Astronautika: misije

Nakon tačno 503 dana provedenih u orbiti oko malog asteroida udaljenog 252 mil. km od Zemlje, japanska sonda 'Hayabusa 2' je 13. novembra 2019. u 10:05 (po brodskom vremenu) napustila ovaj svet i krenula ka Zemlji. Japanci su ko pravi Japanci obezbedili da je sve do 19. novembra svako ko se zakači na sajt mogao da u real-timeu prati udaljavanje asteroida posredstvom male brodske kamere ONC-T. Posle toga, sonda je izvela manevar neophodan za pravilnu orijentaciju jonskih motora i asteroid se zauvek izgubio iz objektiva kamere.

h1
Poslednja fotografija asteroida Rjugu napravljena je 18. 12.2019. u 21:59.
(Originalna veličina i osvetljenost)

Čitavu ovu japansku misiju sam (is)pratio od početka, i nekako se osećam emotivno vezan za nju. Lično mi je jako žao što se misija završila, jer je to po meni bila najbolja i najuspešnija međuplanetna miisija još od kada je lansirana 2014. Ako se zbroje i rezultati prve sonde, 'Hajabuse 1', koja se uspešno vratila na Zemlju 2010, to je svakako veliki uspeh za Japan i njihovu agenciju, a bogami i za čovečanstvo. Zašto? Zato što na Zemlji, sem kamenja sa Meseca, imamo još jedino uzorke asteroida koji je donela prva 'Hajabusa', uzorke komete Wild 2 koje je donela sonda 'Satrdust' i čestice solarnog vetra koje je prikupila robotska misija 'Genesis'. I to je to.

Kao što, dakle, svi znamo – a možda i ne znamo – glavni cilj 'Hajabuse 2' je bilo donošenje uzoraka asteroida na našu planetu. Prva 'Hajabusa' je sve uradila kako treba, ali je ipak sa asteroida Itokave donela ispod grama materijala! Zato je druga sonda, lansirana samo 4 godine kasnije, ponovila bukvalno sve korake prve sonde, ali sada sa više znanja i iskustva i uz određena tehnička poboljšanja koja su bila neminovna.

Pored toga što je sonda opremljena jonskim pogonom, što je posebno čudo i u čemu su Japanci daleko odmakli od svih, ona je nosila i čitav arsenal objekata koje je izbacila na površinu asteroida:

Objekat
Proizvođač
Masa
Dimenzije
Snaga
Naučni teret
Sletanje ili datun odbacivanja
Status
MINERVA-II-1 roveri:
Rover-1A (HIBOU)
Rover-1B (OWL)
JAXA i Univerzitet Aizu
1,1 kg
Prečnik: 18 cm
Visina: 7 cm
Širokougaona kamera, stereo kamera, termometri
21. sept. 2018.
Uspešno sletanje. Operativan
Rover-2 (MINERVA-II-2)
Univerzitet Tohoku
1,0 kg
Prečnik: 15 cm
Visina: 16 cm
Solar paneli
Dve kamere, termometar, akcelerometar. Optički i ultraljubičasti LED-ovi radi osvetlenja
Odbačen: 2. oktobar 2019. u 16:38 UTC
Rover se pokvario pre oslobađanja, tako da je izbačen u orbitu oko asteroida radi gravitacionih merenja pre nego što je pao nekoliko dana kasnije
MASCOT
Nemački aeronautički centar i CNES
9,6 kg
29,5 × 27,5 × 19,5 cm
Nepunjiva
baterija
3. oktobar 2018.
Uspešno sletanje. Radio na baterije preko 17 dana
Kamera 3 (DCAM3)
JAXA
≈2 kg
Prečnik: 7,8 cm
visina: 7,8 cm
Nepunjiva baterija
DCAM3-A sočivo, 
DCAM3-D sočivo
5. april 2019.
Izbačena radi snimanja udarca SCI impaktora. Više ne radi i veruje se da je pala na asteroid.
Mali impaktor (SCI)
JAXA
2,5 kg
Prečnik: 30 cm
Visina: 21,7 cm
Nepunjiva baterija
Nema
5. april 2019.
Uspešno. Pao na površinu 40 minuta posle odbacivanja
Ciljni marker B
JAXA
300 g
lopta 
10 cm 
Nema
Nema
5. novembar 2018.
Uspešno. Korišćen za prvi tačdaun
Ciljni marker A
JAXA
300 g
lopta 
10 cm 
Nema
Nema
30. maj 2019.
Uspešno. Korišćen za drugi tačdaun.
Ciljni marker E (Explorer)
JAXA
300 g
lopta 
10 cm 
Nema
Nema
17. sept. 2019.
Uspešno. Izbačen sa ekvat. orbite i potvrđeno da je pao
Ciljni marker C (Sputnik)
JAXA
300 g
lopta 
10 cm 
Nema
Nema
17. sept. 2019.
Uspešno. Izbačen sa polarne orbite i potvrđeno da je pao
Ciljni marker D
JAXA
300 g
lopta 
10 cm 
Nema
Nema
Nije izbačen

