Astronautika: misije

Skidam kapu ovim Japancima! Početkom meseca, njihova misija na asteroid Rjugu postigla je svoj vrhunac. Ova letilica na jonski pogon za prikupljanje uzoraka lansirala je mali rover 'MINERVA-II2' na površinu. Bio je to poslednji od 4 rovera koji je 'Hajabusa 2'poslala na Rjugu. Nažalost, nije sve proteklo kako valja...

h1
Ovu sliku u boji Rjugine površine u noći napravio je evropski rover 'MASCOT' (Mobile Asteroid Surface Scout) koji je takođe tamo stigao japanskom sondom. Slika je nastala tako što su površinu osvetljavale crvena, zelena i plava LED-sijalica. Sonda je uspešno sletela 3. oktobra 2018. i radila je na baterije više od 17 sati! Imala je 4 instrumenta, 9,6 kg i veličinu kutije za cipele.

Negde baš u ovo doba prošle godine pisao sam o uspešnom lansiranju sa japanske sonde dva mala 'rovera' 'MINERVA-II1' na površinu asteroida. Naime, tada, 21. septembra 2018, odbačen je kontejner 'MINERVA-II1' koji je sadržavao dva 'rovera', tzv. 'hoopera' (mi kažemo recimo 'skočka'), 'Rover-1A' (Hibou) i 'Rover-1B' (Owl). To su bila dva identična valjka visine 7 cm, prečnika 18 cm i težine oko 1 kg[1], koje je za agenciju JAXA napravio univerzitet za računarske nauke iz grada Aizu-Vakamacu u blizini 'slavne' Fukušime. Bili su to naslednici identičnih rovera iz prethodne misije, kada je sonda za istraživanje asteroida Itokava, prva 'Hajabusa' (o njoj sam napisao po meni super e-knjigu), loše izvela operaciju lansiranja pa su roveri u uslovima mizerne gravitacije umesto na površinu asteroida odleteli u kosmos.

Mesec dana kasnije, posle njih, izbačen je i francusko-nemački rover 'MASCOT' (Mobile Asteroid Surface Scout), koji je sleteo i radio 17 sati i 14 minuta na površini. Usput je skakutao i prevrnuo se na leđa pa je umesto površine snimio Jupiter i Saturn! Cirkus – napisaću uskoro o tome priču.

h2
Fenomenalna slika sa površine asteroida koju je napravila jedna od dva mala lendera 'MINERVA-II1'Vidi ovo.

Ali pravi povod za ovaj današnji text je ne baš taze vest (tada sam radio nešto drugo) da je 'Hajabusa 2'konačno odbacila i svoj poslednji rover na Rjuginu površinu.

Japanac 'Hajabusa' istražuje mali asteroid još od juna 2018, a tri prethodna lendera je poslao ka površini prošle jeseni. Nakon toga, misija je u potpunosti bila fokusirala ka uzimanju uzoraka. Ali sada, 'Hajabusa 2' je morala da obavi i poslednji zadatak pre nego što sad u decembru krene nazad put Zemlje: odbacivanje poslednjeg rovera, poznatog kao 'MINERVA-II2'.

h3
Japanska sonda 'Hajabusa 2' je izuzetan u istoriji istraživanja nebeskih tela Sunčevog sistema jer je izbacio čitavu silu elemenata. Pored 4 lendera, tu su markeri, mala kamera i impaktor.

h4

Pošto su gravitacioni uslovi u blizini asteroida takvi kakvi su, za lansiranje bilo kojeg rovera pa i ovog bile su dovoljne samo najobičnije opruge, 'federi', tako da je reč 'lansiranje' upotrebljena možda prejako. Proces je započet 2. oktobra 2019, kada se glavna letilica spustila na visinu od oko 8 km iznad površine. To je bilo mnogo više nego kada su u septembru 2018. odbačena dva blizanca, 'MINERVA-II1A' i 'MINERVA-IIB', kada je visina iznad Rjuge bila svega 55 metara.

Različit pristup je bio neophodan, pošto je ovaj lender imao zadatak da priži drugačije odgovore od svojih prethodnika. Naučnici misije 'Hajabusa 2' su želeli da studiraju roverov dug, spori put do površine, dok bi glavni brod nadgledao proces sa visine oko 8-10 km.

