Često se pitam šta sad radi 'New Horizons'? Iako je skoro duplo lakši od 'Voyagera' – trenutno ima nešto više od 410 kg – ipak je imao napornu karijeru. Devet godina je leteo rekordnom brzinom do Plutona a onda još tri do tajanstvenog Kajperovog asteroida. Podataka nema šta sad radi, ali znam da se veza redovno održava i da je sonda u dobrom stanju. Rekli su da će NASA pokušati da istraži još jedan Kajperovac ali još nije doneta konačna odluka. Pročitaj zašto.
U prvim satima 2019, Nasina sonda 'New Horizons' je prozujala pored objekta Kajperovog pojasa sa oznakom 2014 MU69, ostvarivši najdalji fly-by jedne letilice ikad izveden. Tokom proteklih 12 meseci, naučnici su uspeli da izvuku obilje interesantnih informacija iz slika napravljenih par sati pre i posle fly-bya, i da saznaju makar nešto o jednom od najprimordijalnih (valjda postoji ova reč) objekata u solarnom sistemu.
Nedavno sam čitao da su Fran Bagenal, naučnik sa univerziteta Colorado i jedan od glavnih stručnjaka u misiji NH, i Kelsi Singer, planetna naučnica sa SwRC, podsetili da je prošlo tačno godinu dana od tog istorijskog događaja.
Tokom prve nedelje istraživanja, naučnici su sa iznenađenjem otkrili da je MU69, od skora zvanično nazvan Arrokoth[1], sastavljen od dva pljosnata tela, više nalik na dve spojene palačinke nego na sneška. Kako su podaci polako stizali tokom narednih meseci, naučnici su određivali tačne dimenzije delova i njihovu gustinu, površinski sjaj i veličinu kratera.
Položaj Plutonovog sistema u leto 2015. kada je NH proleteo tuda. Najmanja udaljenost od planete je iznosila 13.700 km. Zbog potreba misije, sonda je proletela i kroz zone okultacije Zemlje i Sunca.
Putovanje NH kroz Kajperov pojas. Ubeleženi su i neki obližnji objekat. Koji će biti posećen zavisi samo od raspoloživog goriva za korigovanje putanje (Veća slika) Sada poruka sa sonde putuje 7,5 sati do Zemlje.
Mozaik napravljen tokom približavanja objektu 1. januara 2019. Boja je podešena onako kako bi je videlo ljudsko oko. Sunce tamo svetli 500 puta slabije nego na Plutonu i 2000 puta slabije nego na Zemlji. Ovo je najdalji svet ikada istražen.
Mapa koji su napravili članovi tima NH pokazuju mnoge razlike u vrsti stena koje čine objekat pod nadimkom Ultima Thule.
NH je proleteo pored 2014 MU69 1. januara 2019. u 17:33 po našem vremenu, našavši se u tom trenutku na samo 3550 km od površine. Kada je sonda prišla Arrokothu, svi naučnici su se bacili na merenje veličine objekta i orbite i grubu procenu njene crvenkaste boje i relativno nepromenjenog sjaja. U prvim trenucima bilo je puno neizvesnosti u procenama.
(486958) Arrokoth se sastoji od dva režnja. Veći režanj, nazvan Ultima, ima 22 km u dužinu, 20 km u širinu i oko 7 km u debljinu. Manji režanj, nazvan Thule, više je kružni, ima dimenzije 14 km sa 14 km i debljinu 10 km.
'Old view' je procena oblika na osnovu snimaka napravljenih samo dan pre susreta sa asteroidom. Izgledao je kao da se radi o dva skoro savršeno loptasta tela koja se jedva dodiruju. Međutim, na osnovu analiza slika napravljenih samo 10 minuta posle proletanja, data je nova procena: Ultima podseća na palačinku, a Thule na neki orah. Donja slika prikazuje određene granice dela koji se ne vidi, jer naučnici nisu uspeli da dobiju celokupnu sliku.
Kako je NH video svoj cilj. Zato što je asteroid jako mali, do poslednjeg trenutka je u kameri bio veličine samo nekoliko piksela.
Prema opservacijama, dva režnja su najverovatnije nastala otprilike u isto vreme pre oko 4,5 milijarde godina, u sam osvit solarnog sistema. Iako je doživeo jedan period bombardovanja – kada je načinjen veliki krater (7 km) na površini – Arrokoth je ostao relativno nedirnut od rođenja. Naučnici veruju da je asteroid u samom početku pretrpeo izvesne uticaje a onda ostao netaknut, što ga čini jednim od najinteresantnijih objekata u Sunčevom sistemu.
'Fascinantno je da Arrakoth ima tako malo kratera,' izjavila je dr Singer, planetna naučnica sa SwRC. Nedostatak ožiljaka da su se objekti Kajperovog pojasa (KBO) vrlo malo menjali od svog nastanka. Većina kratera je iznenađujuće velika, sa nekoliko srednjih ili manjih na površini Arrokotha. 'To nam kaže da tamo nema previše malih objekata,' kaže Singerova.
Njegovo rano poreklo je bilo jedan od glavnih razloga zašto je Arrokoth odabran za istraživanje. Naučnici su se nadali da će uspeti da bace pogled u gradivne blokove ranog Sunčevog sistema u KBO-u, a Arrokoth im je te nade više nego ispunio. Manjak ožiljaka oko 'vrata', na mestu na kojem su dva režnja spojena, sugeriše blagi sudar. To je navelo istraživače da pretpostave da su se Ultima i Thule verojatno formirali odvojeno otprilike u isto vrijeme, a zatim se polako u spirali približavali jedno drugom da bi na kraju stvorili jedan jedini objekt.
