri su na trećem mestu sa 21. lansiranjem, mada bi to moglo da bude i 27 ako uvrstimo 6 lansiranja raketa 'Electron' koje je kompanija 'Rocket Lab' izvršila za Novi Zeland ('Rocket Lab' je rođena kao novozelandska privatna kompanija, ali je to danas američka kompanija).

1
Orbitna lansiranja u 2019.

Krivac za relativno mali broj ovogodišnjih lansiranja s obzirom na prognoze je s jedne strane 'SpaceX' koji je izvršio manje lansiranja 'Falcona 9' od planiranih, a s druge strane Kina koja nije ispunila sva očekivanja. Po pitanju neuspelih lansiranja, godina je bila uspešna. Ne računajući iranske rakete (dve, ili tri prema nekim izvorima) nije bilo osobito ozbiljnih kvarova, s izuzetkom europske propasti rakete 'VEGA' u julu, teške vesti za raketu koja se smatrala posebno sigurnom i pouzdanom.

Zemlja
Lansiranje
Neuspelo lansiranje
Tip rakete
Kina
34
4
CZ-5: 1
CZ-6: 1
CZ-2: 2
CZ-3: 12
CZ-4: 7 (1)
CZ-11: 3
'Kuaizhou 1A': 5
'Jielong 1': 1
'Hyperbola 1': 1
'OS.M': 1 (1)
SAD
21
-
'Falcon 9': 11
'Falcon Heavy': 2
'Atlas V': 2
'Delta IVM': 2
'Antares': 2
'Delta IV Heavy': 1
'Pegasus': 1
Novi Zeland
6
-
'Electron': 6
Rusija
25
-
'Sojuz': 16
'Sojuz-2.1v': 2
'Proton': 5
'Rokot': 2
Evropa
6
1
'Ariane 5': 4
'VEGA': 2 (1)
Indija
6
-
'PSLV': 5
'GSLV Mk.3': 1
Japan
2
-
'H-2B': 1
'Epsilon': 1
Iran
2 (?)
2
'Simorgh': 1
'Safir': 1

Orbitna lansiranja po zemljama i rakete u 2019.

2
Orbitna lansiranja prethodnih godina.

KINA

Za Kinu je 2019. bila sjajna godina, iako su neki od najambicioznijih planova morali da budu odgođeni jer je 'Dugom Maršu CZ-5', trenutno najsnažnijoj kineskoj raketi, trebalo više vremena nego što se očekivalo da se vrati u aktivnu dužnost nakon incidenta koji je pretrpela u drugoj misiji pre dve ipo godine. Naime, 'CZ-5' je po treći put uspešno poletela u decembru, što je bilo jedno od najvećih dostignuća kineske astronautike ove godine. S druge strane, bila je to godina u kojoj su mnoštvo malih kineskih svemirskih kompanija stavilo baterije i započele napad na nisku orbitu Zemlja. 'Hiperbola 1' (SQX-1) postala je prva kineska privatna raketa koja je dospela u orbitu, a sledila je 'Jielong 1'. 'OS-M1', međutim, nije imala toliko sreće i nije uspela u svom pokušaju. Što se tiče ostalih malih raketa, 'Kuaizhou 1A' je izvršila pet misija, od kojih su dve bile razdvojene sa manje od 24 sata. 'CZ-11', najmanja od 'državne porodici' 'Dugi Marš', lansirana je tri puta, jedno od njih s morske platforme.

3
Lansiranje 'Hyperbole 1', prve kineske privatne orbitne rakete kompanije 'iSpace'.

4
'CZ-11H' – prvo kinesko lansiranje sa morske platforme.

Kina je 2019. završila prvu fazu globalnog raspoređivanja konstelacije navigacionih satelita 'Beidouo'.Sada se ovaj sistam može da uporedi s američkim GPS-om ili ruskim GLONASS-om. Za ovo raspoređivanje je bilo potrebno sedam lansiranja kineskih raketa tokom čitave godine, što je u suprotnosti sa sporim i problematičnim postavljanjem evropskog sistema 'Galileo'.

