Svakom ko voli i sa mnom prati trenutno najinteresantniju sondu u solarnom sistemu, japansku 'Hayabusu 2', sigurno će da lakne: letilica je posle 1805 dana provedenih u kosmosu, od čega čak 503 u orbiti oko asteroida Ryugu, krenula kući. Kada za godinu dana bude sletela u Australiju, doneće dragoceni poklon – nekoliko grama (možda više?) prašine i kamenčića sa tajanstvenog asteroida. Time će se završiti ekspedicija duga 5.240.000.001 km.
Japanska sonda je AUTOMATSKI sletela na samo metar visine i 21. februara 2019. uzela uzorke površine tla. Potom su naučnici poželeli da uzmu uzorke u uspod površine, pa su 5. aprila ispalili jednu 'bombu' tešku 2,5 kg, nazvanu SCI, i iz nastalog kratera uzeli uzorke 11. jula 2019. Japanci su to slično uradili i 2005. sa prvom sondom 'Hajabusa'.
Bila je to neverovatna vest! Pomisli samo koliko je tu trebalo veštine, znanja, proračunavanja, neprospavanih noći pa i sreće, da bi se izbegle se zamke misije. Naravno, niko ne zna sa sigurnošću koliko je uzoraka stvarno pokupljeno – u prvoj misiiji to se merilo mikrogramima! – i to će se saznati tek dogodine, kada zapečaćeni kontejner bude pao na vojni poligon Vumera u Australiji. Kontejner je jedan izolovani leteći tanjir prečnika 40 cm, visine 20 cm i težine oko 16 kg, koji će pasti brzinom od 43.300 km/h.
Malo ljudi zna da će 'Hajabusa 2', kada u decembru 2020. bude proletela pored Zemlje da bi ispalila leteći danjir sa uzorcima, imati u tanku još oko 30 kg ksenona (poleteo je sa 66 kg), koji će se upotrebiti da se misija produži i poseti se još neko. Glavni kandidat je asteroid 2001 WR1 pored koga će proleteti najverovatnije 27. juna 2023.
Šematski prikaz sekvence prikupljanja uzoraka. Ovo je krajnje banalizovano, jer iza svake ove sličice stoje stotine sati rada projektanata misije.
Ali o ovome svemu sam već pisao prethodnih meseci i neću sad. Danas bih hteo da javim da je pre neki dan, 13. novembra 2019. u 10:05 po brodskom vremenu, sonda 'Hajabusa 2' napustila Rjugu i uputila se ka Zemlji. Od tog trenutka, faza misije pod nazivom 'Near Asteroid Operation Phase' ušla je u fazu 'Return Phase'.
Sve do 18-19 novembra, slike odlazećeg asteroida biće snimane brodskom navigacionom kamerom(pogledaj slike snimljene do sada). Tokom rada 64-metarske[1] zemaljske stanice u Usudi (od ~22:00 do ~4:00 UCT), navigacione slike se snimaju svakih pola sata širokougaonom teleskopskom kamerom ONC-T. Posle ovog datuma, sonda će izvršiti manevar za kontrolu položaja da bi tako orijentisao sondu da može da uključi jonske motore i više joj neće trebati fotografije Rjuge.
Poslednja slika u trenutku kada ovo pišem. Snimljena je 18. 11. 2019. u 22:59. Pošto se sonda udaljila, asteroid izgleda sve tamniji. Na osnovu nepokretnih pozadinskih zvezda, navigatori proračunavaju skoro u metar položaj sonde i reaguju žiroskopima ili jonskim motorima.
Stoga, od odlaska od Rjuge do 19. novembra, svako ko želi može da pošalje poruke u vezi Rjuge i 'Hajabuse 2' u sklopu kampanje 'Goodbye Ryugu'. Ja nemam Tweet, ali ako ti imaš tvituj svoju poruku preko haštaga #SAYONARA_Ryugu. Ako pošalješ, pliz pomeni i mene J
Sonda je 13. novembra počela da se udaljava od asteroida brzinom od oko 10 cm/sec. (36 m/h) koristeći svoje hemijske bipropelantne trastere za kontrolu položaja i orijentaciju. Ovi trasteri, kojih na sonsi ima ukupna 12 komada, koriste hidrazin i MON-3, koji su na početku imali 48 kg goriva. Danas, 19. novembra, završena je faza 'Ryugu Farewell Observation', i više neće biti moguće snimiti asteroid jer će doći do promene položaja letilice.