'Mislim da je zaista zanimljivo da ljudi mogu da gledaju dva dela jednog objekta i procene da su se spojula jako sporo, gotovo ekvivalentno hodanju', rekao je Bagenal.
Arrokoth se okreće oko svoje ose jednom u 16 sati, dok mi treba 293 naših godina da napravi krug oko Sunca. Za razliku od Zemlje, čija je osa rotacije približno normalna na njenu orbitu, Arrokoth drži svoj severni pol usmeren prema Suncu, što rezultira dugim polarnim danima i noćima kada pojedine regije mogu da budu izložene decenijski dugim danima odn. noćima.
Prilikon odlaska od asteroida, 'New Horizons' je uspeo da snimi ove kadrove. Treba imati na umu da je slikanje bilo ekstremno teško, je to nije kao kad mi slikamo: gledaš i okular pa kad vidiš šta ti treba samo škljocaš. Ne, ovo je neuporedivo komplikovanije. Kamera (sa sondom) juri brzinom od 47.800 km/h u jednom pravcu, sićušni objekat doleće iz drugog pravca (tek grubo utvrđenom brzinom i pravcem), a nama preostaje samo da proračunamo gde da okrenemo kameru i škljocamo, škljocamo... nadaju ći se da će nešto ući u kadar. Uz to, sve je to trebalo uraditi na Zemlji i na vreme i poslati u brodski računar (put je trajao preko 7 sati!) brzinom koja je manja nego što radi ovaj moj krš od računara.
NH je takođe mapirao Arrakoth, beležeći njegov sastav, svetla područja i različite frakture na površini. Većina isparnjivih ledova je pre puno eona nestala sa ovog malog objekta, ali metanol, acetilen, etan i vodonikov cijanid trebalo bi da su ostali. Kako zračenje sa dalekog Sunca i ostalih zvezda pogađa Arrokoth, polako se oslobađa vodonik, pretvarajući ledove u miks organskog materijala poznat pod nazivom tolin. Na Plutonovom mesecu Haronu, ranijoj meti istraživanja 'New Horizonsa', tolin je sačinjavao crvenu kapu na severnom polu. On je takođe odgovoran i za crvenkastu boju Arrokotha.
Interesantno je da NH još uvek nije poslao sve podatke na Zemlju. Taj posao je posle posete Plutonu trajao 15 meseci, a Pluton je preko 20 milijardi kilometara bliži.[2]
Mada je Singerova rekla da su sve slike već poslate na Zemlju, računar će nastaviti da šalje podatke sve do sredine 2020. brzinom od samo nekoliko bita u minutu. Čim se računarska memorija isprazni, tim se nada da će započeti lov na sledeći cilj, korišćenjem Habla i teleskopa sa Zemlje.
'Naš tim je postigao veliki napredak u tumačenju Arrokotha i onoga šta on znači za stvaranje solarnog sistema,' kaže Singerova. 'Još uvek mi je neverovatno da čovečanstvo sada ima slike jednog od najoriginalnijih objekata u solarnom sistemu.'
A moguće je da misija 'New Horizonsa' nije okončana.
Dr Alan Štern, glavni u misiji NH, kaže da njegov tim polušava da odredi sledeću metu za fly-by u Kajperovom pojasu.
'Dakle, dok se veselimo 2020-ima, naš tim planira sledećih nekoliko godina za New Horizons', rekao je Štern u blogu početkom ovog meseca, dodavši da potraga neće započeti do leta. 'Ne znamo koliko KBO-a ćemo otkriti ili da li će ih biti u okviru naše količine goriva kako bismo došli do konačnog fly-bya, ali to će pokazati ove pretrage, 2020. i 2021.'
Proslava u centru prilikom uspešnog proletanja pored Plutona 14. jula 2015.
Ali ono što sam hteo da vidim, a zbog čega sam i hteo da napišem ovu priču, nema nigde. Šta sad radi NH, sem što šalje podatke iz memorije? Videli smo da su i 'Pioneeri' i 'Voyageri' vredno radili sa svim instrumentima koje su imali na raspolaganju (sem kamera). Jedino što sam uspeo da nađem na netu je da instrument SWAP (Solar Wind Around Pluto) još uvek radi. U jednom radu objavljenom krajem godine u 'Astrophysical Journalu' opisano je kako solarni vetar – nadzvučni mlazevi naelektrisanih čestica sa Sunca – evoluira sa porastom udaljenosti od Sunca.
Dijagram brzine solarnog vetra. SWAP na NH je potvrdio da solarni vetar usporava kako se udaljava od Sunca. Šema heliosfere prikazuje da vetar počinje da usporava na nekih 4 AJ od Sunca a onda nastavlja da usporava sve do kraja solarnog sistema.
[1] Komandni epicentar misije se nalazi u Merilendu i naučnici su želeli da se to nekako obeleži, pa su asteroidu dali ime koje na jeziku lokalnih indijanaca znači 'nebo'. Mali problem je što je taj jezik izumro još u XVIII veku, tako da niko baš 100% nije siguran ni šta rč znači niti kako se čita. Američka posla...
[2] Sonda se udaljava preko milion kilometara dnevno od svih nas.
E-knjiga o misiji New Horizons (D. Dragović):
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
