Sasvim je moguće da gasoviti izolacioni sloj ispod zaleđene površine dalekih nebeskih objekata znače da postoji više okeana u kosmosu nego što smo ranije mislili.
Prema studiji objavljenoj nedavno u američkom žurnalu 'Nature Geoscience', računarske simulacije su pokazale zbirne dokaze da izolacioni sloj gasovitih hidrata može da spreči podpovršinski okean da se zaledi ispod Plutonove ledene površine.
U julu 2015, Nasina sonda 'New Horizons' je proletela kroz Plutonov sistem, omogućivši nam da prvi put iz blizine vidimo ovu udaljeni patuljastu planetu i njene mesece. Slike su otkrile Plutonovu neočekivanu topografiju, uključujući svetli elipsoidni basen nazvan Sputnik Planitia, lociran u blizini ekvatora i veličine tri Jugoslavije.
Zbog svoje lokacije i topografije, naučnici veruju da se ispod ledene ljuske, stanjene ispod Sputnika Planitie, nalazi podpovršinski okean. Međutim, to je u kontradikciji sa starošću patuljaste planete jer bi se takav okean davno zaledio te da bi unutrašnja površina ledene ljuske okrenute ka okeanu bila izravnata.
Istraživači sa japanskog univerziteta Hokaido, tokijskog Instituta za tehnologiju, univerziteta Tokušima, univerziteta Osaka i univerziteta Kalifornija, razmatrali su šta bi moglo da održi podzemni okean toplijim a da unutrašnja ledena ljuska ostane zamrznuta i nejednaka na Plutonu. Tim je pretpostavio da ispod ledene površine Sputnika Planitie postoji 'izolacioni sloj' gasovitih hidrata. To je krisatlizovani zaleđeni materijal formiran od gasa zarobljenog unutar molekula vode. On je veoma viskozan, ima malu termalnu provodljivost i stoga poseduje izolaciona svojstva.
Istraživači su sproveli računarske simulacije koje su obuhvatile vremenski period od 4,6 milijardi godina, kada je počelo stvaranje Sunčevog sistema. Simulacije su pokazale termičku i strukturnu evoluciju unutrašnjosti Plutona i vreme potrebno da se podzemni okean zaledi i da ledena ljuska koja ga pokriva postane jednoliko debela. Simulirali su dva scenarija: onaj gde je između okeana i ledene ljuske postojao izolacijski sloj gasovitog hidrata i onaj gde to nije postojalo.
Simulacije su pokazale da se, bez hidratnog izolacionog sloja, podzemni okean kompletno zaledio pre više stotina miliona godina. Takođe, potrebno je oko milion godina da se ledena kora jednake debljine u potpunosti formira iznad okeana, ali sa hidratnim izolacionim slojem, za to bi trebalo više od milijardu godina.
Sve sprovedene simulacijepodržavaju mogućnost postojanja tečnog okeana ispod površine zaležene kore Sputnika Planitie.
Tim veruje da je najverojatniji gas unutar pretpostavljenog izolacionog sloja metan koji potiče iz Plutonovog stenovitog jezgra. Ova teorija, u kojoj je metan zarobljen kao gasoviti hidrat, u skladu je s neobičnim sastavom atmosfere Plutona - siromašne metanom a bogate azotom.
Slični izolacijski slojevi gasovitog hidrata mogli bi da održavaju dugovečne podzemne okeane i na drugim relativno velikim, ali minimalno zagrijanim ledenim mesecima i udaljenim nebeskim objektima, zaključuju istraživači. 'To bi moglo da znači da u svemiru postoji više okeana nego što se prethodno mislilo, što čini postojanje izvanzemaljskog života mnogo verovatnijim", kaže Šuniči Kamata sa univerziteta Hokaido koji je vodio tim.
Šta se krije ispod Sputnika niko nema pojma. Brojne su teorije i objašnjenja.
Sve više raste broj nebeskih tela za koje se misli da imaju podzemne okeane.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
