2015, sonda 'New Horizons' je otkrio spektakularne snežne vrhove na planinama Plutona, koje su zapanjujuće slične onima na Zemlji

1
Levo je region Cthulhu u blizini Plutonovog ekvatora, a desno su Alpi na Zemlji. Vva identična pejzaža su nastala potpuno drugačijim procesima.

Takav pejzaž nije nikad viđen bilo gde u solarnom sistemu. Međutim, dok na našoj planeti atmosferska temperatura opada sa visinom, dok na Plutonu raste sa visinom usled solarnog zračenja. Dakle, okakle taj led dolazi? Međunarodni tim predvođen CNRS naučnicima[1] sproveli su istraživanje. Prvo su konstatovali da 'sneg' na Plutonovim planinama sadrži zaleđen metan, sa tragovima tog gasa u sadašnjoj Plutonovoj atmosferi, kao vodena para na Zemlji.

A onda, da bi razumeli kako je takav pejzaž mogao da nastane u tako različitim uslovima, upotrebili su klimatski model patuljaste planete koji im je pokazao da zbog svoje posebne dinamike Plutonova atmosfera bogata metanom na visinama. Kao rezultat, samo na vrhovima planina dovoljno visokim da dosegnu ovu obogaćenu zonu, vazduh sadrži dovoljno metana da bi mogao da se kondenzuje.

2

Na Zemlji se sneg kondenzuje na nadmorskoj visini, jer se vazduh širi tokom uzlaznih kretanja i tako hladi (brzinom od 1°C na otprilike svakih 100 m). Na Plutonu se metanski led stvara na vrhovima planina kada su dovoljno visoke da dosegnu gornje nivoe atmosfere, koji su topliji i bogati metanom.

Na manjim visinama vazduh je presiromašan metanom da bi mogao da nastane led. Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu 'Nature Communications', moglo bi da objasni i zašto debeli glečeri koji se sastoje od metana uočeni na drugim mestima na Plutonu, imaju spektakularne krševite grebene, za razliku od Zemljinih, ravnih glečera, koji se sastoje od vode.

 3

[1] Naučnici iz meteorološke laboratorije sa univerziteta u Sorboni, Instituta za astrofiziku iz Grenobla, Politehničke škole iz Pariza, Nasinog Ames centra i Lowellove opservatorije.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandar Zorkić said More
    Obično se zaboravi Antarktik. A kako se... Pre 2 minuta
  • Драган Танаскоски said More
    Pao na nauci o zastavama i u brojanju... 11 sati ranije
  • sasaa said More
    Hvala za sjajan tekst, pojasnio mi je... 22 sati ranije
  • maxy said More
    U eri fantastičnih digitalnih... 2 dana ranije
  • Siniša said More
    Prelaka pitanja, na nivou 7 razreda... 3 dana ranije

Foto...