Moderna teorijska fizika već decenijama živi u stanju koje se može opisati samo kao naučna „šizofrenija“. S jedne strane, imamo Opštu teoriju relativnosti koja maestralno opisuje kosmičke razmere, planete i crne rupe. S druge, Kvantnu mehaniku koja neprikosnoveno vlada svetom atoma. Problem je u tome što su ove dve teorije, iako savršene u svojim domenima, fundamentalno nekompatibilne. One su poput fragmenata razbijenog ogledala stvarnosti koji odbijaju da se sklope u jedinstvenu sliku. Pokušaj njihovog spajanja tradicionalnim metodama redovno rezultira matematičkim besmislom.
Po prvi put je svemirski teleskop Džejms Veb (STDžV) korišten da bi se identifikovao crveni superdžin, predak supernove SN 2025pht koji nije mogao da se vidi drugim teleskopima.
Proleće ove godine dolazi u četvrtak, 20. marta u 15 sati i 46 minuta. U isto vreme na južnoj Zemljinoj poulopti počinje jesen. Proleće će trajati 92 dana, 17 sati i 38 minuta, tj. do 21. juna 2025. u 10 sati i 24 minuta, kada počinje leto.
Desetogodišnja Vera Rubin posmatrala je zvezde i meteore kroz improvizovani teleskop od kartona koji je napravila sa ocem, električnim inženjerom Peteom Cooperom. Dok su joj nastavnici u srednjoj školi cinično savetovali da se drži umetnosti i kloni nauke...
Gravitacija je najslabija među poznatim fundamentalnim interakcijama, ali u velikim prostranstvima postaje dominantna sila koja oblikuje svetove i određuje kretanje zvezda i galaksija. Njeno izvorište je masa. Po Isaku Njutnu je sila uzajamnog privlačenja između masa. Po Albertu Ajnštajnu ona ne samo da privlači mase, već savija i sam prostor i vreme, dajući im oblik i tok kroz koje se tela kreću kao da slede skrivene putanje
Sve se menja aktivacijom Rubin opservatorije na vrhu Cerro Pachón u Čileu. Ovaj zajednički projekat američke Nacionalne naučne fondacije (NSF) i Ministarstva energetike (DOE) predstavlja „mašinu za otkrića“ koja nas uvodi u eru dinamičkog posmatranja. Rubin opservatorija će aktivno loviti kosmičke događaje u realnom vremenu, transformišući naše razumevanje kosmosa koji nikada ne spava.
Zvanična najava ovogodišnjeg Mesijeovog maratona koji se tradicionalno održava na livadi preko puta odmarališta Letenka na Fruškoj gori, ove godine će to biti 18.04.2026. Okupljanje će početi od 17h.
Odlaganje, odlaganje i odlaganje – tako u tri reči može da se misija Artemis 2, misija koja je najavljivana kao zadnja pred konačno spuštanje posade na Mesec. Više i ne računamo kada je ona trebala da se realizuje i kada smo je očekivali. Istina, tako kompleksnu misiju nije jednostavno ostvariti, samo... eto nestrpljivi smo i već nam je dosta opravdanja i stručnih objašnjenja zašto se kasni. Ali dobro, da čujemo šta sada Nasa kaže.
Helijum je jeftin. To svi znamo. U nekim zemljama možete ući u mnoge prodavnice za rođendanske proslave, nešto sitno ćete platiti ii oni će vam napuniti balon. Vaše dete pusti kanap, balon odleti u nebo, svi gledaju ili mašu i niko o tome ne razmišlja dvaput. Pogled ili jedan mah ruke — to je ono što helijum vredi za većinu ljudi.
Zamislite svet u kojem je temperatura dovoljno visoka da otopi olovo, a pritisak na površini jednak onom koji vlada kilometar ispod nivoa okeana. Dobrodošli na Veneru, planetu koju često nazivamo „zlom bliznakinjom“ Zemlje. Iako su njeni uslovi zastrašujući, ljudska ambicija ne poznaje granice. Rusija je nedavno potvrdila ambiciozan povratak u ovaj „planetarni pakao“, postavljajući 2036. godinu kao ključnu prekretnicu za svoj svemirski program. Ovo nije samo naučni poduhvat; to je pokušaj ponovnog osvajanja onih ekstremnih granica koje su decenijama bile rezervisane isključivo za pionire iz prošlog veka.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
