Danijela Vud predvodi istraživačku grupu za korišćenje svemira u MIT Media Lab, gde radi na rušenju barijera koje ograničavaju prednosti istraživanja svemira samo na nekolicinu, bogate ili elitu. Ona identifikuje šest tehnologija razvijenih za istraživanje svemira koje mogu doprineti održivom razvoju širom sveta - od satelita za posmatranje koji pružaju informacije organizacijama za pomoć do medicinskih istraživanja o mikrogravitaciji koja se mogu koristiti za poboljšanje zdravstvene zaštite na...
Konačno posle pola veka od kako je čovek koračao po Mesecu stekli su se uslovi za ponovnu posetu ljudi Zemljinom prirodnom satelitu. Nasa je u tom cilju pokrenula program Artemis u okviru koga treba da se realizuju tri misije. Artemis I će biti misija bez ljudske posade, zatim sledi Artemis II sa ljudskom posadom, ali bez sletanja na Mesec, te Artemis III koja konačno 2025. godine treba da odvede ljudsku posadu na Mesec.
U proseku životni vek jedne vrste složenih živih organizama traje je oko četiri miliona godina. Neke vrste žive malo duže, neke malo kraće od toga. Dinosauri su živeli duže. Mnogo duže. Na Zemlji su se pojavili pre oko 230 miliona godina i zatim vladali planetom više 160 miliona godina. A onda su nestali. Gotovo preko noći. To se desilo pre 65 ili 66 miliona godina.
Prava obrada ove fotografije tek je sledila kada je Miloš GAGIĆ, naš novi najbolji astrofotograf, preuzeo Dušanove fotografije Dumbbella. Ako bi se ceo postoupak obrade sažeo u jednu rečenicu onda bi ona glasila ovako: Miloš je u programu PixinSight sa fotografije izdvojio u poseban lejer i zatim obradio zvezde...
Uzbuđenje naučnika dobrim kvalitetom fotografija koje stižu sa Svemirskog teleskopa James Vebb (JWST) nikako se ne stišava jer sve popularniji teleskop stalno šalje nove veličanstvene snimke. Ovog puta radi se o Vebom pogledu na najveću planetu Sunčevog sistema, o Jupiteru. Zaista, toliko toga se na ovim snimcima vidi, svakako više nego što su naučnici očekivali.
...Zato je potrebna neka druga, prigodnija merna jedinica za merenje rastojanja među telima Sunčevog sistema i ona je nađena u rastojanju Zemlje od Sunca. Koliko je to rastojanje?
Mistično i veoma čudno bilje: smilje, kovilje i bosilje!
U jednom beskrajnom Carstvu, u kome je bilo nebrojeno zvezda, planeta, kometa... raznih drugih nebeskih tela i čudnih tvorevina: pulsara, magnetara, blazara, proždrljivih dalekih kvazara; nevi- dljivih crnih i belih rupa i bezdana; nebeskih maglina i oblaka; kosmičke prašine i krhotina – ostataka eksplozija supernovih i “porodilišta” novih zvezda, i koje je, povrh svega, bilo prebogato svakojakim blagom i malom, vladali su večno car Svemir i carica Vaseljena.
Naša čula su kreirana prema našim potrebama i dobro nas služe u svakodnevnom životu. Ali ona nisu savršena. Mi ne vidimo boju očiju ove devojke sa velikog rastojanja. Treba da se približimo da bismo videli da ona ima smeđe oči.
Uzbuđenje naučnika dobrim kvalitetom fotografija koje stižu sa Svemirskog teleskopa James Vebb (JWST) nikako se ne stišava jer sve popularniji teleskop stalno šalje nove veličanstvene snimke. Ovog puta radi se o Vebom pogledu na najveću planetu Sunčevog sistema, o Jupiteru. Zaista, toliko toga se na ovim snimcima vidi, svakako više nego što su naučnici očekivali.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
