Kada su evropski doseljenici osvajali Ameriku idući s istoka sve dublje na zapad, u pustinji koja danas pripada saveznoj državi Arizoni, otkrili su neobičnu geološku tvorevinu. Bila je to ogromna rupa prečnika preko jednog kilometra i opasana zidom zemlje i stenja visine 40-tak metara. Deset kilometara unaokolo bile su razbacane gromade stenja velike kao kuća. Nikad pre tako nešto niko nije video.
Ovo može da se shvati i kao trik pitanje, jer su svi jonski motori u osnovi na električni pogon, tj. struja je neophodna za dobijanje jona a ovi obavljaju funkciju izduvnog goriva. Ovde mislim na nešto drugo, a na šta – pročitaj ako te zanima
ExoMars, europska uzdanica za lander i rover na Marsu traje, hmm poprilično dugo. Dva desetljeća, ma oduvijek je tu negdje samo što nije, a nije još uvijek a i neće tako skoro, ili neće još podosta vremena. Nije bilo sreće samostalno, nije bilo sreće s amerikancima, a čini se sada neće biti sreće ni sa rusima.
U martu, zvezde proleća leže na istoku: potražite sazvežđa Blizanci i Rak da biste uočili zanimljive nebeske karakteristike kao što su zvezdana jata M35 i jato Košnica, i NGC 3923, duguljastu eliptičnu galaksiju sa zanimljivim šarama....
Uprkos invaziji Rusije na Ukrajinu i oštroj osudi Sjedinjenih država, Evropske unije i većine drugih zemalja sveta takvog čina – na Međunarodnoj svemirskoj stanici i dalje sve funkcioniše po planu.
Sredinom februara Sunce je izbacilo velike količnine plazme milionima kilometara daleko u svemir. Taj događaj je snimljen i za njega se kaže da je najveći do sada zapažen i zabeležen na nekom snimku Sunčevog diska.
Sem retkih desničara, lično ne znam nikog ko otvoreno iznosi stav koji, simplifikovan u jednoj rečenici, iznosi tvrdnju da nije bilo vojske ne bi bilo ni kosmičkog istraživanja kakvo mi danas podrazumevamo. Floskule tipa 'žeđ za saznanjem', 'širimo granice', 'naša budućnost je tamo' i slične limunade su čist paravan. Prvi satelit, prvi čovek u orbiti, sve jače rakete, orbitne stanice, šatlovi, put na Mesec, kosmičke opservatorije, spektrometri, neflometri, mreže antena, ultraprecizne kamere, specijalni materijali, elektronika, procesori, računari, AI i da ne nabrajam dalje... sve je poteklo iz jedne glave sa hiljadu tela, koja razmišlja samo o jednoj stvari, slepa i gluva za sve ostalo. Bez razlike i bez izuzetka. Danas ću reći nešto o prvim koracima radio-astronomije... Nepotrebno je reći ko stoji iza svega.
Ovo može da se shvati i kao trik pitanje, jer su svi jonski motori u osnovi na električni pogon, tj. struja je neophodna za dobijanje jona a ovi obavljaju funkciju izduvnog goriva. Ovde mislim na nešto drugo, a na šta – pročitaj ako te zanima
ExoMars, europska uzdanica za lander i rover na Marsu traje, hmm poprilično dugo. Dva desetljeća, ma oduvijek je tu negdje samo što nije, a nije još uvijek a i neće tako skoro, ili neće još podosta vremena. Nije bilo sreće samostalno, nije bilo sreće s amerikancima, a čini se sada neće biti sreće ni sa rusima.
Na neki način, nisu li astronauti u 'Apollo' misijama kružili u isto vreme i oko Zemlje i oko Meseca, budući da Mesec kruži oko Zemlje?
Sem retkih desničara, lično ne znam nikog ko otvoreno iznosi stav koji, simplifikovan u jednoj rečenici, iznosi tvrdnju da nije bilo vojske ne bi bilo ni kosmičkog istraživanja kakvo mi danas podrazumevamo. Floskule tipa 'žeđ za saznanjem', 'širimo granice', 'naša budućnost je tamo' i slične limunade su čist paravan. Prvi satelit, prvi čovek u orbiti, sve jače rakete, orbitne stanice, šatlovi, put na Mesec, kosmičke opservatorije, spektrometri, neflometri, mreže antena, ultraprecizne kamere, specijalni materijali, elektronika, procesori, računari, AI i da ne nabrajam dalje... sve je poteklo iz jedne glave sa hiljadu tela, koja razmišlja samo o jednoj stvari, slepa i gluva za sve ostalo. Bez razlike i bez izuzetka. Danas ću reći nešto o prvim koracima radio-astronomije... Nepotrebno je reći ko stoji iza svega. 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