'MINERVA-II2' se otkačila od glavne letilice (oni federi su je odbacili) brzinom od ~15 cm u sekundi. Manevar odvajanja je započet signalom sa Zemlje 3. oktobra u 03:57 po griniču.

Treba reći da je ovom osetljivom manevru glavne letilice prethodila proba. Japanska kosmička agencija JAXA je želela da pre lansiranja prođe kompletno kroz sve procedure. Ta proba, koja je započeta 16. septembra 2019, iskorišćena je za slanje dva markera ka asteroidu. Svaki od njih je ustvari loptica prečnika oko 10 cm resvučena sjajnom reflektivnom folijom, punjena sitnim amortizacionim kuglicama da bi se što manje kotrljala[2]'Hajabusa 2' je imala ukupno 5 tih markera i do tada je potrošila dva, jedan u maju (neuspešno) a drugi u junu. Njihov zadatak je da reflektuju stroboskopski laserski zrak brodskog visinomera (LIDAR) da bi se u navigacione svrhe obeležilo mesto uzimanja uzoraka ili sletanja rovera.

h5
Mozaik je napravljen od slika markera slikanih svake 4 sekunde tokom laganog padanja na Rjugu 16. septembra 2019.

h6
Markeri su poneli stotinjak hiljada imena običnih ljudi na asteroid.

h7
Još jedna slika kao iz SF filma: senka sonde (na 25 m visine) nakon obavljenog posla, uzimanja uzoraka sa asteroida 21. februara 2019. Tamna fleka označava mesto odakle je uzet uzorak a promena u boji je nastala usled rada brodskih trastera i/ili materijala izbačenog projektilom koji je prethodno ispaljen u asteroid!

Međutim, još pre odbacivanja 'MINERVE-II2' JAXA je javila da postoji tehnički problem, jer veza između sonde i rovera postoji ali procesor na roveru nažalost ne radi i ne može da šalje podatke sa površine nazad na 'Hajabusu'. Ipak, odlučeno je da se lender ipak otkači i na osnovu njegovog spuštanja još jednom prostudira gravitaciono polje Rjuge jer je spuštanje i bio značajan deo njegove misije.

h8
Precizno gledajući, 'MINERVA-II2' je zapravo osmostranični prizmični kontejner u kome se nalazi rover nazvan 'Rover 2'. Kontejner je bio težak 1 kg i nosio je akcelerometar, termometar i dualnu kameru. Takođe je imao optičke i ultraljubičaste LED diode.
Na slici je sletni profil 'MINERVE-II2' i 'Rovera 2'. 'BOX-C' označava fazu lebdenja 'Hajabusa 2' da bi mogla da snima sa male visine.

h9
Poslednja slika 'MINERVE-II2' snimljena 'Hajabusinom' širokougaonom optičkom navigacionom kamerom (ONC-W2) prilikom odbacivanja 2. oktobra 2019. Visina iznad Rjuge je bila ~8 km.

h10
Japanski tim 'Hajabuse 2' koji sa nestrpljenjem čeka vesri o roveru...

Poslednje što može da se nađe na netu o ovom događaju (na zvaničnom japanskom sajtu su vesti od avgusta 2018!) je da je 'Hajabusa 2' uključila motore i 14. oktobra se vratila u svoju sigurnu orbitu – 'Home position' – na oko 20 km

 

[1] To je težina na Zemlji – na asteroidu nije imao ni 1 gram!

[2] Takođe tu se nalaze desetine hiljada imena ljudi koji su se prijavili Planetnom udruženju i Jaxi pre misije

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Vladimir said More
    Koji je najduzi dan u godini je... 8 sati ranije
  • Duca said More
    Da li još neko ima "problem sa Mesecom"... 12 sati ranije
  • Duca said More
    Svi jako svetli objekti (recimo Venera... 13 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    U pravu ste, ispravljeno je, hvala. 1 dan ranije
  • Mарјан Флоршиц said More
    Čini se da je trebalo da piše... 2 dana ranije

Foto...