5
Za postavljanje 'Beidou' pozicionog sistema, 2019. su korišćene rakete 'CZ-3B'.

6
Teška raketa 'CZ-5' se 2019. vratila u aktivnu službu. Raketa je teška 867.000 tona, te je u klasi sa 'Protonom-M', 'Deltom IV Heavy', 'Arianom 5' i 'Falconom 9'.

Kina je 2019. godine postala i prva zemlja koja je uspela da spusti sondu na skrivenu stranu Meseca. 'Chang'e 4' i njen rover 'Yutu 2' sleteli su početkom godine u krater Von Kármán i funkcionišu i danas. 'Yutu 2' je lunarni rover koji ima najduži staž, nakon što je srušio rekord sovjetskog rovera 'Lunohod 1' postavljen pre 48 godina.

7
Neverovatna slika kao iz SF. Lender 'Chang'e 4' snimljan kamerom rovera 'Yutu 2' u krateru Von Karman na skrivenoj strani Meseca.

SAD

2019. je bila još jedna godina u kojoj je 'SpaceX' ponovo bio glavna američka zvezda. Međutim, 11 lansiranja 'Falcona 9' značajan je pad nakon brutalnog porasta broja misija ove rakete prošle godine. Uprkos svemu, 'SpaceX' je ove godine izveo dva lansiranja 'Falcona Heavy', najmoćnije rakete danas u svetu, koja je konačno uspela da ponovo upotrebi već korišćene bočne bustere prethodne rakete. Međutim, bez sumnje je da je 'SpaceX' bio vodeći među kosmičkim tračevima godine zahvaljujući skokovima 'Starhoppera' i lansiranjima visinskih prototipa 'Starship Mark 1' i 'Mark 2'. 'Starhopper' je ove godine napravio dva 'skoka' (od 20 i 150 metara) zahvaljujući svom motoru 'Raptor', a dovršena je i izgradnja 'Starshipa Mark 1', iako je nedugo nakon toga eksplodirao tokom testiranja rezervoara pod pritiskom. Pored sapunice zvane 'Starship', nema sumnje da je debi naprednog i moćnog metanskog motora 'Raptor' najveće dostignuće 'SpaceX-a' ove godine za uspeh svojih budućih projekata.

8
Sletanje bustera u drugoj misiji 'Falcona Heavy'.

9
Drugi skok 'Starship Starhoppera' sa motorom 'Raptor'. 

S druge strane, 'SpaceX' se našao u mnogim naslovima zahvaljujući prvim dvema misijama svog 'Starlink' komunikacionog internetskog sistema, iako u ovom slučaju na negativan način. Prvih 120 satelita konstelacije koja bi trebalo da sadrži hiljade jedinica u orbiti bili su uspešni za Maskovu kompaniju, ali su oni uključili sve alarme među zajednicom profesionalnih i amaterskih astronoma u svetu. S druge strane, dvostepena komercijalna mikroraketa 'Electron'[1] kompanije 'Rocket Lab' – teoretski novozelandske kompanije, ali koja se može smatrati američkom za sve namene i svrhe – izvršila je ni manje ni više nego šest uspešnih misija (sve lansirane sa Zelanda), i uz to počela da planira spašavanje i ponovnu upotrebu prvog stepena, postajući vodeća zapadna kompanija u ovom segmentu.

10
'Starship Mark 1' čine drugi stepen za više korišćenja i kosmički brod. Konstruisani su i kao teretna i kao putnička letilica. Na raketu 'Super Heavy' je kao drugistepen dodat brod 'Starship'.

