Decenijama se suočavamo sa paradoksom: merenja zasnovana na svetlosti iz drevne prošlosti ne poklapaju se sa posmatranjima našeg galaktičkog komšiluka. Da li nam je potrebna radikalno nova fizika da bismo objasnili ovaj jaz, ili su naši merni aršini suptilno pogrešni? Nova studija nudi intrigantan odgovor koji sugeriše da bi rešenje moglo ležati u „sastojcima“ koje već dobro poznajemo.
Naša fundamentalna pretpostavka o univerzumu oslanja se na koncept izotropnosti – ideju da, posmatrano na dovoljno velikim skalama, svemir izgleda identično u svim pravcima. Ova slika o kosmičkoj simetriji nije bila samo estetska preferencija, već temelj na kojem smo gradili svoje razumevanje vremena i prostora.
Mapa našeg kosmičkog dvorišta se neprestano menja. Sunčev sistem iz školskih udžbenika — onaj sa urednim spiskom od nekoliko desetina satelita — više ne postoji. Danas živimo u eri prave demografske eksplozije u dubokom svemiru. Prema poslednjim podacima Centra za male planete (Minor Planet Center), ukupan broj potvrđenih meseci koji kruže oko planeta i patuljastih planeta dostigao je cifru od 442. Naš komšiluk je postao mnogo gušći, a borba za prevlast između dva najveća giganta nikada nije bila uzbudljivija.
Stara tabela PSE, štampana na nemačkom jeziku, na papiru sa platnenom posteljicom, otkrivena je 2014. godine, u toku spremanja skladišnog prostora, navodi se u saopštenju sa univerziteta. Pronađena je među decenijski staroj laboratorijskoj opremi, hemijskim bočicama i smotuljcima starih nastavnih karata....
Prošlo je 453 dana od poslednjeg, sedmog pab kviza studenata fizike u Novom Sadu. I onda je na red došao osmi. To je bilo prekjuče, 18. marta, na istom mestu u kafeu Zenit, samo ovog puta se nisu takmičili studenti nego gimnazijalci. Četvrta godina.
Moderna teorijska fizika već decenijama živi u stanju koje se može opisati samo kao naučna „šizofrenija“. S jedne strane, imamo Opštu teoriju relativnosti koja maestralno opisuje kosmičke razmere, planete i crne rupe. S druge, Kvantnu mehaniku koja neprikosnoveno vlada svetom atoma. Problem je u tome što su ove dve teorije, iako savršene u svojim domenima, fundamentalno nekompatibilne. One su poput fragmenata razbijenog ogledala stvarnosti koji odbijaju da se sklope u jedinstvenu sliku. Pokušaj njihovog spajanja tradicionalnim metodama redovno rezultira matematičkim besmislom.
Dok teleskopi u vidljivoj svetlosti prikazuju zvezde i galaksije, radio-teleskopi otkrivaju nevidljivu, energičnu stranu svemira; mlazeve, sudare i tragove kosmičkih kataklizmi…
Proleće ove godine dolazi u četvrtak, 20. marta u 15 sati i 46 minuta. U isto vreme na južnoj Zemljinoj poulopti počinje jesen. Proleće će trajati 92 dana, 17 sati i 38 minuta, tj. do 21. juna 2025. u 10 sati i 24 minuta, kada počinje leto.
Desetogodišnja Vera Rubin posmatrala je zvezde i meteore kroz improvizovani teleskop od kartona koji je napravila sa ocem, električnim inženjerom Peteom Cooperom. Dok su joj nastavnici u srednjoj školi cinično savetovali da se drži umetnosti i kloni nauke...
Gravitacija je najslabija među poznatim fundamentalnim interakcijama, ali u velikim prostranstvima postaje dominantna sila koja oblikuje svetove i određuje kretanje zvezda i galaksija. Njeno izvorište je masa. Po Isaku Njutnu je sila uzajamnog privlačenja između masa. Po Albertu Ajnštajnu ona ne samo da privlači mase, već savija i sam prostor i vreme, dajući im oblik i tok kroz koje se tela kreću kao da slede skrivene putanje
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
