NASA-in Institut za nauku o egzoplanetama (NExScI), koji deluje pri Kalifornijskom tehnološkom institutu (Caltech) u Pasadeni, zvanično je potvrdio da broj egzoplaneta, planeta izvan Sunčevog sistema, sada iznosi više od 6.000. Ovi podaci se ne temelje na pojedinačnom otkriću, već se broj ažurira kontinuirano, kako naučnici širom sveta potvrđuju nove planete.

Broj potvrđenih egzoplaneta dostigao je 6.000, dok više od 8.000 kandidata još čeka potvrdu. NASA trenutno ima vodeću ulogu u međunarodnim naporima usmerenim na otkrivanje planeta koji bi mogli podržavati život.

„Ova prekretnica rezultat je decenija istraživanja svemira pomoću NASA-inih teleskopa, istraživanja koje je potpuno promenilo način na koji čovečanstvo posmatra noćno nebo“, izjavio je Shawn Domagal-Goldman, vršilac dužnosti direktora Odeljenja za astrofiziku u sedištu NASA-e u Vašingtonu. „Svaka NASA-ina misija, od otkrića do karakterizacije planeta, deo je šireg odgovora na jedno od temeljnih pitanja: Jesmo li sami u svemiru? Uz teleskope koji dolaze — poput svemirskog teleskopa Nancy Grace Roman i Habitable Worlds — Sjedinjene Američke Države vodiće sledeći veliki korak u istraživanju planeta sličnih Zemlji“.

Egzoplanete: od prvog otkrića do raznolikosti bez presedana

Prošlo je 30 godina od otkrića prvog egzoplaneta oko zvezde slične Suncu 1995. godine. Iako su prvi potvrđeni egzoplaneti otkriveni 1992. oko pulsara, ostataka zvezda koje su eksplodirale kao supernove, prekretnica u astronomiji dogodila se 1995., kada je otkriven planet 51 Pegasi b, prvi u orbiti oko zvezde slične Suncu. To je označilo početak sistematskog istraživanja planeta izvan Sunčevog sistema.

Istraživači procenjuju da u našoj galaksiji postoji milijarde planeta, no njihovo otkrivanje i dalje je zahtevno. Uprkos tome, s porastom broja poznatih egzoplaneta, naučnici sve bolje razumeju kako se ukupna populacija planeta u svemiru upoređuje s onom u Sunčevom sistemu.

Dok naš sistem ima ravnotežu između kamenitih i gasovitih planeta, izgleda da su kameniti planeti mnogo češći u galaksiji. Otkriveni su i brojni svetovi koji nemaju pandane u našem sistemu, poput gasovitih divova koji orbitiraju bliže matičnoj zvezdi nego što Merkur orbitira oko Sunca, planeta koji orbitiraju dve zvezde, ili nijedne, te planeta s ekstremnim uslovima: prekrivenih lavom, s oblacima od dragulja, ili gustinom sličnom stiroporu.

6000 planeta potvrđeno, 8000 čeka na potvrdu

„Svaka nova vrsta planeta koju otkrijemo pomaže nam razumeti uslove pod kojima planeti nastaju i, što je najvažnije, koliko su uopšte česti planeti poput Zemlje“, izjavila je Dawn Gelino, voditeljka NASA-inog Programa za istraživanje egzoplaneta (ExEP) pri Jet Propulsion Laboratory u Kaliforniji.

Kako otkrivamo egzoplanete?

Većina egzoplaneta nije direktno snimljena jer su preslabi u poređenju sa sjajem svoje zvezde. Do danas je direktno snimljeno manje od 100 egzoplaneta. Umesto toga, većina se otkriva indirektnim metodama, poput metode tranzita, gde astronomi beleže privremeno zatamnjenje zvezde kad planet prođe ispred nje.

Kako bi se isključile druge mogućnosti za zabeleženi signal, gotovo svi kandidati za egzoplanete moraju proći dodatna posmatranja, često i drugim teleskopima. Zbog toga hiljade planeta još čekaju potvrdu u NASA-inom arhivu egzoplaneta koji vodi NExScI.

„Za uspešnu potvrdu egzoplaneta potrebna je saradnja cele naučne zajednice. Naš je zadatak razvijati alate koji zajednici omogućuju da od kandidata dođemo do potvrđenih planeta“, objasnila je Aurora Kesseli, zamenica naučne voditeljke NASA-inog arhiva egzoplaneta.

Aurora Kesseli i njene kolege očekuju da će hiljade novih kandidata za egzoplanete biti identifikovane iz već prikupljenih podataka ESA-ine misije Gaia, koja planete otkriva tehnikom astrometrije, te iz budućih posmatranja NASA-inog teleskopa Nancy Grace Roman, koji će koristiti gravitacionu mikroleću kao glavnu metodu detekcije.

Sledeća faza: traženje biopotpisa

NASA-in fokus sve se više pomiče prema otkrivanju planeta sličnih Zemlji, kamenitih, slične temperature, s potencijalno pogodnim atmosferama za život. Svemirski teleskop James Webb već je analizirao hemijski sastav atmosfera više od 100 egzoplaneta, no detekcija biopotpisa na planetima veličine Zemlje zahteva novu generaciju tehnologije.

Ključni izazov je blokiranje sjaja matične zvezde. Na primer, Sunce je oko 10 milijardi puta sjajnije od Zemlje, što bi potpuno zasenilo svetlost našeg planeta posmatranog izdaleka.

Rešenje se traži u razvoju naprednih koronografa, instrumenata koji blokiraju svetlost zvezda. Teleskop Nancy Grace Roman imaće koronograf sposoban direktno snimiti planet veličine i temperature Jupitera koji orbitira oko zvezde slične Suncu.

Roman će takođe sprovoditi široku potragu korišćenjem gravitacione mikroleće, čime će dodatno proširiti razumevanje raznolikosti planetarnih sistema i učestalosti sistema sličnih našem.

Za direktnu detekciju planeta poput Zemlje biće potrebna još naprednija tehnologija. NASA već razvija koncept za novu misiju pod nazivom Habitable Worlds Observatory, čiji je cilj otkrivanje mogućih znakova života u atmosferama drugih svetova.

NASA-in popis egzoplaneta neprestano raste, a nova otkrića otvaraju sve konkretnije mogućnosti za odgovore na jedno od najvažnijih naučnih pitanja današnjice: jesmo li sami u svemiru? Nadolazeće misije predstavljaju temeljnu infrastrukturnu pripremu za sledeći korak u potrazi za životom izvan Zemlje.

Izvor:  https://kozmos.hr/potvrdeno-vise-od-6-000-egzoplaneta/