Astronautika: misije

r1U nastavku mog praćenja japanske misije 'Hayabusa 2', ova vest je najvažnija: naučnici i inženjeri misije su rešili da još malo analiziraju situaciju i lokacije pre nego što preduzmu operaciju od koje se diže kosa sa glave – prikupljanje uzoraka sa površine.

U svojoj tradiciji, svaka kosmička misija u Japanu je izvor velike nacionalne radosti. Crtaju se stripovi, pišu se dečje knjige, prave se filmovi, prodaju se lutkice...

'Hajabusa 2' je stigla na Rjugu u junu i izbacila tri 'skočka' u septembru, a onda početkom ovog meseca i mali lender veličine tostera. Letilica je planirala da sleti na asteroid i uzme uzorke krajem ovog meseca, ali sve to je odloženo za početak 2019. jer se Rjuga i 'Hajabusa' pripremaju za solarnu konjunkciju, skoro mesec dana dug period pomračenja jer će se nalaziti iza Sunca gledano sa Zemlje. 

'Kada je ugao između sonde, Zemlje i Sunca manji od šest stepeni, radio-smetnje sa Sunca su tolike da je slanje signala ka Hajaubusi nemoguće,' kaže Elizabeth Tasker, profesorka u Japanskoj kosmičkoj agenciji, JAXA-i. 'Ako se taj ugao još više smanji, Sunce će se i fizički isprečiti na putu.'

Japanski zvaničnici kažu da će im odlaganje dati više vremena da prouče Rjuginu površinu u pripremi za tačdaun, ali da se i podrobnije upoznaju sa performansama svoje letilice.

r2
Kandidat za sletanje – L08-B. Krug ima prečnik od samo 20 metara!

S kraja na kraj solarnih panela, 'Hajabusa 2' je široka 6 metara, sa centralnim delom veličine frižidera. Da bi pokupila uzorke, sempler, ili sondina 'surla' duga jedan metar, mora fizički da dodirne površinu. u tom trenutku, surla će ispaliti male projektile u Rjuginu površinu koji će podići prašinu i materijal koji će surla usisati.

Pronaći površinu koja je ovoljno ravna da bi se to izvelo je jako teško. Rjugu je dugačak samo kilometar i posut je kamenjem. Tim traži površinu gde ništa neće biti više od 50 santimetara. Bilo šta više od toga dovešće do bagovanja računara i rasta realne šanse da sonda udari u neku stenu.

Za navigaciju, 'Hajabusa 2' koristi kombinaciju optičkih kamera i laserskih impulsa. Kamere će pomoći da se aparat usmeri u pravom smeru, dok će laserski impulsi – LIDAR na visini većoj od 30 metara, a laser kao visinomer na manjim visinama – govoriti letilici koliko je udaljena od površine.

Na početku misije, zvaničnici Jaxe su planirali da zina sletanja nema potrebe da bude šira od 50 metara. Navigacioni sistem je precizan samo do određenog stepena; sletanje 'Hajabuse 2' je slično gađanju pikada u centar a jedino što možeš da garantuješ to je da ćeš pogoditi tablu.

r3
'Hajabusin'
tim je još u avgustu dao svoje predloge za sletanje. Slika u sredini prikazuje kandidate za uzimanje uzoraka, 'MA-9'je mesto sletanja 'skočka' MASCOT, a 'N6'zona sletanja MINERVE-II.

Nakon sužavanja izbora na samo tri kandidata za uzimanje uzoraka, rukovodioci misije su zaključili da je najšira površina koju mogu da nađu prečnika od samo 20 metara – mnoogo manje od prvobitno zacrtanog kriterijuma od 50 metara.Na sreću, 'Hajabusin' LIDAR je u stanju da bude precizniji nego što su se nadali. Na osnovu probnih spuštanja sprovedenih 15. oktobra, tim veruje da će im biti dovoljna i čistina od samo 10 metara. Sledeće fingirano spuštanje bilo je juče, ali nemam još rezultate...

r4

r5

Fotografije malih lendera koji su se prošlog meseca već spustili na površinu pokazuju da na površini baš nema mnoogo prašine koju bi 'Hajabusa 2' mogla da pokupi. Ali menadžer misije Makoto Yoshikawa kaže da to neće predstavljati problem.

'Metod uzimanja uzoraka naše sonde (koji je isti kao i kod prve 'Hajabuse') može da se koristi za bilo kakvu vrstu površine, bilo ona od peska bilo od kamena,' kaže Taskerova.

Na konačnu analizu prikupljenih podataka moraćemo dugo da pričekamo. 'Hajabusa 2' će ostati na Rjugi dobar deo 2019. pre nego što se vrati na Zemlju 2020.

r6
Skoro psihodelični snimak površine jednog tajanstvenog sveta koji je napravio 'Hajabusin' mikrorobot.


MASCOT sleteo na asteroid Ryugu

Japanski roveri 'MINERVA' sleteli na asteroid Ryugu

'Hayabusa 2' na manje od 1000 metara od Ryugu!

'Hayabusa 2': na pragu asteroida Ryugu

'Hayabusa 2' snimila svoj cilj

Šta sad radi „Hayabusa 2“?

„Hayabusa 2“ snimila Zemlju i Mesec 

Hayabusa 2

Lansirana japanska medjuplanetrana sonda "Hajabusa-2"

HAYABUSA - lovac za uzoke asteroida

Hayabusa ipak donjela uzorke asteroida na Zemlju

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Duca said More
    Драган Танаскоски wrote:
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju...
    2 dana ranije
  • Duca said More
    Sjajan čovek, o takvima treba pisati, a... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Laka pitanja. Mada, ni meni nije bilo... 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 2 dana ranije

Foto...