"Kada su u pitanju planete u naseljivoj zoni našeg Sunčevog sistema, jedan svet je preblizu Suncu, drugi je predaleko i Zemlja je taman. Ali možda bi stvari bile drugačije kada bi Venera i Mars jednostavno zamenili orbite. Šta ove planete trenutno čini nenastanjivim? Kakve promene bi pretrpeli kada bi zamenili mesta? I zašto bi vam bio potreban Jupiter da ovim planetama pruži šansu da podržavaju život?
Misija Europa Clipper – Potraga za životom u ledenom svetu
Europa Clipper je NASA-ina najnovija flagship misija koja je 14 Oktobra lansirana ka Jupiterovom sistemu, gde će detaljno istraživati jedno od nainteresantnih tela sunčevog sistema, a to je ledeni mesec Evropa koji u sebi krije ogromni tečni vodeni okean. U ovom videu otkrićemo kako će Europa Clipper istraživati Evropu I Jupiterov sistem, I šta su naučni ciljevi najveće sonde ikada poslate u spoljni sunčev sistem.
Dva sata snimanja Sunca pomoću solarnog filtera Daistar Kuark Chromosphere. Korišćena oprema: 120/1000 Skivatcher EvoStar refraktor | Hek5 pro mount | Daistar Kuark Chromosphere | ZVO 432mm pro | ZVO 120 mm | ZVO Mini vodič opseg | ZVO AEF....
NGC 602 je mlado zvezdano jato na periferiji Malog Magelanovog oblaka, satelitske galaksije Mlečnog puta, udaljene oko 200 000 svetlosnih godina od Zemlje. Sa malo elemenata težih od vodonika i helijuma, lokalno okruženje ovog jata je analog onome što je postojalo u ranom Svemiru. Oblaci prašine i jonizovani gas ukazuju na procese formiranja zvezda. Sa pripadajućim HII regionom N90, koji sadrži oblake jonizovanog atomskog vodonika, jato je pogodno za ispitivanje formiranja zvezda pod drugačijim uslovima od onih u našem susedstvu. HII regioni su neke difuzne ili emisione magline koje sadrže uglavnom jonizovani vodonik i nalaze se u međuzvezdanom prostoru u Mlečnom putu i drugim galaksijama.
Od kako je otkriven Mlečni put, što je zasluga Galiljeva, njegova veličina je opsedala astronome. Koliko li je on velik, bilo je golicavo je pitanje, ali kako odgovoriti na njega kada ne postoji metar za merenje širine naše galaksije. Zato su se vršili samo grube procene i uvek se do sada ispostavljalo da su one ispadala isuviše grube.
Maglina Rozeta (Rosetta) spada u red najvažnijih objekte astrofotografa, a koja je popularna i među astrofizičarima koji na njoj unapređuju svoja znanja o nebeskim telima i njihovoj evoluciji.
Od kako je otkriven Mlečni put, što je zasluga Galiljeva, njegova veličina je opsedala astronome. Koliko li je on velik, bilo je golicavo je pitanje, ali kako odgovoriti na njega kada ne postoji metar za merenje širine naše galaksije. Zato su se vršili samo grube procene i uvek se do sada ispostavljalo da su one ispadala isuviše grube.
symbiotic universe!!! 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
