Boja je toliko elementaran deo našeg postojanja da retko zastanemo da preispitamo njenu prirodu. Ipak, ono što doživljavamo kao jednostavan vizuelni nadražaj, za Ervina Šredingera – jednog od utemeljivača kvantne mehanike – predstavljalo je duboku matematičku zagonetku. Iako ga istorija pamti po čuvenoj mački i talasnoj jednačini, Šredinger je pre tačno jednog veka postavio vizionarske temelje moderne teorije boja. Međutim, njegov model je ostao nedovršen, ostavljajući za sobom matematičke praznine koje su decenijama limitirale našu sposobnost da verno simuliramo ljudski vid.
Ciklus naučno-popularnih on-line seminara iz fizike čiji je organizator Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, u saradnji sa Departmanom za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu i Astronomskim magazinom.
U ovom videu rekonstruisao sam audio snimak sletanja sonde Huygens na Titan, koristeći sirove podatke sa instrumenta Huygens Atmospheric Structure Instrument (HASI). Sirovi podaci su beležili akustični spektar koristeći 14 kanala na svakih 2 sekunde, a pomoću njih sam generisao reprezentativan audio snimak u realnom vremenu, koji beleži spust od 60 km do površine, samo sletanje kao I period od 32 minuta mirovanja na površini.
U popularnim ostvarenjima poput filma The Martian ili serije For All Mankind, Mars je prikazan kao surovo, ali savladivo igralište za ljudsku genijalnost. Uz malo inženjerske snalažljivosti i čvrste volje, heroji krote Crvenu planetu baš kao što su istraživači nekada osvajali neistražene delove Zemlje. Holivud nam prodaje viziju Marsa kao "nove granice", sledećeg logičnog koraka za našu vrstu..
Neutronske zvezde su izuzetno gusti ostaci masivnih zvezda nastali nakon eksplozija supernova. Građene su pretežno od neutrona- subatomskih, električno neutralnih čestica. Kada se dve neutronske zvezde sudare one proizvode snažne gravitacione talase.
Zamislite svet u kojem jedan elektron može biti na dva mesta istovremeno, prolazeći kroz zidove kao duh. To je bizarna, ali eksperimentalno potvrđena realnost subatomskog nivoa. Međutim, čim skrenete pogled ka svojoj šoljici kafe, ta kvantna magija nestaje. Šoljica je uvek tamo gde ste je ostavili, čvrsta, nepomična i predvidljiva.
Najteži izazov za astronome amatere biće grupa planeta smeštena nisko na zapadnom horizontu odmah nakon zalaska Sunca. Ovde se nalaze Merkur, Venera i Saturn.
Koristeći NASA-in Svemirski teleskop James Webb, astronomi su uočili dvije rijetke vrste prašine u patuljastoj galaktici Sekstant A, jednoj od kemijski najprimitivnijih galaktika u susjedstvu Mliječnog Puta. To što su pronađene prašine bogate metalnim željezom...
Zamislite da posmatrate istu trku koristeći dva vrhunska hronometra, ali jedan uporno pokazuje da je pobednik postigao rekord, dok drugi tvrdi da je bio sporiji nego prošle godine. U svakodnevnom životu, to bismo pripisali kvaru. Međutim, u razmerama čitavog univerzuma, ovakvo neslaganje definiše „Hablovu tenziju“ (Hubble tension) – centralni potres u modernoj kosmologiji koji preti da uruši fundamentalnu arhitekturu našeg razumevanja stvarnosti. Dok naučnici pokušavaju da dokuče zašto se svemir širi brže nego što predviđaju naši najprecizniji modeli, rešenje se možda krije u nevidljivim, drevnim silama. Ova priča nas vodi u najranije trenutke postojanja, gde su primordijalna magnetna polja, tihi arhitekti kosmosa, možda ostavila trag koji danas pokušavamo da dešifrujemo.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