Japanci su imali u planu da triput uzmu uzorke sa Rjuge: 1) površinski regolit koji sadrži tragove minerala koji sadrže vodu, 2) površinski regolit koji nema tragove, ili su slabo vidljivi, uticaji vode, leda ili pare, i 3) iskopani podpovršinski uzorak materijala. Prva dva uzorka su trebala da budu uzeta krajem oktobra 2018, ali izbačeni roveri MASCOT i MINERVA su pokazali da je površina pokrivena stenama i kamenjem svih veličina ali da nema regolita koji mogao da se pokupi, pa je tim odlučio da akciju odloži do 2019. a da oni razmotre koje su im opcije. Prvo uzimanje uzoraka je izvedeno 22. februara i tada je pokupljena znatna količina regolita, pa je drugo sletanje odgođeno a na kraju i otkazano da bi se smanjio rizik po misiju. Drugi i poslednji uzorci su uzeti 5 meseci kasnije iz materijala u novonastalom krateru koju iskopao kinetički SCI impaktor. Svi uzorci su smešteni i odvojenim zapečaćenim kontejnerima unutar kapsule teške oko 19 kg koja sada putuje ka Zemlji.

h2
Operateri su bili zatečeni situacijom, jer je asteroid bio pokriven samo stenama i oštrim kamenjem (ovi na slici su veličine kamiona), a raspon solarnih panela 'Hajabuse 2' je iznosio 6 m. Dužina semplera, tj. 'surle' kojom se uzorci uzimaju, bila je 1 metar, i postojala je opasnost da će sonda zapeti o nešto i prevrnuti se. Treba znati da je čitava operacija izvođena automatski i da čovek nije bio niotkakve pomoći. Levo se vidi krstić koji označava ranije izbačeni marker pomoću kojeg je laserski visinomer određivao u santimetar visinu.

h3
Lansiranje drugog markera u misiji, TC-M. To je bilo 17. septembra 2019. sa visine od 1 km. Slike su pravljene svake 4 sekunde (tokom ~1 min.), dok se sonda uspinjala brzinom oko 11 cm/s. Marker je praktično bio u mestu.

h4
'Hajabusa 2'
 je ispalila impaktor 5. aprila 2019. i napravila veštački krater. Sonda je 14. maja neuspešno pokušala da ga obeleži reflektivnim markerom neophodnim za uzimanje uzoraka, pa je bila pronuđena da radnju ponovi 4. juna sa visine od samo 9 metara! Uzorak materijala je pokupljen 11. jula 2019. Novi krater je dobio ime Omusubi-Kororin.

h5
Slajd na kome je objašnjeno kako je izveden drugi tačdaun. Na levoj slici je prikazano da je preciznost iznosila samo 60 cm, a na desnoj je prikazano mesto sa koga je uzet uzorak – mesto je nazvano Uchide-no-kozuchi.

Picture 1
Slike su napravljene navigacionim kamerama ONC-W1 i ONC-W2.

h7
Slika načinjena sekund pre uzimanja uzoraka. Japanci su iskoristili lukavu i delotvornu tehniku, jer su u deliću sekunde ispaljivali mali projektil koji bi podigao oblak prašine i krhotina koje bi onda on pokupio svojom 'surlom' i smestio ih u kontejner.

h8
Pripreme za odlazak sa asteroida je za inženjere započeo još sredinom novembra (11/13 znači 13. novembar). Početak rada jonskih motora je slučajno pao u 3. decembra, baš na 5-godišnjicu lansiranja sonde. Tog dana je u 8:52 u brodski računar instaliran kompletan set komandi za rad jonskih motora, da bi oni bili uključeni u 10.05 a njihov potisak povećan na 29,56 milinjutna (3 grama). Praćenje je vršeno preko 64-m antene u kosmičkom centru Usuda, u prefekturi Nagano.

h9
U kosmičkom operativnom centru Sagamihara, započeta je faza odlaska sa Rjuge. Izvršeni su poslednji proračuni snage motora da bi se 'pobeglo' od gravitacije asteroida. Brzina penjanja je iznosila 99 mm/s.

h10
Oproštajna slika svih učesnika ove po mnogome čemu istorijske misije. Danas u kontrolnoj sobi sedi samo nekoliko tehničkih lica.

h11
Ko se kao ja pali na ovo, ovde može da prati dalji napredak misije. Može da prati kolika je potrošnja struje, koja prijemna antena je aktivna i njenu orijentaciju (sada je okrenuta ka Zemlji), koji predajnik/prijemnik se koristi i na kojij brzini radi, koliko je koji traster do sada radio, koja antena na Zemlji prati sondu itd.

'Hajabusa 2' će proleteti pored Zemlje krajem 2020. i tom prilikom će da ispali malu kapsulu koja će se padobranom spustiti u pustinju Australije.

Ako sve protekne po planu, očekuje se da će u rezervoarima ostati još oko 30 kg ksenona, koji bi mogao da se iskoristi kao jonsko gorivo za produžetak misije. Jedan od glavnih kandidata je asteroid 2001 WR1 pored kojeg bi sonda proletela 27. juna 2023.

Možda je zanimljivo još da kažem da je 'Hajabusa 2' krajem jula 2019. osvojila 5. Seiun nagradu u 'Slobodnoj kategoriji' na 58. svejapanskom SF takmičenju. Slobodna kategorija dozvoljava nominaciju radova i iz naučne fantastike i iz naučnih dostignuća (ranije su nominovane i pobedile i raketa-nosač 'H-IIA' i 'Hajabusa')

Sve o ovoj Jaxinoj misiji možeš da pročitaš u ovom odličnom pdf-u. Takođe, ako te mrzi da čitaš na engleskom ili japanskom, preporučujem moje e-knjige koje sam svojevremeno napisao kada su misije bile aktuelne, 'Hayabusa – lovac na uzoke asteroida' i 'Hayabusa 2'.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži