Pre tri i po milijarde godina, dve tople, vodene planete kružile su oko mlade zvezde G-tipa. Na obe površine, hemijske supe su ključale, postajale složenije i organizovale se u sićušne sfere koje su naučile da sakupljaju energiju, da se dupliraju, da evoluiraju. Na manjoj planeti, jedan oblik života je naučio da izvuče iskru energije iz minerala bogatih gvožđem. Ali nije imao vremena. Njegov svet je bio mali, jezgro mu se ohladilo, a magnetno polje ugasilo, ostavljajući krhku biosferu na milost i nemilost sunlčevom vetru.
Dok smo u prethodnom tekstu razmotrili kako entropijska ograničenja - nedostatak dovoljne količine korisne energije - mogu da spreče razvoj inteligentnog života oko M patuljaka (crvenih patuljaka), postoji još jedan fascinantan argument o tome zašto tehnološke civilizacije možda nisu uobičajene u univerzumu - i ovaj put se odnosi na zvezde sličnije našem Suncu.
Nobelovu nagrada za fiziku za 2025. godinu, za otkriće makroskopskog kvantno-mehaničkog tunelovanja i kvantizacije energije u električnom kolu, Kraljevska švedska akademija nauka dodelila je...
M patuljci, poznati i kao crveni patuljci, su najčešći tip zvezda u našoj galaksiji. Čine oko 75% svih zvezda u Mlečnom putu, žive izuzetno dugo - hiljade milijardi godina - i imaju stabilne zone nastanjivosti oko sebe. Na prvi pogled, deluju kao idealni kandidati za hosting vanzemaljskog života. Međutim, postoji jedan fundamentalan fizički princip koji možda čini ove zvezde nepogodnim za razvoj složenih, inteligentnih civilizacija: entropija.
Najbolji biomarker ikada sa Marsa – Da li su leopardove tačke potvrda antičkih mikroba?
10 Septembra 2025 godine, grupa naučnika objavila je rad u čuvenom časopisu Nature, u kom tvrde da je rover Perseverance pronašao potencijalne biomarkere na Marsu, odnosno dokaze da je život postojao na crvenoj planeti u dalekoj prošlosti, međutim da li je to zaista tako? U ovom videu detaljno ću proći kroz podatke I argumente iznesene u ovom naučnom radu, I videćemo kako se ovi podaci uklapaju u širu sliku Marsa prikupljenu višedecenijskim robotskim istraživanjima.
Ako postoji ijedan apsolutni zakon u univerzumu, onda je to da ništa ne može putovati brže od svetlosti. Za ljubitelje naučne fantastike, to je pomalo deprimirajuća činjenica. Svemir je ogroman, i dok je brzina svetlosti za nas ljude nezamislivo velika, na međuzvezdanim razdaljinama ona je zapravo mučno spora. Čak i pri fotonskoj brzini od oko 300.000 kilometara u sekundi, potrebno je više od četiri godine da svetlost stigne samo do nama najbliže zvezde.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
