Astronautika: misije

Špijunska igra u kosmosu. Liči na neki film o Džejms Bondu, samo što se trenutno odvija između dva ruska satelita i jednog američkog. Priča je započela 25. novembra 2019. godine, kada je Rusija lansirala satelit 'Kosmos 2542' sa kosmodroma Pleseck pomoću rakete 'Sojuz-2.1v' (light verzija tradicionalnog 'Sojuza' bez četiri bočna bustera). Satelit se doskora nalazio u polarnoj orbiti visine 370×860 km i nagiba 97,9°. Prava priroda 'Kosmosa 2542', kao i njegov dizajn, ostaju nepoznati; zna se samo da je to vojni satelit. Zanimljivo je da se 'Kosmos 2542' nalazio u gotovo istoj orbitnoj ravni – samo 1° razmaka – od američkog špijunskog satelita 'USA-245'.

1
Lansiranje 'Kosmosa 2542' (14F150 №2) 25. novembra 2019. Ni dve nedelje kasnije, Rusko ministarstvo odbrane je objavilo da su odbačeni mali subsateliti, a 9. decembra Ameri su objavili da ruski sateliti manevrišu. 

O lansiranju ovog tajanstvenog ruskog satelita sam napisao nezapažen među čitaocima text samonekoliko dana od objavljenog lansiranja, predosećajući da se radi o ozbiljnom slučaju. Tada sam napisao sledeće: '...Formulacija vesti je upućivala na to da je druga misija u projektu 14F150[1] već u toku, nakon prvog lansiranja 2017. godine, za koje je takođe zvanično napisano da ima mogućnost orbitne inspekcije. Budući da je posebnost lansiranja iz 2017. bila u naknadnom puštanju dodatnih satelita sa primarnog korisnog tereta[2], pojava sličnih subsatelita nakon najnovijeg lansiranja trebalo bi da pruži više dokaza o prirodi ove misije.'

2

'USA-245' (NROL-65) nije bilo kakav satelit. Radi se o optičkom izviđačkom satelitu tipa 'KH-11'/'CRYSTAL'. U osnovi, to je veliki svemirski teleskop opremljen orijaškim primarnim ogledalom prečnika makar 2,4 metra usmerenim na zemlju, umesto u nebo. Konkretno, ovaj špijunski satelit vredan više desetina miliona lansiran je 28. avgusta 2013. i predzadnji je takve vrste koji je SAD izneo u orbitu. U svakom slučaju, niko mu – izvan Pentagona, razume se – nije pridavao veliki značaj sve dok 6. decembra prošle godine ruski 'Kosmos 2542' nije poslao jedan manji satelit, označen kao 'Kosmos 2543'. Zapravo, 'Kosmos 2542' je pokazao svoju istinsku prirodu: kako se i očekivalo, radilo se o 'inspektorskom satelitu'[3]. Podsećam da je u junu 2017. Rusija lansirala 'Kosmos 2519', koji je takođe lansirao drugi satelit, 'Kosmos 2521', pa je čak oslobodio i treći iz potonjeg, 'Kosmos 2523', kao da je reč o nekoj kosmičkoj 'matuški'. To znači da je 'Kosmos 2542', kao i 'Kosmos 2519', satelit koji pripada pomenutom programu 14F150, kojim upravlja kompanija NPO Lavočkin, iako su njegove precizne karakteristike nepoznate.

3
Prvi američki špijunski sateliti za elektro-optičko digitalno snimanje 'KH-11'. Napravljen je po ugledu na Hablov teleskop, samo bolje.

Prije ovoga, između 2013. i 2015, Rusija je lansirala inspektorske satelite 'Kosmos 2491, 2499 i 2504'. Malih dimenzija, poslednja dva su manevrisala kako bi pregledala gornji stepen 'Briz-KM' rakete koja ih je odnela u orbitu. Iako se, po svemu sudeći, njihovi dizajni vrlo razlikuju i zapravo pripadaju projektu 14F153/'Nivelir'[4], veruje se da bi dva projekta mogla da budu deo istog ruskog špijunskog satelitskog programa čije pravo ime je nepoznato ('Nivelir''Burevestnik'?). U stvari, mali 14F153-ovi su takođe s gotovo potpunom sigurnošću subsateliti izbačeni uz 14F150, većih dimenzija. Bilo kako bilo, ono što je jasno jeste da Rusija ima vrlo aktivan program malih satelita koji su u nepoznate svrhe sposobni da manevrišu i približavaju se drugim satelitima u niskoj orbiti.

4
Lavočkinova platforma 'Karat 200' i njen subsatelit. Veruje se da su tajanstveni 'Kosmos 2519/2521' i 'Kosmos 2542/2543' deo istog projekta.

Ali vratimo se sadašnjosti. 9. decembra Sjedinjene Države su radarima detektovale prvi manevar novog satelita 'Kosmos 2543' izbačenog iz svog matičnog satelita, 'Kosmosa 2542'. Mali satelit je podigao svoju orbitu na 590x860 kilometara. 'USA-245' se u to vrieme nalazio u vrlo različitoj orbiti, 280x1000 kilometara, ali činjenica da su tri satelita bila u gotovo istoj ravnini ne može biti jednostavna slučajnost. Bilo je evidentno da će ruski satelitski par sprovesti neku vrstu daljinskog pregleda američkog špijunskog satelita. Znamo da je američka vojska bila svesna te stvari jer je dan nakon što je 'Kosmos 2543' izveo svoj prvi manevar, 'USA-245' takođe promenio svoju orbitu, verovatno kako bi 'pobegao' od 'Kosmosa 2543'.

