Mnogi od nas su naučili da je entropija jednostavno mera nereda ili haosa. Soba postaje neuredna, šolja čaja se hladi, zgrade se vremenom urušavaju – sve su to primeri entropije na delu. To je jednostavna i intuitivna ideja. Međutim, ova definicija jedva da zagrebe površinu jednog od najfundamentalnijih zakona prirode, koncepta koji upravlja samim postojanjem života, nezaustavljivim protokom vremena i konačnom sudbinom celog kosmosa.
Astronomi su identifikovali ogroman “napad rasta” kod takozvane lutajuće planete. Za razliku od planeta u našem Sunčevom sistemu, ovi objekti ne kruže oko zvezda već slobodno plutaju svemirom. Nova posmatranja, izvršena pomoću Veoma velikog teleskopa Evropske južne opservatorije (ESO VLT), otkrivaju da ova slobodnolebdeća planeta usisava gas i prašinu iz svoje okoline brzinom od šest milijardi tona u sekundi. To je najjača stopa rasta ikada zabeležena za lutajuću planetu – ili za bilo koju planetu – i pruža dragocene uvide u to kako se one formiraju i razvijaju.
A significant fraction of astrophysics is based on understanding nuclear reactions in either the r-or p- processes, fusion and proton-proton reactions in the sun and cosmic radiation and its reactions,...
Na ovoj novoj Slici tjedna NASA/ESA-inog Svemirskog teleskopa Hubble vidimo zvijezde svih dobi. Svjetlucava galaktika prikazana ovom slikom se zove NGC 6000, a nalazi se na 120 milijuna svjetlosnih godina od nas, u zviježđu Škorpiona.
Gravitaciona sočiva, koje je prvi predvideo Albert Ajnštajn nastaju kada masivni objekti poput galaksija i jata galaksija iskrivljuju prostor-vreme oko sebe. Kada se masivni objekat u prvom planu poravna sa galaksijom u pozadini, svetlost iz galaksije u pozadini se savija dok se kreće kroz iskrivljeni prostor-vreme na putu do naših teleskopa.
Kada pogledamo u noćno nebo, često razmišljamo o planetama. Ali šta je sa njihovim pratiocima? Naš solarni sistem je prepun meseca – od Jupiterovih čuvenih Galilejevih satelita do Saturnovih ledenih svetova. Ipak, uprkos njihovoj sveprisutnosti, proces njihovog nastanka dugo je ostao obavijen velom misterije. Do sada nismo mogli da posmatramo ovaj kosmički proces na delu.
CRNE RUPE SU BEZ SUMNJE NAINTERESANTNIJI I NAJINTRIGANTNIJI OBJEKTI U SVEMIRU. Njihovo postojanje je teoretski predvidjeno jos pre vise od stotinu godina, ali direktne dokaze imamo tek u poslednjih nekoliko decenija.
Slika prikazuje sedam heksagonalnih fotografija složenih poput cveta. Sve fotografije prikazuju Ekstremno veliki teleskop (ELT) ispred pomorandžastog izlaska ili zalaska Sunca ili Meseca. Gornja fotografija i ona u sredini prikazuju Mesec koji uokviruje gradilište ELT-a u pozadini, dok ostale prikazuju istu scenu sa Suncem. Svaki heksagon je datiran i pokazuje montažu ELT-a na određeni datum, od oktobra 2021. do avgusta 2025. Ukupna slika pokazuje kako je ELT poprimio oblik tokom protekle četiri godine.
Kada pogledate u naše Sunce, vidite običnu žutu zvezdu koja nas greje i osvetljava već 4,6 milijardi godina. Ali šta ako vam kažem da je samo postojanje našeg Sunca, i nas oko njega, statistička anomalija koja graniči sa nemogućim? Šta ako naša egzistencija u ovom trenutku kosmičke istorije predstavlja trag u najdubljoj misteriji univerzuma?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