11
Tri 'Raptor' motora na 'Starshipu Mk. 1'.

12
Prvih šezdeset 'Starlink Block 0.9' satelita na orbiti.

13
Lansiranje mikrorakete 'Electron' sa Velikog ostrva na N. Zelandu. Do sada je bilo 10 lansiranja.

2019. godina je trebala da bude godina u kojoj su Sjedinjene Države ponovno poletele sopstvenim kosmičkim brodom i tako se oslobode za nacionalni ponos ubistvene ovisnosti koju imaju od Rusije od 2011. godine. Nažalost, u tom pogledu godina je bila puna uspona i padova. S jedne strane, 'SpaceX-ov' 'Crew Dragon' je leteo bespilotno u misiji 'DM-1' i spojio se s ISS, ali nekoliko meseci kasnije ta ista kapsula je katastrofalno eksplodirala tokom rutinskog ispitivanja svog sistema za spašavanje, odgađajući prvo lansiranje sa posadom do 2020. 'Boeingov' 'Starliner' je pretrpeo nekoliko velikih problema tokom svoje razvojne faze, no 2019. test sistema za spašavanje i prva bespilotna misija, OFT, konačno su obavljeni. Ali OFT, koji je morao da budeodgođen za kraj godine, nije bio potpuno uspešan jer kapsula nije mogla da se poveže s ISS-om zbog prilično apsurdnog softverskog kvara. Nadamo se da je 2020. ovaj put godina u kojoj će oba broda putovati u svemir s posadom.

14
'Crew Dragon DM-1' se odvaja od stanice ISS. Iako izgleda kao da neko viri, unutra nema nikog.

15
Prvi 'Starliner' (OFT) pre lansiranja. Ispod njega je čitava raketa.

16
Kapsula 'Crew Drafon DM-1' pre testiranja.

2019. godine smo i mi na ovom sajtuzajedno sa svetom proslavili 50-godišnjicu 'Apolla 11', a Trumpova administracija je odlučila da startuje s programom 'Artemis' ('Artemida') za povratak na Mesečevu površinu 2024. godine (početkom godine je objavljeno da će to zapravo biti 2028. godine, a tada je datum pomeren za još četiri godine). Iako su preduzeti važni koraci, program je daleko od toga da ima na raspolaganju dovoljno dolara da bi se taj datum mogao 'ispoštovati'. Program 'Artemis' sada uključuje bespilotnu misiju 'Artemis 1' oko Meseca (ranije EM-1), 'Artemis 2' – putničku misiju broda 'Orion' sličnu misiji 'Artemis-1' – i 'Artemis 3', koja mora da se spoji sa stanicom 'Gateway' smeštenom na Mesečevoj orbiti pre nego što se spusti na površinu. U isto vreme, raketa 'SLS' nastavlja svoj spooooori razvoj a prvi stepen za misiju 'Artemis 1' već je sastavljen'. Slično tome, kapsula 'Orion' misije 'Artemis 1' integrisanaje 2019. sa servisnim modulom, za koji je zadužena ESA. NASA je takođe uspješno testirala, još jednom, spasilački sistem 'Oriona'.

18
Glupi logotip programa 'Artemida'.

19
Centralni stepen 'SLS-a' za misiju 'Artemis 1' je spreman.

20
Brod 'Orion' za misiju 'Artemis 1' je već spojen sa evropskim servisnim modulom. Lično meni izgleda k'o neka sklepotina u odnosu na recimo 'Apollo' od pre 50 godina.

Što se tiče svemirskih sondi, 'Curiosity' i 'InSight' i dalje 'deluju' na Marsovoj površini, 'MRO', 'Odyssey' i 'MAVEN' u orbiti oko Crvene planete, 'OSIRIS-REx' proučava asteroid Bennu, 'Junona' je u orbiti oko Jupitera, a sonda 'Parker Solar Probe' je objavila svoje prve naučne rezultate. Pored toga, godina je započela proletanjem 'New Horizonsa' pored objekta Kajperovog pojasa 2014 MU69[2], koji je u početku nazvan Ultima Thule, a zatim je službeno kršten s 'groznim' imenom Arrokoth.

21
'Curiosity' nastavlja da istražuje Gejlov krater. Na Marsu se nalazi vež 2705 dana.

22
Najbolja slika Ultima Thule. Međutim, on zapravo nije ovakav kakav izgleda, kao neki Sneško, već je iz druge perspektive pljosnat.

Na orbitnoj stanici ISS, Christina Koch i Jessica Meir napravile su prvu svemirsku šetnju u kojoj su zajedno učestvovale dve žene, a na kraju godine, Kochova je oborila rekord boravka žena u orbiti, koji je do tada držala Peggy Whitson.

