Rover 'Rosalind Franklin' misije 'ExoMars' prošao je kroz seriju testova u objektima 'Airbus Defense and Space' u Tuluzu krajem 2019.
Većina delova zajedničkog evropsko-ruskog lendera 'ExoMars' i rovera gotovo su spremni za lansiranje, ali problemi s padobranom, elektronikom, softverom i zabrinutosti zbog rastuće pandemije koronavirusa odgodili su odlazak misije na Mars sa ove godine na 2022. godinu, objavili su zvaničnici u četvrtak.
Rukovodioci Evropske kosmičke agencije i 'Roskosmosa' – ruske kosmičke agencije – objavili su u četvrtak da misija 'ExoMars' neće biti lansirana u julu ove godine kako je bilo planirano.
'Doneli smo tešku, ali dobro izvaganu odluku da odgodimo lansiranje do 2022. godine', rekao je Dmitri Rogozin, generalni direktor 'Roskosmosa'. 'Potstaknuta je prvenstveno potrebom da se maksimizuje robusnost svih 'ExoMarsovih' sistema kao i više sile povezane s pogoršanjem epidemiološke situacije u Evropi, što našim stručnjacima praktički ne omogućava da nastave da putuju u partnerske industrije.'
'Uveren sam da će koraci koje mi i naše evropske kolege preduzimamo da bi osigurali uspeh misije biti opravdani, i bez sumnje će doneti isključivo pozitivne rezultate u sprovođenje misije", rekao je Rogozin u izjavi u četvrtak.
Misija je trebala da poleti iz Kazahstana sa ruskom raketom 'Proton' tokom planetarnog lansirnog prozora u julu ili avgustu. Međutim, rukovodioci su u četvrtak izjavili da će nekoliko izazova sprečiti pokretanje misije ove godine.
Umesto toga, misija 'ExoMars' će poleteti tokom sledećeg prozora ka Marsu otvorenog između avgusta i septembra 2022. Lender će ciljano sleteti u region koji se zove Oxia Planum na severnoj hemisferi Marsa između aprila i jula 2023. godine.
Primarna poteškoća s kojom se suočava tim 'ExoMarsa' vezana je za to da su evropski proizvedeni padobrani spremni da uspore lender tokom spuštanja kroz Marsovu atmosferu.
Četiri padobrana – dva 'pilot' padobrana i nadzvučni i podzvučni glavni padobrani – treba da uspore sletanje 'ExoMarsa' nakon što uđe u atmosferu. Lander će odbaciti padobrane i uključiti kočione rakete kako bi se polako smestio na površinu Marsa.
Inženjeri su se susreli s kvarovima padobrana tokom dva prošlogodišnja testiranja izbacivanja sa sa velikih visina[1] iznad severne Švedske.
Koliki su padobrani a koliki je lender?
Sekvenca kočenja padobranima.
ESA je uz pomoć stručnjaka iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon u Kaliforniji pronašla problem u vrećama sa padobranima, a ne u samim padobranima. Zato si inženjeri izmenili način izlaska padobrana iz vreća kako bi olakšali njihovo vađenje i izbegli oštećenja izazvana trenjem, otkrili su u ESA-a.
Timovi su dovršili niz zemaljskih ispitivanja izvlačenja padobrana u JPL, a glavni padobrani su pripremljeni za dva završna testa pada sa visine u Oregonu u narednim nedeljama.
No, menadžeri misije su želeli da odvoje više vremena kako bi osigurali da lender 'ExoMarsa' i rover sigurno stignu na površinu Marsa.
'Želimo da budemo 100% sigurni u uspešnost misije', izjavio je Jan Wörner, generalni direktor ESA-e. 'Ne možemo da dozvolimo nikakvu grešku. Više verifikacionih aktivnosti obezbediće sigurno putovanje i najbolje maučne rezultate na Marsu.'
Evropski rover 'Rosalind Franklin' i ruska sletna platforma 'Kazačok' u pozadini.
