Prošle nedelje NASA je na iznenađenje skoro svih objavila da bi Kajperov objekat poznat kao 2007 OR10 mogao biti treća najveća planeta patuljak u Sunčevom sistemu. Ali da li je stvarno tako?

pp1
2007 OR10
bi mogla da bude treća najveća planeta patuljak u solarnom sistemu. (Konkoly Observatory/András Pál, Hungarian Astronomical Association/Iván Éder, NASA/JHUAPL/SwRI).

Podsetimo se da se zvanično u našem sistemu nalazi – prema definiciji Međunarodnog astronomskog saveza (IAU) – pet planeta patuljaka: Ceres, Pluton, Eris, Makemake i Haumea. Definicija planete patuljka prema IAU je donekle difuzna jer postoje i druga tela iza Neptuna za koja se kaže da su kandidati za učlanjenje u taj klub, kao što su Sedna, Quaoar, Orcus i naš današnji junak, 2007 OR10. Zašto su ovi samo kandidati? Zato što je jedan od zahteva da bi se nešto zvalo planetom patuljkom to da mora da bude sferičan (loptast) (granica „sferičnosti“ je nejasna, te je stoga definicija stvar nijansi), ali ta tela su toliko daleko da za sada jako malo znamo o njima.

Čak i kroz najmoćnije teleskope koje imamo na raspolaganju svi ti objekti su samo svetle tačkice svetlosti, tako da je teško utvrditi njihov oblik. Prvo što astronomi izračunavaju iz tog sjaja jeste veličina, što je dosta trivijalno obzirom da albeda tih objekata znatno variraju. Potom se procenjuje njihova gustina, ili je direktno proračunavaju iz mase ako objekat poseduje neki satelit – i zaključuju da li se nalazi u hidrostatičkoj ravnoteži, tj. da li je loptast.

pp2
Najveći transuranski objekti (TNO) pre novih podataka o 2007 OR10.

(225088) 2007 OR10 je otkriven 2007. godine a orbita mu je potvrđena zahvaljujući radu Meg E. Schwamb, tada studentkinji na doktoratu kod Michaela E. Browna, profana sa Kalteka koji je otkrio Eris (i brdo drugih objekata). Trenutno je oko 13.050 miliona km daleko od Sunca (87 AJ), ali je orbita toliko ekscentrična da će stići u afel – tačku najdalju od Sunca – tek 2130. godine. Tada će biti udaljen preko 15.000 miliona km (100,85 AJ).

pp3
Orbita 2007 OR10.
Razlika između tačke najbliže i najdalje Suncu je preko 10 milijardi km. Za pun krug planeti treba 199.978 dana, odn. 547 godina i 6 meseci. U perihelu je bio pre 159 godina (1857.) Ovo je treći najudaljeniji veliki objekat u solarnom sistemu, odmah posle V774104 (103 AJ) i Erisa (96.3 AJ), a dalji od Sedne (85.7 AJ).

Na osnovu prvih opservacija putem teleskopa sa Zemlje i ESA-inog infracrvenog teleskopa „Herschel“ zaključeno je da 2007 OP10 ima albedo 18%, i da se radi o relativno svetlom objektu, tako da je njegov prečnik procenjen na 1.280±210 km (obrati pažnju na moguću grešku!) Posmatranja su otkrila crvenu boju karakterističnu za mnoge transneptunijance[1] – recimo, Pluton i Makemake – koja se pripisuje prisustvu vodenog leda na površini.

I tako su stvari stajale sve dok stručni tim, predvođen mađarskim astronomom Andraš Palom, nije upotrebio ponovno oživljeni kosmički teleskop „Kepler“ – da, famozni lovac na planete, o kome sam nedavno pisao– i bolje osmotrio 2007 OR10 tokom treće kampanje misije K2[2]. “Keplerovi” podaci su otkrili da OR10 rotira brzinom od 44,8 sati, što je izuzetno sporo za jedan objekat ove veličine. Poznavanje svetlosne krive tako udaljenog objekta pa time i njegovog perioda rotacije od suštinskog je značaja za utvrđivanje albeda. Kao rezultat, “Keplerovi” podaci su iskorišćeni za re-analiziranje podataka koje je sakupila opservatorija “Heschel” i ovog puta je konstatovano da je 2007 OR10 tamniji nego što je pretpostavljano, tako da mu i prečnik mora biti veći. Koliko? Verovatno negde između 1.310 i 1.610 km, a najverovatnije oko 1.535 km. Ako je to tačno, OR10 bi onda bio treći najveći transneptunski objekat – odmah posle Plutona i Erisa – a ispred Makemakea i Haumeae (ovaj posledni je jajastog oblika i njegova veća osa je za oko 450 km duža od 2007 OR10, ali mu je zapremina manja).

pp4
2007 OR10
viđen kroz „Herschelov“ teleskop. Svaka čast Mađaru, jer ja ne bih video ništa! (Pálet al.)

pp5
Svetlosna kriva 2007 OR10 utvrđena „Keplerovim“ teleskopom. (
Pálet al.)

Istina je tu negde, ali, ali ... ostaje činjenica ga je margina za grešku još uvek vrlo široka. Kao što smo videli, ključ je albedo. Na osnovu sveša što sad znamo, 2007 OR10 je malo svetliji, pa prema tome i malo manji od Makemakea (seti se da bi prečnik mogao biti samo 1.310 km, dok Makemake ima oko 1.430 km). U svakom slučaju, jasno je da je krajnje vreme da ovo telo hitno dobije ime. U vreme otkrića, Mike Brown je objektu 2007 OR10 dao nadimak „Snežana“ („Snow White“). Ima li neko bolju ideju?


https://youtu.be/5ucT3dBcGrk

Reference:


[1] Za sada je najcrveniji objekat u Kajperovom pojasu – ispred njega je jedino Quaoar.

[2] Mislim da sam to objasnio: tokom misije K2 (početa u maju 2013.) proučava se određeni deo neba u trajanju od 83 dana, nakon čega je svaki put potrebno okrenuti aparat da bi se sprečio ulazak Sunca u teleskop. Svaka orbita, ili godina, podeljena je na približno 4,5 jedinstvena posmatračka perioda, ili kampanje.Misija je bila ugrožena zbog ozbiljnog kvara u nišanjenju, ali to je sada otklonjeno.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 6 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 1 dan ranije

Foto...