Tallest Mountains in the Solar System
Jasno je da je najviša planina na Zemlji Mont Everest, je l tako? Pa nije, jer sve zavisi od čega visinu merite. O tome ali i o drugim najvišim planinama na telima Sunčevog sistema pogledajte ovaj filmić:
Koje su dve najmanje proučene planete u Sunčevom sistemu? Bez sumnje, Uran i Neptun. Sonda 'Voyager 2' samo je nakratko posetila dvojicu divova 1986, odnosno 1989. godine, dok su ostale planete istražene sa najmanje dve kosmičke misije. Ne čudi što je Uranov sistem satelita daleko najmanje poznat od svih. Kao da to nije dovoljno, Uran i Neptun su ledeni divovi....
...Na jednom od dva kraća nosača, na sigurnoj daljini, postavljena su tri RTG-a (radioisotopska termoelektrična generatora) koji pokreću svemirsku letilicu (rekoh već, predaleko je od Sunca da bi solarni paneli predstavljali opciju[1]). Svaki RTG sadrži radioaktivni oksid plutonijuma-238 kao izvor toplote, i termoelektrični pretvarač (silicijum-germanijumski termoelemenat).
CIMON 2 kao pomoćnik i društvo astronautima
16. jula je planiranoprvo lansiranje nove evropske rakete, 'Ariane 6'. U ovoj prvoj misiji, odn. FM1, 'Ariana 62'će poneti u orbitu 34 satelita komunikacione mreže 'OneWeb'. Ovom misijom, Evropa će staviti tačku na dug i kontroverzni razvojni proces koji će u narednoj deceniji dati glavnu kosmičku raketu zemljama članicama Evropske kosmičke agencije (ESA). Uprkos svom imenu, 'Ariana 6' je treća raketa koju je razvila ESA. 'Ariane 1, 2 i 3' su bile vrlo slične, a 'Ariana 4' je u osnovi njihova proširena verzija (bez uzimanja u obzir evropskih taketa, prethodnica 'Ariane'). Prve 'Ariane' su koristile hipergolična goriva, za razliku od 'Ariane 5', što je značilo totalni iskorak od prethodnih modela.
...'Ajde da se vratimo na uvod u ovu priču i zamislimo da ja nekako ležim zavaljen u tanjiru glavne antene 'Voyagera 1'; ona je prilično komotna za to, jer ima prečnik od 3,7 metara! U svim pravcima oko mene leži beskrajno crnilo sa milijardama netrepćućih zvezdâ.
99,9% težine solarnog sistema čini Sunce mu njegovo! Preostala beda je podeljena na 8 kakvih-takvih planeta i čak 219 meseci, tj. satelita. Sledi beskonačna buranija sitnurije: kamenčina, leda i prašine koje niko normalan ne računa. 19 satelita je dovoljno veliko da ih je nekad u istoriji sopstvena gravitacila zaloptastila (moj novi astronomski izraz) i svi su pokriveni ledom sem naš Mesec i Ija. Sedam je masivnije od Plutona i Erisa. Ti meseci se fizički ne razlikuju od planeta patuljaka, ali se ne uklapaju u našu (IAU) definiciju jer se ne okreću direktno oko Sunca. Svi ti svetovi su zla boga čudni, a šampion čudnosti je Triton. O njemu ne znamo – ništa. Skoro.
Čitao sam da mnogi zamišljaju kako da odu na Mars, pa su čak spremni da to urade u jednom pravcu. Nema nazad kući! Nisam toliko radikalan, ali mi često padne na pamet 'Šta li sada rade Voyageri?' i zamišljam kako bi bilo sesti jedno pola dana u jedan od njih i provozati se. Zašto? Čini mi se da dok god se s njima održava veza, oni će predstavljati naše graničare i osvajače kosmosa u bukvalnom smislu.
Juče, 5. decembra, u prostorijama opservatorije na Petrovaradinskoj tvrđavi održan je poslednji ovogodišnji sastanak Astronomskog društva „Novi Sad“. Zbog primedbi nekih članova da im dosadašnji termin u 18 sati ne odgovara, ovaj sastanak je održan u 20:15, ali i na njega su došli samo oni koji su i inače redovni na sastancima.
Zasigurno se (ne)sjećate oktobra prošle godine kada su ruski astronaut Alexey Ovcinjin i američki astronaut Nick Hague preživjeli u Soyuzu MS-10 nakon otkaza rakete nosača tijekom početne faze leta u svemir. Život astronauta bio je na tanašnoj niti, po prvi puta u posljednjih nekoliko desetljeća.
Kinezi su Mjesec postavili za jedan od prioritetnih zadataka. Dosad su imali sve uspjeh za uspjehom. Doduše u misiji Change 3 lander i posebice rover imali su svojih tehničkih mušica što se nije baš pozitivno odrazilo na vrijeme njihove operativnosti u zastrašujuće surovom ambijentu jedinog nam mjeseca. Lekcije su naučene te je znanje i iskustvo primjenjeno na novoj ekipi.
Zamislite da se jedne noći probudite, a na nebu nema Meseca iako bi trebalo da ga bude. Gotovo 4,5 milijarde godina on je tu sa nama, vrti se oko Zemlje, i onda nestane! Šta bi se dakle desilo? Zapravo, sem astronoma, njegov nestanak te noći bi malo ko primetio. Međutim, iako sasvim neprimetne, bar za nas ljude, posledica bi bilo.
TED: Posle milijardi godina monotonije, kosmos se budi
Teorijski fizičar DEJVID DOJČ iznosi umno-izazovnu meditaciju o "velikoj monotoniji" - ideji da se ništa novo nije pojavilo u kosmosu milijardama godina - i pokazuje kako sposobnost čovečanstva da stvara objašnjavajuće znanje može biti stvar koja preokreće ovaj trend. "Ljudi nisu igračke kosmičkih sila," on kaže. "Mi smo korisnici kosmičkih sila."
If an Asteroid Were to Hit the Earth 1 Year From Now
Kada bismo znali da će nas asteroid veličine jednog kilometra udariti za godinu dana – da li bismo mogli da se odbranimo od tog udara?
Zanimljive činjenice o planeti patuljku Ceres
Chandrayaan 2 na put ka Mjesecu krenuo je još 2007. Indijski orbiter i rover sa ruskim landerom nikako nije bila loša opcija za uspjeh misije. Ipak tijekom vremena i usljed „lošeg horoskopa“ po Ruse (Fobos-Grunt, na kojem se temeljio poveći dio landera u misiji Chandrayaan 2) cijeli je projekt sa sva tri ključna elementa spao na indijska leđa.
| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