23
Christina Koch na ISS.

24
Dva bića ženskog pola pre prve zajedničke šetnje po kosmosu. Iz prve ruke znam da je u SAD prava pomama za takvim inicijativama, pa se u Nasi ozbiljno razmatra da prva osoba (ponovo) na Mesecu bude ženskog pola. U Holivudu spremaju ženu za prvu ulogu Džejms Bonda, a novi nastavak 'Star Warsa' se najavljuje kao prvi u kome ima poljubac dve žene. Originalni Dart ima da se razboli... Nek' bolji pobedi.

Rusija

Za Rusiju je to bila dobra godina jer nije pretrpila nijedan katastrofalni neuspeh uprkos povećanju broja lansiranja. 'Sojuz' je, još jednom, raketa s najviše misija, a Rusija je i dalje jedina zemlja na planeti Zemlji koja je izvršila svemirske misije sa posadom ('Sojuz MS-12', 'MS-13' i 'MS-15'). 'Sojuz MS-14' je leteo bez kosmonauta na ISS kako bi testirao raketu 'Sojuz-2.1a' za letove s posadom. Lansiran je i 'Spektr-RG', svemirska rendgenska opservatorija, izgrađena u saradnji s Njemačkom i koja je kasnila više godina, ali koji je ključna za jačanje oslabljenog ruskog naučnog svemirskog programa.

25
'Skybot F-850' (ili 'Fjodor') koji je leteo na 'Sojuzu-14'.

27b
'Spektr-RG' ima zadatak da napravi osam serija rendgenskog snimanja čitavog neba, od kojih će svaka serija da traje po 6 meseci. Misija treba da traje najmanje 6,75 godina.

S druge strane, 'Roskosmos' i dalje pravi pometnju novim teškim i ne tako teškim raketama, dok sukob u Ukrajini i dalje uzima svoj danak. Godine 2019. 'Roskosmos' je zauvek povukao izmenjeni ICBM projektil 'Rokot-KM' iz upotrebe, jer je imao manjinski udio susedne zemlje. U međuvremenu, sve se ređe čuju planovi da se 2024. od ruskog segmenta ISS-a razvije vlastita svemirska stanica, a Rusija je potvrdila svoje sudelovanje u američkoj lunarnoj stanici 'Gateway' gde bi igrali sporednu ulogu (opskrbljivali bi module). Godine 2019. 'Roskosmos' se ponovno predomislio i odlučio da će se budući ruski brod zvati 'Orjol' umesto 'Federacija' i da će koristiti raketu 'Angaru A5P' umesto 'Sojuza 5' / 'Irtiša'.

27
Lansiranje 'Sojuza MS-13' u julu 2019. 'Sojuz' je bila raketa koja je najčešće letela u kosmos u 2019. Kad se uporedi s drugim raketama, uočljivo je odsustvo dima i pare.

Ostale zemlje

Ako nas je 2018. godine pomalo plašila 'Ariane 5 ECA', ove je godine evropska raketa 'VEGA' pretrpela svoj prvi neuspeh. S druge strane, Europska svemirska agencija (ESA) ove godine je dobila najveći budžet u svojoj istoriji. S druge strane, Mesec se 2019. godine pokazao okrutnim ljubavnikom. Iako je kineska sonda 'Chang'e 4' uspešno sletela, izraelska sonda 'Beresheet' i indijski 'Vikram' su se srušili na njegovu površinu. Uz to, indijski orbiter 'Chandrayaan 2' je uspeo da dođe do lunarne orbite. Drugi sumnjiv uspeh Indije je bio taj što je postala četvrta nacija koja ima aktivni protivsatelitski raketni sistem. Što se tiče Japana, japanska sonda 'Hayabusa 2' je dovršila istraživanje Ryuge i napustila ga, a ona nastavila da plovi prema Zemlji s uzorcima prašine sa njega. Dpgpdine će biti na Zemlji.

28
Asteroid Ryugu viđen sa 'Hayabuse 2'.

29
Možda jednom i uspeju da naprave grad na Mesecu,
ali ne verujem da će iko da se seti da postavi most u – park.

 

[1] Duga je samo 17 metara (npr, 'Falcon 9' ima 70 metara), ali zato prvi stepen ima čak 9 američkih motora.

[2] Danas je tačno godinu dana od tog događaja!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži