Smešten na oko 133 svetlosne godine od Zemlje, sistem zvezde HR 8799 decenijama je predstavljao jednu od najvećih zagonetki moderne astrofizike. Reč je o sistemu koji je, u kosmičkim razmerama, tek "dete" – star je svega 30 miliona godina, što je zanemarljivo u poređenju sa našim Suncem koje broji 4,6 milijardi godina. Upravo ta mladost čini njegove planete usijanim i svetlim, pružajući astronomima jedinstvenu priliku za posmatranje.
Zamislite da stojite usred okeana informacija koji se neprestano širi, gde su odgovori na svako zamislivo pitanje udaljeni samo jedan klik. Paradoksalno, u tom istom trenutku, nikada nije bilo teže razlučiti šta je zapravo istina. Kao naučnik i edukator, često se pitam: kako u ovom digitalnom vrtlogu odlučiti kome i čemu verovati? Pronalaženje objektivne istine danas nije hobi za dokone; to je naporan, aktivan proces koji zahteva da stalno kalibrišemo svoj unutrašnji kompas. Istina je tamo negde, ali ona ne dolazi do nas besplatno – moramo je zaraditi kritičkim razmišljanjem.
Prošle nedelje na PMF u Novom Sadu je pokrenut seminar sa nizom predavanja (jednom ili više puta mesečno) na ozbiljne teme, ali za širu publiku, jer kao što fizičari treba da znaju osnove slikarstva, tako i slikari treba da znaju osnove fizike. Čovek bez tog znanja nije kompletan.
Danas iPhone koristimo za navigaciju kroz gradsku gužvu ili slanje poruka dok čekamo kafu, ali u 2026. godini, granica između svakodnevne upotrebe i ekstremnih uslova svemira prestaje da postoji. Tehnologija koju nosimo u džepu više nije samo potrošačka elektronika; ona postaje vitalni deo infrastrukture koja nas vodi ka zvezdama.
Zamislite trenutak u kojem kafa u vašoj šolji više nije mirna tečnost, već postaje smrtonosni projektil. U sekundi, zidovi vaše sobe prestaju da budu zaklon i postaju krhotine koje jure ka vama. Dok sedite i čitate ovaj tekst, vi ste putnik na džinovskom, nevidljivom zamajcu koji se okreće vrtoglavom brzinom. Ne osećate to kretanje jer je ono konstantno, baš kao što ne osećate brzinu u avionu dok krstari mirnim nebom.
Program Artemis predstavlja NASA-in najambiciozniji poduhvat u modernoj eri – misiju koja ne teži samo ponovnom sletanju ljudi na Mesec prvi put od 1972. godine, već uspostavljanju trajnog ljudskog staništa. Ova održiva baza zamišljena je kao vitalna odskočna daska za buduće pohode ka Marsu i dubinama Sunčevog sistema.
Zamislite da usred vedrog prolećnog dana podignete pogled i, tik uz zaslepljujuće Sunce, ugledate blistavu mrlju sa dugim, svetlećim repom. Iako ovakvi prizori deluju kao deo drevnih legendi, novootkrivena kometa C/2026 A1 (MAPS) mogla bi nam upravo to prirediti početkom aprila. Ova „sunčeva kometa“, uočena u januaru od strane tima astronoma amatera u pustinji Atakama, trenutno juri ka svom vrelom sastanku sa našom zvezdom.
Još 12. avgusta 1864. godine, nemački astronom Hajnrih Luj d’Arest (Heinrich Louis d’Arrest) usmerio je svoj teleskop ka sazvežđu Pegaz i otkrio objekat koji i danas, vek i po kasnije, intrigira naučnu zajednicu. Reč je o galaksiji NGC 7722, smeštenoj na oko 187 miliona svetlosnih godina od Zemlje, čiji nam "hibridni" izgled otkriva dramatičnu priču o drevnom kosmičkom nasilju.
„Tamna energija“ je zagonetno ime za dominantnu fizičku komponentu našeg svemira. Šira ideja tog koncepta je sa nama u stvari već više od jednog veka i evoluirala je sa napretkom fizike i astronomije. Skiciraćemo ovde taj proces.
Korisno je da prvo objasnimo razliku između „tamne materije“ i „tamne energije“.
Verovatno ste je videli, čak i ako niste znali šta gledate. To je ona nejasna mrlja svetlosti na noćnom nebu, slab sjaj za koji su drevni astronomi mislili da je samo oblak. To je Andromeda, naša najbliža velika galaksija, naš kosmički sused.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