No matični satelit, 'Kosmos 2542', takođe je krajem januara počeo da manevriše dok nije dostiglo orbitu od 370x915 kilometara. S ove nove orbite, 'Kosmos 2542' se postupno približavao 'USA-245', dok je orbita 'Kosmosa 2543', iako drugačija, bila sinhronizovana s onom američkog špijunskog satelita, tako da su prolazili blizu jedan drugom svakih četiri dana na udaljenosti od oko stotinjak kilometara. 22. januara 'Kosmos 2542' je nekoliko puta prošao na manje od 20 kilometara od 'USA-245' (minimalna udaljenost je bila 13 km), ali se od tada udaljio. Dana 31. januara, 'Kosmos 2542' se ponovo vratio manevrisanju kako bi se približio 'USA-245', što će se postići približno 10. februara. Sem ako američki satelit opet ne pobegne, naravno.

5
Mogući izgled 'KH-11' na osnovu Hablove slike (Wikipedia).

U ovom trenutku je očito da ti manevari nisu slučajni, ali ne znamo šta ruski sateliti pokušavaju da postignu ili koja je svrha njihove misije. Iako je 'USA-245' top secret satelit, specifikacije njegove optike su poznate, pa se njegove performanse mogu lako izračunati na temelju njegove orbite. Šta bi Rusija mogla da nauči iz udaljene fotografije špijunskog satelita 'KH-11'? Ili su ruski sateliti možda više zainteresovani za komunikacione signale? Možda, ali u tom slučaju ne bi bilo potrebno toliko se približavati. Je li moguće da se radi o jednostavnoj demonstraciji snage? Ko zna…

6
Mogući izgled američkih satelita 'GSSAP' za špijuniranje ostalih satelita u geostacionarnoj orbiti (Orbital ATK).

7
Ruski satelit se opasno približava američkom. Prava svrha susreta ostaje tajna. Za nas...

U pogledu manevara para 'Kosmos 2542/2543', vredno je setiti se da se u to vreme šuškalo da je njegov prethodnik, inspekcijski satelit 'Kosmos 2519', špijunirao satelit 'Kosmos 2486' (drugi špijunski fotografski satelit klase 'Persona'), smešten u gotovo istoj orbitalnoj ravni. Sada je jasno da su ti manevari bili proba za 'lov' na 'USA-245'. Ovaj incident pomalo podseća na manevare jednog drugog ruskog špijunskog satelita 'Olimp-K', takođe poznatog kao 'Luč', geostacionarnog satelita kompanije ISS 'Rešetnjov', lansiranog u septembru 2014, koji je bio posvećen daljinskom špijuniranju zapadnih satelita 'Intelsat 7', 'Intelsat 901', 'Intelsat 905', 'Athena-Fidus', 'Intelsat 20' i 'Intelsat 36'. U ovom slučaju je bilo jasno da je cilj presretanje komunikacija s tih satelitima, iako nije jasno da li je postojala neka veza između ovog programa i niske orbite. A budući da smo suočeni sa misterioznim manevrima, treba da pomenem i neobičan 'susret' između američkog vojnog satelita 'NROL-76' i ISS-a 2017. godine, ili aktivnosti četiri američka satelita 'GSSAP', dizajnirana za špijunažu ostalih geostacionarnih satelita (iako, za sada, nije zabeležen prilaz neprijateljskim satelitima). Konačno, dok ova igra mačaka i miša traje, nemojmo zaboraviti da je, ako je 'Kosmos 2542/2543' sličan svom prethodniku, na raspolaganju mu je još treći satelit...

8
'Sojuz-2.1v'
 koji je lansirao 'Kosmos 2542' (tvzvezda.ru).

eference:

  • http://www.satobs.org/seesat/Jan-2020/index.html
  • https://planet4589.org/space/jsr/latest.html
  • https://twitter.com/planet4589
  • https://twitter.com/M_R_Thomp

 

[1] Zapadni špijuni su provalili da se radilo o prvom od nekoliko geodetskih satelita 14F150 'Naprjaženie' ('Napon') napravljenom u okviru projekta 'Nivelir-ZU' ('Nivo', 14K167). Geodetski sateliti služe kao precizne referentne tačke neophodne za tačna merenja Zemljinog oblika i osobina gravitacionog polja. Te informacije pomažu vojsci da dobiju jako precizni geodetski koordinantni sistem koji se koristi za navođenje dalekometnih balističkih projektila.

[2] Ameri su pali u nesvest kad su shvatili da je satelit 'Kosmos-2519' ('Naprjaženie') 23. avgusta 2017. odbacio subsatelit koji je smesta dobio oznaku 'Kosmos-2521'. A onda je 30. oktobra i taj satelit odbacio subsatelit koji je dobio oznaku 'Kosmos-2523'...

[3] I o ovom događaju sa blagovremeno pisao.

[4] Koga ova tema intrigira, možda će mu pomoći da pročita i ovo.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži