Izvršavajući pogrešan redosled komandi tokom sletanja na Mesec 11. aprila ove godine, robotizovani izraelski lender slupao se uradivši velikom brzinom od 3600 kilometara na sat o tlo našeg prirodnog satelita. Od udara na tlu se stvorila desetak metara duga mrlja.
Opširnije: LRO snimio mesto pada izraelskog lendera na Mesecu
Write comment (0 Comments) 
Naučna zajednica već godinama jasno pokazuje šta je njihov prioritet po pitanju Marsa: misija donošenja uzoraka na Zemlju. No, tu se krije mala začkoljica, a to je – bez obzira šta neki čitaoci misle – što se nema para za tako nešto. Međutim, nakon decenija rada na misiji MSR (Mars Sample Return), NASA je došla do zaključka da je neophodno da lansiraju ovu misiju pre 2030. (neobično, ili ne, ali Nasina odluka da ubrza MSR misiju je usledila nakon što je Kina objavila svoju nameru da do tada donese uzorke Marsa u Peking). Rešenje koje je NASA pronašla za izvođenje MSR misije je tipično protestantsko: međunarodna saradnja. Konkretno, s Europskom svemirskom agencijom (ESA).
Opširnije: Misija MSR: Kako EU i SAD planiraju da dopeljaju kamenje s Marsa na Zemlju
Write comment (1 Comment) 
Prošlog meseca je bilo 40 godina od istorijskog susreta 'Voyagera 1' sa Jupiterom 1979. godine. 'Voyager 1' nije bio prvi robotski posetilac ove planete; 'Pioneeri 10 i 11' su proleteli pored džina 1973. i 1974. Ali mada su 'Pioneeovi' primitivni spin-scan fotopolarimetri bili vrlo dobri, nisu mogli da se mere sa TV kamerama 'Voyagera'.
Opširnije: 'Voyagerov' širokougaoni pogled na Jupiter
Write comment (0 Comments) 
Zamisli ovakvu scenu. Ti si Ja sam na Marsu, u Gejlovom krateru, naslonjen na rover. Sunce je upravo zašlo a temperatura rapidno pada. Bacam setan pogled u vis i gledam sjajne, paperjaste oblake, osvetljene Suncem iako je ono već iza horizonta. Zbog velike visine na kojoj se nalaze, Sunce ih i dalje osvetljava. Dok odvrćem grejanje na drva u mom skafanderu, posmatram kako noćni oblaci plove kroz vazduh, gubeći se od istoka ka zapadu u pravcu Sunca koje nestaje...
Opširnije: 'Curiosity': Romantično nebo iznad kratera Gejl
Write comment (0 Comments) 
Ako biste možda voleli da se vaše ime nađe na Marsu evo zgodne prilike. U istom pravcu, ići će, bar je takav plan, Nasin rover Mars 2020, koji će rado na susednu planetu poneti i vaše ime.
Opširnije: Možda biste voleli da vam ime ode na Mars?
Write comment (1 Comment) 
Ima par ne-direktno-kosmičkih tema koje su mi oduvek bile interesantne. Nekad davno je postojalo vreme kada sam bio naivan (da ne kažem nešto drugo) i verovao da razvoj naše civilizacije u smeru kosmosa zavisi samo od naše dobre volje i lepih i naprednih ideja. Sada je klatno otišlo na drugu stranu – sada verujem da su to nebitne stvari a da se igre vode na sasvim drugim frontovima. Jedan od frontova se zove – finansije. Gde su pare tu je i Trump (i obrnuto), pa da vidimo šta u SAD ima novo.
Opširnije: Napredak programa ili skromni predlog?
Write comment (1 Comment) 
Prošlog marta, Trumpova administracija je iznenadila i lokalnu i stranu javnost objavom novog plana da do 2024. pošalju ljude na Mesec. Plan je primljen sa više nego opravdanom dozom skepse. Glavni problem je, naravno, ekonomski. Uz trenutni budžet, NASA nije u stanju da ubrza razvoj 'SLS' rakete, kapsule 'Orion', i sem njih, izgradi lunarni modul od nule i orbitne stanice 'Gateway'. I sve to za manje od pet godina. Međutim, Trump ke obećao da će dolari da stignu, i dosita, 13. maja Bela kuća je objavila nameru da do 2020. poveća Nesin budžet za $1,6 milijardi. Pored para, stiglo je i ime lunarne misije: Artemis, ili na kako mi to kažemo, Artemida. Svi se slažu da je ime divno, ali glavno pitanje ostaje: da li će to biti dovoljno para?
Opširnije: Nasin lunarni program 'Artemis': san ili realnost?
Write comment (1 Comment) 
Nasin administrator Jim Bridenstine je u ponedeljak objavio da je Nasa izabrala ime za planiranu misiju povratka ljudske posade na površinu Meseca 2024. godine.
Opširnije: Nasa odabrala ime misije na Mesec 2024.
Write comment (4 Comments) 
Jeff Preston Bezos, 55-godišnji inženjer, biznismen, ulagač, i kako on voli da kaže filantrop, vlasnik 'Washington Posta', 'Amazona' (i još koječega) i najbogatiji čovek na planeti, privukao je pre par dana pažnju polovine sveta predstavivši javnosti svoj lunarni modul 'Blue Moon'. Ovoj najavi je prethodilo veliko očekivanje, budući da je nedelju dana pre toga 'Blue Origin' objavio tajanstveni oglas sa slikom broda 'Endurance'u vreme antarktičke ekspedicije Ernesta Šekltona, a sve sa prekjučerašnjim datumom. Odmah su svi (ovi pametniji) povezali Mesečev južni pol sa Bezosovim projektom lunarnog modula, obzirom da je Šekltonov krater jedan od najpoznatijih na lunarnom polu i moguća lokacija buduće stalne baze Amera na Mesecu. Ali, i pored novih detalja vezanih za dizajn modula, Bezosova prezentacija je bila prilično razočaravajuće. Bar za mene...
Opširnije: Bezosov lunarni modul 'Blue Moon'
Write comment (4 Comments) 
Spoj istočne i zapadne tehnologije u sklopu misije EXOMARS 2020 trebao bi poletjeti ka Marsu krajem jula odnosno početkom avgusta naredne godine.
Opširnije: Kazachok i Rosalind Franklin po planu prema Marsu
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
