Jedna od najvećih misterija moderne kosmologije je kako su supermasivne crne rupe uspele da narastu do nezamislivih veličina — od milion do milijardu puta masivnije od našeg Sunca — za manje od milijardu godina nakon Velikog praska. Prema našim dosadašnjim modelima, za takav rast jednostavno nije bilo dovoljno vremena. Ova zagonetka zbunjuje astronome već više od 20 godina, ostavljajući ključno poglavlje istorije svemira praznim.
Kao deo događaja „Prvi pogled” opservatorije Vera C. Rubin, održanog u junu 2025. godine, posmatrano je na hiljade asteroida u Sunčevom sistemu. Među njima je oko 1900 objekata koji nikada ranije nisu bili registrovani. Posebnu pažnju privuklo je 19 asteroida sa ultrabrzom rotacijom, od kojih jedan, veći od 500 metara u prečniku, ima najbržu rotaciju ikada zabeleženu za asteroid te veličine.
Posluživši se novim opservacijama provedenima NASA-inim Svemirskim teleskopom Hubble, kao i nekim teleskopima na površini Zemlje, astronomi su uočili utjecaj kojega na plin oko Betelgeza ostvaruje njegova nedavno otkrivana zvijezda pratilja, Siwarha (arap. "njena narukvica"). To istraživanje, koje su proveli znanstvenici iz Centra za astrofiziku | Harvard & Smithsonian (CfA), otkrilo je trag od gustog plina koji se kovitla kroz Betelgezovu ogromnu napuhanu atmosferu. To baca novo svjetlo na čudnovate i neubičajene načina ne koji je ta zvijezda mijenjala svoj sjaj.
Lansirana davne 1977. godine, sonda Vojadžer 1 (Voyager 1) je najudaljeniji objekat koji je čovečanstvo ikada poslalo u svemir. Njena prvobitna misija bila je da iskoristi retko poravnanje planeta za "Veliku turu" pored Jupitera i Saturna, ali njeno putovanje je nadmašilo sva očekivanja. Danas se nalazi na zapanjujućoj udaljenosti od gotovo 25 milijardi kilometara od Zemlje i nastavlja da se udaljava.
Desetog januara, Jupiter će dostići svoj vrhunac sjaja za celu godinu. Tog datuma, planeta će se naći u položaju koji astronomi nazivaju "opozicija". Jednostavno rečeno, to znači da će se Zemlja naći tačno između Jupitera i Sunca.
Koristeći NASA-in Svemirski teleskop Hubble, jedan istraživački tim je otkrio novu vrstu astronomskih objekata - plinom bogati oblak od tamne tvari, lišen zvijezda, kojega se drži rekliktom ili ostatkom nekadašnjeg procesa oblikovanja galaktika. Objekt je dobio nadimak Oblak-9 (engl. Cloud-9) i on predstavlja prvu takvu formu pronađenu u svemiru, koja unaprjeđuje naše razumijevanje nastanka galaktika, ranog svemira i prirode same tamne tvari. ("Cloud nine" (doslovce "oblak devet") je izraz vrlo sličan našem "sedmom nebu". Ako je netko "on cloud nine", to znači da je stanju euforije, "na sedmom nebu"! Prim. prev.)
Najtraženija čestica u fizici nije čestica tamne materije – to je graviton, kvant gravitacije. Njegovo merenje bilo bi nedvosmislen dokaz da je Ajnštajnova teorija na kraju nepotpuna i da mora biti zamenjena kompletnijom teorijom koja prostor-vremenu daje kvantna svojstva. Decenijama se smatralo da je direktno merenje ove čestice nemoguće, što je predstavljalo jednu od najvećih prepreka u modernoj fizici.
Šta je zapravo galaksija; kako astronomi mere prečnike, masu i obim galaksija u mraku; gde se Mlečni put nalazi na spektru od „normalnog“ do „zaista gigantskog“; koliko je zaista velika najveća galaksija; kako galaksije rastu; koja je uoga supermasivnih crnih rupa i tamne materije u stvaranju galaktičkih giganata; zašto se naš mozak muči da shvati ove razmere – i šta to otkriva o nama
Skoro svaki aspekt našeg modernog sveta pokreću digitalni računari. Od pametnih telefona u našim džepovima do globalnih finansijskih tržišta, sve se zasniva na neumoljivom maršu nula i jedinica. Decenijama je ovaj napredak bio vođen jednostavnim, ali moćnim principom poznatim kao Murov zakon – obećanjem da će se računarska snaga udvostručavati svakih 18 meseci. Ali ta era, zlatno doba silicijuma, polako se bliži kraju. Fizički zakoni postavljaju granice koje više ne možemo ignorisati.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
