Pre 68 godina otkriven je Saturnov satelit nazvan po jednom od 12 Titana. Bio je to prvi otkriveni planetni pratilac nepravilnog oblika, i od njega je i danas veći jedino nepravilni Neptunov mesec, Proteus. Ono što sve naučnike čudi jeste njegova sunđerasta struktura, jer je njegova poroznost 46%.

Nisu to jedine neobičnosti ovog meseca. Recimo, to je jedno od najtamnijih objekata u čitavom Sunčevom sistemu – albedoje 0,2-0,3 – iako se iz spektra vidi da je sačinjen najvećim delom od vodenog leda. Uz to, njegova rotacija je haotična, tj. osa se sve vreme “tumba”, tako da je njena orijentacija u prostoru nepredvidiva Hiperion je, zajedno sa Plutonovim mesecima Niksom i Hidrom, među samo nekoliko meseci u solarnom sistemu koji hotično rotiraju, mada izgleda da je to normalno za binarne asteroide. I konačno, to je jedini pravilni planetni prirodni satelit u solarnom sistemu koji nije gravitaciono uhvaćen u sinhronu rotaciju.

Do sada su Hiperion slikali “Voyager 2” i u nekoliko navrata orbiter “Cassini”, ali oba sa velike daljine. Prve snimke iz blizine načinio je “Cassini” 26. septembra 2005. sa udaljenosti od samo 500 km. Posle toga, sonda je u avgustu i septembru 2011 proletela još dvaput pored ovog meseca na desetak puta većoj visiini. Treba reći da Hiperion ima dimenzije 360,2 × 266 × 205,4 km, a da je od centra matične planete udaljen skoro 1,5 miliona km.

Poslednji put “Cassini” je proleteo iznad Hiperiona 31. maja ove godine na visini od 34.000 km, a kamere su napravile brojne slike koristeći filtere IR2 i CL2.

hip1
NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute
. Full-Res: N00241191.jpg

hip2
NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute
. Full-Res: N00241223.jpg

hip3
NASA/JPL-Caltech/Space Science Institute
Full-Res: N00241230.jpg

Gornje slike su napravljene 31 maja a stigle su na Zemlju 1 juna 2015. godine. Slike nisu obrađivane niti proučene.

hip4
Tri slike Hiperiona snimljene tokom proleta „Voyagera 2“ u avgustu 1981. Prva slika je načinjena sa 1,2 mil km, druga sa 700.000 km, sa treća sa 500.000 km.
High resolution tiff file (1.0 Mb)


 

Saturn i njegovo kamenje

Saturn


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 13 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 19 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...