Is the world getting better or worse? A look at the numbers
Oliver Jeffers Poinker
Umetnik, pripovedač
Kada biste morali da objasnite novorođenčetu šta znači biti ljudsko biće koje živi na Zemlji u 21. veku, šta biste rekli? Vizuelni umetnik Oliver Džefers dao je svoj odgovor u pismu svom sinu, deleći bisere mudrosti o postojanju i raznolikosti života...
DORA, natjecanje za pjesmu kojom će se naša Domovina predstaviti na ovogodišnjem Eurosongu završeno je. Natjecateljice i natjecatelji dali su sve od sebe, svatko sa svojom osobnošću i pričom koja je zaokružila i upotpunila njihov izričaj na Opatijskoj pozornici.
Pitanje je zapravo neprecizno jer se ne zna na šta se smak odnosi. Tako bi moglo da se odnosi na sve postojeće, tj. na čitav univerzum, ili pak samo na Zemlju. U ovom drugom slučaju smak može da se odnosi na samu planetu ili samo na život na njoj. Ako se odnosi na život, treba precizirati da li se misli na čitav živi svet ili samo na čoveka. Ako se misli na čoveka onda je pitanje da li se pod smakom sveta misli na uništenje postojeće čovekove civilizacije (tj. vraćanje u praistorijsko doba) ili na prestanak puke egzistencije čoveka. I na kraju, ako se misli na bukvalno nestajanje čoveka kao vrste onda je pitanje da li se misli na izumiranje čoveka samo na Zemlji ili bilo gde - gde se on eventualno bude preselio.
ko gledamo SF filmove ili čitamo stripove, rekli bi da je to skoro nemoguće: tamo sve vrvi od kamenica i komada leda veličine pesnice pa do poveće kuće. Da li je to baš tako?
Krenimo od premise: Zemlji za jedan krug oko ose treba 23 sata, 56 minuta i 4,09053 sekunde – to se zove siderički period – a obim joj iznosi 40.075 km. Dakle, površina Zemlje na ekvatoru se okreće brzinom od 450 metara u sekundi, što će reći oko 1670 kilometara na sat. Moja zgrada na Novom Beogradu se, međutim, okreće nešto manjom brzinom i ja to osećam: ako je kosinus od 45º jednak 0,707, onda je brzina na 45 stepeni približno 0,707 × 1670 = 1180 km/h. Ta brzina opada kako se ide dalje na sever. Dok stigneš do Severnog pola, brzina spinovanja će biti jako spora – trebaće ti čitav dan da se okreneš u mestu.
Postoje izvesne sličnosti između asteroida i kometa. Obe vrste ovih tela su nastala u ranoj istoriji Sunčevog sistema, pre 4,5 milijarde godina, obe obilaze Sunce i obe vrste spadaju u mala tela, dakle manja su od planeta, a veća od meteoroida. Ali sastavljena su od različitog materijala i potiču iz različitih područja Sunčevog sistema.
Pitanje je zapravo neprecizno jer se ne zna na šta se smak odnosi. Tako bi moglo da se odnosi na sve postojeće, tj. na čitav univerzum, ili pak samo na Zemlju. U ovom drugom slučaju smak može da se odnosi na samu planetu ili samo na život na njoj. Ako se odnosi na život, treba precizirati da li se misli na čitav živi svet ili samo na čoveka. Ako se misli na čoveka onda je pitanje da li se pod smakom sveta misli na uništenje postojeće čovekove civilizacije (tj. vraćanje u praistorijsko doba) ili na prestanak puke egzistencije čoveka. I na kraju, ako se misli na bukvalno nestajanje čoveka kao vrste onda je pitanje da li se misli na izumiranje čoveka samo na Zemlji ili bilo gde - gde se on eventualno bude preselio.
Krenimo od premise: Zemlji za jedan krug oko ose treba 23 sata, 56 minuta i 4,09053 sekunde – to se zove siderički period – a obim joj iznosi 40.075 km. Dakle, površina Zemlje na ekvatoru se okreće brzinom od 450 metara u sekundi, što će reći oko 1670 kilometara na sat. Moja zgrada na Novom Beogradu se, međutim, okreće nešto manjom brzinom i ja to osećam: ako je kosinus od 45º jednak 0,707, onda je brzina na 45 stepeni približno 0,707 × 1670 = 1180 km/h. Ta brzina opada kako se ide dalje na sever. Dok stigneš do Severnog pola, brzina spinovanja će biti jako spora – trebaće ti čitav dan da se okreneš u mestu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
