16. jula je planiranoprvo lansiranje nove evropske rakete, 'Ariane 6'. U ovoj prvoj misiji, odn. FM1, 'Ariana 62'će poneti u orbitu 34 satelita komunikacione mreže 'OneWeb'. Ovom misijom, Evropa će staviti tačku na dug i kontroverzni razvojni proces koji će u narednoj deceniji dati glavnu kosmičku raketu zemljama članicama Evropske kosmičke agencije (ESA). Uprkos svom imenu, 'Ariana 6' je treća raketa koju je razvila ESA. 'Ariane 1, 2 i 3' su bile vrlo slične, a 'Ariana 4' je u osnovi njihova proširena verzija (bez uzimanja u obzir evropskih taketa, prethodnica 'Ariane'). Prve 'Ariane' su koristile hipergolična goriva, za razliku od 'Ariane 5', što je značilo totalni iskorak od prethodnih modela.
...'Ajde da se vratimo na uvod u ovu priču i zamislimo da ja nekako ležim zavaljen u tanjiru glavne antene 'Voyagera 1'; ona je prilično komotna za to, jer ima prečnik od 3,7 metara! U svim pravcima oko mene leži beskrajno crnilo sa milijardama netrepćućih zvezdâ.
99,9% težine solarnog sistema čini Sunce mu njegovo! Preostala beda je podeljena na 8 kakvih-takvih planeta i čak 219 meseci, tj. satelita. Sledi beskonačna buranija sitnurije: kamenčina, leda i prašine koje niko normalan ne računa. 19 satelita je dovoljno veliko da ih je nekad u istoriji sopstvena gravitacila zaloptastila (moj novi astronomski izraz) i svi su pokriveni ledom sem naš Mesec i Ija. Sedam je masivnije od Plutona i Erisa. Ti meseci se fizički ne razlikuju od planeta patuljaka, ali se ne uklapaju u našu (IAU) definiciju jer se ne okreću direktno oko Sunca. Svi ti svetovi su zla boga čudni, a šampion čudnosti je Triton. O njemu ne znamo – ništa. Skoro.
Čitao sam da mnogi zamišljaju kako da odu na Mars, pa su čak spremni da to urade u jednom pravcu. Nema nazad kući! Nisam toliko radikalan, ali mi često padne na pamet 'Šta li sada rade Voyageri?' i zamišljam kako bi bilo sesti jedno pola dana u jedan od njih i provozati se. Zašto? Čini mi se da dok god se s njima održava veza, oni će predstavljati naše graničare i osvajače kosmosa u bukvalnom smislu.
Juče, 5. decembra, u prostorijama opservatorije na Petrovaradinskoj tvrđavi održan je poslednji ovogodišnji sastanak Astronomskog društva „Novi Sad“. Zbog primedbi nekih članova da im dosadašnji termin u 18 sati ne odgovara, ovaj sastanak je održan u 20:15, ali i na njega su došli samo oni koji su i inače redovni na sastancima.
Zasigurno se (ne)sjećate oktobra prošle godine kada su ruski astronaut Alexey Ovcinjin i američki astronaut Nick Hague preživjeli u Soyuzu MS-10 nakon otkaza rakete nosača tijekom početne faze leta u svemir. Život astronauta bio je na tanašnoj niti, po prvi puta u posljednjih nekoliko desetljeća.
Kinezi su Mjesec postavili za jedan od prioritetnih zadataka. Dosad su imali sve uspjeh za uspjehom. Doduše u misiji Change 3 lander i posebice rover imali su svojih tehničkih mušica što se nije baš pozitivno odrazilo na vrijeme njihove operativnosti u zastrašujuće surovom ambijentu jedinog nam mjeseca. Lekcije su naučene te je znanje i iskustvo primjenjeno na novoj ekipi.
Zamislite da se jedne noći probudite, a na nebu nema Meseca iako bi trebalo da ga bude. Gotovo 4,5 milijarde godina on je tu sa nama, vrti se oko Zemlje, i onda nestane! Šta bi se dakle desilo? Zapravo, sem astronoma, njegov nestanak te noći bi malo ko primetio. Međutim, iako sasvim neprimetne, bar za nas ljude, posledica bi bilo.
TED: Posle milijardi godina monotonije, kosmos se budi
Teorijski fizičar DEJVID DOJČ iznosi umno-izazovnu meditaciju o "velikoj monotoniji" - ideji da se ništa novo nije pojavilo u kosmosu milijardama godina - i pokazuje kako sposobnost čovečanstva da stvara objašnjavajuće znanje može biti stvar koja preokreće ovaj trend. "Ljudi nisu igračke kosmičkih sila," on kaže. "Mi smo korisnici kosmičkih sila."
Chandrayaan 2 na put ka Mjesecu krenuo je još 2007. Indijski orbiter i rover sa ruskim landerom nikako nije bila loša opcija za uspjeh misije. Ipak tijekom vremena i usljed „lošeg horoskopa“ po Ruse (Fobos-Grunt, na kojem se temeljio poveći dio landera u misiji Chandrayaan 2) cijeli je projekt sa sva tri ključna elementa spao na indijska leđa.
Pod naslovom “Koliko ne znamo” tribina Instituta za fiziku u okviru inicijative “Nauka kroz priče” održana je u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra u Beogradu, u četvrtak, 28. novembra. Tribinu je moderirao Slobodan Bubnjević, urednik “Nauke kroz priče”.
U Istraživačkoj stanici Petnica tokom prethodnog vikenda održana je 18. po redu godišnja Konferencija mladih naučnika „Korak u nauku“. Konferenciju je svečano otvorio direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva.