Šema odlaska od asteroida.
Od 19. novembra do otprilike 2. decembra biće pažljivo i temeljno testirani jonski električni motori, da bi već sutradan započela dosadna jednogodišnja faza krstarenja do Zemlje.
Evo ga jedan od razloga zašto uživam da pratim Japanca. NASA neće ili ne ume da napravi ovako nešto, a mene podseća na video igru i neprestano pratim promene parametare. Da ne objašnjavam puno, jer 'slika govori više nego hiljadu reči'. Ranije (za vreme misije prve 'Hajabuse' pre 15 godina) ove stvari nisu postojale ni na Jaxinom sajtu, koji je znao da zvrji neažuriran mesecima. Kritike su urodile plodom i evo ga rezultat:
Trenutni status 'Hajabuse 2'. 1 – trenutni datum i griničko vreme; 2 – vreme od lansiranja; 3, 4 – vreme beleženja podataka; 5 – trenutna količina struje koja se troši. Pošto sonda ima 2 glavne antene za brzu komunikaciju (HGA), prikazuje se ona koja trenutno radi; 5a – udaljenost između sonde i Zemlje, i sonde i Rjuge. Odnosi se u različitim fazama misije menjaju; 6 – položaj i veličina asteroida kako ga vidi navigaciona kamera; 7 – status brodskih antena. Sonda ih ima više sem 2 HGA; 8 – orijentacija pomoćne poluusmerene antene (MGA). Ona je pokretna i okrenuta ka Zemlji; 9 – operativni status predajnika. Podaci koje sonda šalje preko predajnika idu ka Zemlji preko antena; 10 – operativni status prijemnika. Prikazane su brzine, jačine i antene koje se koriste. Dva prijemnika mogu da rade u paru; 11 – ukupno vreme rada svakog od 12 trastera. Oni služe za fine korekcije položaja i orijentacije. Njihov položaj je prikazan ovde;
12 – ime zemaljske komunikacione antene. Svaki centar ima više antena, svaka sa svojim imenom. Ona koja trenutno radi je boldovana. U gornjem redu se vide uglovi pod kojima je antena usmerena, a u donjem redu su termini kada data antena ulazi u operativnu zoni i kad izlazi; 12a – talasi pokazuju da data stanica komunicira. Promena boje obeležava različite talasne dužine. Ovde se vidi da radi na X-bandu; 12b – komunikacioni simulator; 13 – antena Ušinoura u Japanu. Ovde se vidi da je neaktivna; 14 – antena Ušinoura u Japanu. Ovde se vidi da je neaktivna; 15 – antena Goldstoun u SAD. Ovde se vidi da je neaktivna; 16 – antena Kambera u Australiji. Ovde se vidi da je neaktivna;
17 – antena Madrid u Espanji. Ovde se vidi da je takođe neaktivna.
[1] Deep space antena u Usudi je bila prva u svetu koja je 1984. primenila tehnologiju 'beam-waveguide'. Mada je ta konstrukcija dramatično pojednostavila instalacije i održavanje elektronike, vladalo je mišljenje da takve antene stvaraju previše šumova. Međutim, nakon što su Ameri testirali antenu i utvrdili da ima bolje performanse od konvencionalnih 64-metarskih antena, i oni su se prebacili na taj metod konstruisanja svih narednih antena njihove mreže DSN. Slične velike antene danas imaju i Kina, Rusija, Evropa i Indija.
Pošto je Usuda već ostarile, JAXA je napravila u blizini nešto manju (ø54 m) ali sa boljim karakteristikama. Ona koristi talasnu dužinu sa vbećom frekvencom (Ka), pa i 'Hajabusa 2' ima dve PLJOSNATE antene (ne klasične 'tanjire'), koje iako su manje šalju više podataka.
'Hayabusa 2' poslala svoj poslednji rover na Rjugu
Prvi naučni rezultati misije 'Hayabusa 2'
'Hayabusa 2' na sigurnom posle stvaranja novog kratera na asteroidu Ryugu
Šta očekivati od pravljenja rupe na asteroidu Ryugu
Odiseja 'Hayabuse 2' pri uzimanju uzoraka sa asteroida Ryugu
Uzimanje uzoraka sa asteroida Ryugu biće veliki rizik
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
