Priznajem, Mesec mi nije interesantan – sve je urađeno i to još davno. Sovjeti su prvi proleteli, sleteli, snimali, bušili, pa čak i vozili 'Lunohode' po površini, i uz to jedini koji su uz pomoć robota doneli komadiće na Zemlju. Ameri su poslali ljude i to 12 komada i doneli kući stotine kila kamenja u prašine koji se i danas izučavaju. Još jedino da napravimo tamo dugotrajnu bazu (hoćemo al' malo sutra!) i više nema šta. Praktično sam o svim tim koracima već pisao, već prema interesovanju. Ipak, ima jedna sitnica koja mi je promakla, pa 'ajde i o njoj da kažem koju reč. Priča je kratka ali skoro SF!
U zaletu trke sa Sovjetima oko Meseca, NASA je od kraja 1964. pa do početka 1968. lansirala 7 robotskih sondi na Mesečevu površinu. Njihov glavni cilj je bio da savladaju tehniku mekog sletanja na neki vanzemaljski objekat. Sonde nazvane 'Surveyor', koštale su pola milijarde dolara, što bi danas bilo preko \(3,7 milijardi. Pet je uspešno sletelo a dve su tresnule o površinu, što znači da su i dana svi aparati na Mesecu.
Danas bih da se setimo 'Surveyora 3', trećeg lendera iz programa, koji je tamo sleteo još 1967. Lansiran je 17. aprila, a na Mesec je sleteo 3 dana kasnije. Spustio se u krater prečnika 200 metara i dubine 12 metara, koji je nešto kasnije dobio ime Surveyor.
Tokom aluniranja, blještave stene u krateru su 'zbunile' brodski radar koji je merio visinu, pa je kočioni motor isključen prerano, na visini od 14 stopa, te je umesto mekano, sonda odskočila dvaput (prvi put je dostigla visinu od 10 metara! a drugi put oko 3,5 metra) pre nego što se 'smirila'. Manje od sat vremena po sletanju, lender je počeo sa slanjem prve od 6326 slika okoline.
Ova misija je bila značajna po tome što je bila prva koja je na 'ruci' pokretanoj elektromotorima nosila 'kašiku' za sakupljanje uzoraka Uređaj je mogao da se ispruži do 1,5 m od lendera i da iskopa rupu dubine 20 cm. Uzorci su onda prinošeni TV kameri i slike radijom slate na Zemlju. Tokom misije, sonda je 4 puta sakupila uzorke i dodatno izvela 13 testova izdržljivosti tla. Tada je zaključeno da tlo na Mesecu ima slična svojstva kao vlažna zemlja na Zemlji i da će moći da izdrži poterećenje budućeg lunarnog modula.
Mnogo smešna makina, ali je u ono vreme bila vrh! Imala je na Zemlji 300 kg, a na Mesecu ispod 50.
Lenderova TV kamera ('vidicon' cev) imala je sočivo žižine daljine od 25 i 100 mm i bila je montirana ispod ogledala koje je moglo da se okreće i horizontalno i vertikalno. Kameri je trebalo oko 20 sekundi da pošalje jednu sliku od 200 redova. Mogla je da pošalje i slike od 600 linija koristeći digitalnu tehniku.
Prva sonda iz programa koja je sletela, 'Surveyor 1'[1], radila je jako dugo, ali 'Surveyor 3' ('Survejor 2' je udario o površinu) nije. Kada je 3. maja posle 2 nedelje rada (posle 336 sati) započela lunarna noć, sonda je zapala u hibernaciju iz koje se nije probudila, iako se 'Surveyor 1' dvaput budio posle prospavane noći.
I to bi bilo to što se tiče ove sonde. Takvih je bilo – a i danas ih ima – koliko hoćeš i za mene nisu posebno interesantne. Ali onda se desilo čudo! Posle skoro tri godinem mrtvu sondu su posetili – ljudi!
Veliko kamenje prečnika oko 2 metra koje okružuje ivicu kratera.
18. novembra 1969. dvojica Nasinih astronauta, Charles Conrad Jr.i Alan L. Bean, sletela su lunarnim modulom 'Interpid' sleteli na samo 180 metara od lendera!
Tokom druge šetnje, astronauti su otpešačili do 'Surveyora 3' i poskidali neke delove, uključujući kameru i robotsku 'ruku', da bi ih naučnici na Zemlji proučili. Tada je Zemlju preplavila vest da su u kameri pronađene zemaljske bakterije (Streptococcus mitis) koje su u kameri preživele sve te godine, ali nažalost kasnije je potvrđeno da su bakterije slučajno ušle u kameru tokom ispitivanja po povratku na Zemlju.
Bean skida delove sa sonde. U daljini je lunarni modul. Aj' čikam nek' danas iko snimi ovakvu fotku! A SAD troši \)700 i više milijardi svake godine na vojsku. Neka ih nosač aviona odnese sad na Mesec!
Astronauti su snimili 4 kanala koje je iskopala robotska ruka.
Televizijska kamera sa sonde. Danas se nalazi u Smitsonijanovom muzeju u Vašingtonu. Desno je točak sa filterima za kameru koje je nekako završio kod direktora Nasinog istraživačkog centa u Virdžiniji.
Kućište motora za pokretanje robotske ruke. Našla se slučajno u privatnoj kolekciji glavnog naučnika misije. Desno je kašika za kopanje uzoraka. Nalazi se u muzeju u Kanzasu.
[1] Bila je to prva američka sonda koja je sletela na neko nebesko telo. To je izvedeno nakon samo 4 meseca od prvog sovjetskog sletanja – 'Luna 9'. Iako su inženjeri, posle niza neuspeha prethodne serije smatrali da su im šanse na uspeg 10-15%, sonda je radila neverovatnih 7 i kusur meseci!
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