Evropski rover 'Rosalind Franklin', nazvan po poznatoj britanskoj hemičarki i rendgenskom kristalografu čiji rad je doprinio DNK istraživanju, nedavno je prošao završne termičke i vakuumske testove prije pokretanja u postrojenju 'Airbusa' u Tukuzu, u Francuskoj. 'Rosalind Franklin' je prvi evropski rover na Marsu, a u potpunosti je opremljen teretom od 9 naučnih instrumenata, uključujući bušilicu za kopavanje do 2 metra dubine u tlo i prikupljanje uzoraka za analizu u mobilnoj laboratoriji robitaa robotu.
Takođe je dovršen je i ruski modul dizajniran za prevoz evropskog rovera na površinu Marsa. Ruski stacionarni lender 'Kazačok', sa koga će se 'Rosalind Franklin' iskrcati nakon touchdowna, opremljena je sa svojih 13 naučnih eksperimenata.
Sletni modul je poslednjih mesec dana bio podvrgnut poveri pogonskog sistema. Platforma 'Kazačok' takođe je prošla prostorna testiranja u Cannesu u Francuskoj kako bi se potvrdila sposobnost svemirskog broda da izdrži teške uslove u svemiru.
'Želim da se zahvalim timovima u industriji koji gotovo čitavu godinu rade 24 sata na kompletiranju montaže i testiranju čitave svemirske letilice', rekao je Wörner u izjavi. 'Jako smo zadovoljni radom koji je pretvorio ovaj jedinstveni projekat u stvarnost i posedujemo fond znanja i iskustva kako bismo što pre završili preostali posao.'
Rover 'Rosalind Franklin' i lender 'Kazačok' trebali su da budu lansirati još 2018, no zvaničnici su odgodili misiju za 2020. nakon što su se obe letilice suočile sa kašnjenjem u razvoju. Njihovo lansiranje, koje je sada odgođeno do 2022. godine, druga je od dve odvojene misije razvijene u okviru programa 'ExoMars'.
'ExoMars Trace Gas Orbiter' Evropske svemirske agencije i lender 'Schiaparelli' lansirani su u martu 2016. ruskom raketom 'Proton'. Orbiter je uspešno ušao u orbitu oko Marsa kasnije te godine, i nastavlja da fotografiše i prikuplja podatke o metanu i drugim gasovima u Marsovoj atmosferi, što bi moglo da ukaže na prisutnost bioloških ili geoloških aktivnosti u toku.
Sonda 'Schiaparelli' se srušila tokom pokušaja sletanja na Mars.
Program 'ExoMarsa' odobrile su države članice ESA-e 2005. U to vreme. evropski rover je trebao da bude lansiran na Mars 2011. No taj je raspored ubrzo ukinut, a ESA i NASA su 2009. potpisali dogovor o partnerstvu za misiji 'ExoMars'.
NASA je odustala od partnerstva 2012. godine, a ESA je 2013. potpisala sporazum o nastavku programa 'ExoMars' bez većeg sudelovanja Sjedinjenih Država. NASA je nastavila da razvija elektroniku i maseni spektrometar za roverov najveći instrument koji će pretraživati organska jedinjenja i biomarkere u marsovskom tlu.
Uprkos odlaganju drugog lansiranja 'ExoMarsa' do 2022. godine, još tri Marsove misije su predviđene za lansiranje tokom ovogodišnjeg planetnog lansirnog prozora u julu i avgustu.
NASA-in rover 'Perseverance', ranije poznat kao 'Mars 2020', poletiće u julu sa rta Canaveral. Kineski Marsov rover takođe se priprema za lansiranje kasnije ove godine, a orbiter 'Hope' Ujedinjenih Arapskih Emirata planiran je za lansiranje na Mars japanskom raketom 'H-2A' ovog leta.
[1] O tome sam pisao krajem prošle godine.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
