Japanska kosmička agencija JAXA je stvarno izuzetna organizacija. Sećam se kada su 2003. gormirani fuzionicanjem tri do tada nezavisne organizacije i postali institucija kojom – gle čuda! – rukovodi Ministarstvo za sport, obrazovanje, kulturu, nauku i tehnologiju. Takvu kombinaciju objediniti u jedno ministarstvo nije u stanju da izvede niko sem Japanaca.
Iako imaju bezmalo deset puta manji budžet od Nase, JAXA trenutno prati rad 7 svojih satelita i orbitnih opservatorija za astronomska posmatranja, 5 satelita za analiziranje Zemlje, 6 komunikacionih i satelita za pozicioniranje i inženjerska testiranja, 2 međuplanetne sonde i 1 međuplanetno solarno jedro. Uz to, u proizvodnji imaju najmanje još 5-6 letilica koje će biti ispaljene u kosmos domaćim raketama. Ako se ovome doda da Japanci poseduju sopstveni transportni modul do Međunarodne stanice („Kibo“) i da je do sada 12 Japanaca letelo u kosmos, jasno je da se radi o maloj ali vrlo ozbiljnoj kosmičkoj sili.
O japanskoj agenciji i njenim misijama redovno pišem već par godina. Detaljno sam pisao o praktično svim japanskim međuplanetnim misijama – od sondi „Sakigake“ i „Suisei“ koje su 1986. istraživale Halejevu kometu, do „Hayabuse“ koja je 2007. posetila asteroid i donela uzorke na Zemlju – i ko je to uspeo da pročita uverio se kao i ja da su to sve mala remek-dela upornosti, znanja, tehnologije i svima znane japanske fanatične posvećenosti postizanju ciljeva.
Jedna od njihovih letilica koja se još od 2014. postojano, u koncentričnim krugovima, polako ali sigurno udaljava od Zemlje, jeste četvoromotorna sonda na jonski pogon „Hayabusa 2“. Njen cilj je da 2018. sleti na majušni asteroid 162173 Ryugu koji se okreće između Zemlje i Marsa, pokupi uzorke tla, i krajem 2020. vrati se na Zemlju.
Sem što „Hayabusini“ ksenonski motori praktično neprestano rade (uvek radi tri od njih a jedan se čuva u rezervi!), sonda za sad nema drugog posla. Početnom decembra 2015. sonda je proletela pored Zemlje radi ubrzavanja i promene trajektorije. Tog jutra je proletela iznad Havaja na visini od samo 3.090 km, a nedelju dana kasnije kontrolni centar u Tanegašimi je potvrdio da se njihova sonda konačno nalazi na trajektoriji koja će je za par godina dovesti do asteroida. Tom prilikom, brodska navigaciona teleskopska kamera (ONC-T) snimila je Zemlju i sliku poslala kući.
Na slici se vidi Australija, gde će sonada 2020. sleteti, i Antarktik. Daljina je oko 340.000 km.
Trenutak sreće u kontrolnom centru kada je sonda javila da je uspešno proletela pored Zemlje.
Mali film napravljen od 19 frejmova snimaka napravljenih prilikom fly-bya u periodu od 09:00 do 17:45 po japanskom vremenu.
Pre i posle proletanja pored Zemlje, laserski visinomer LIDAR je pokušao da uhvati laserski zrak ispaljen sa zemaljske laserske stanice (SLR). Tu je ključnu ulogu odigrala stanica Mt. Stomio u Australijskom kosmičkom istraživačkom centru (SERC) u Kamberi, u Australiji. „Hayabusa 2“ je uspela da ulovi signal i omogući jako precizno merenje njene udaljenosti, koja je u tom trenutku iznosila oko 6.700.000 km.
Usposatvivši vezu sa LIDAR-om na sondi, uspostavljen je optički link. To je pošlo za rukom američkim istraživačima „Messenger“ i „Mars Global Surveyor“, koji su optički link ostvarili 2005.
Konceptualni dijagram orbite „Hayabuse 2“. Na slici je položaj sonde od 14. decembra 2015. neposredno po preletu pored Zemlje.
„Hayabusa 2“ snimila Zemlju i Mesec
Lansirana japanska medjuplanetrana sonda "Hajabusa-2"
HAYABUSA - lovac za uzoke asteroida
Hayabusa ipak donjela uzorke asteroida na Zemlju
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
