Među najprimitivnije meteorite spadaju ugljenični hondriti. Oni čine samo 4,6% meteorita koji padnu na Zemlju (nekoliko sam davno poklonio Zorkiću kada sam se vratio iz Amerike verujući da će jednom da otvori muzej astronautike). Podeljeni su u 8 glavnih grupa i bezbroj podgrupa, ali postoji jedna koja nam je posebno zanimljiva jer je starija od Zemlje! To su tzv. Ca-Al-rich inkluzije (CAI).
Meteorit Aljende koji je pao u Meksiko 1969. najveći je ugljenični hondrit koji je ikad pao kod nas. Posle raspada u atmosferi, na Zemlju je palo preko 2 tone čudnog kamenja.
Kada je meteorit, duhovito nazvan Aljende, pao na Zemlju samo par meseci pre nego što su Armstrong i Oldrin doneli prvo kamenje sa Meseca, planetni naučnici su trljali ruke. Ubrzo je meksička provincija bila prekrivena lovcima na blago (sa ponekim naučnikom), te su uskoro mnogi svetski muzeji dobili svoj uzorak tog meteorita. Materijala je bilo mnogo, pa je Aljende poneo titulu 'najistraživanijeg meteorita u istoriji'. Mikroskopsko ispitivanje meteorita i hondrula je pokazivalo izotopske anomalije koje su ukazivale da je nastao u procesima koji su se dešavali na drugim zvezdama pre nastanka solarnog sistema.
Aljende je sadržavao CAI čija je starost procenjena na 4,567 milijardi godina, što ga je svrstalo među najstarije poznate objekte u solarnom sistemu. CAI su makar 30.000.000 godina stariji od Zemlje i 193 (±6) miliona godina stariji od najstarijih poznatih stena na Zemlji, što znači da čuva informacije o uslovima koji su vladali tokom najranijih godina formiranja solarnog sistema. Ugljenični hondriti, uključujući Aljendea, najprimitivniji su meteoriti i sadrže najprimitivniji poznati materijal. Oni su prošli najmanje mešanje i pretapanje od ranih faza nastanka Sunčevog sistema. Zbog toga se njihova starost često uzima kao vreme nastanka Sunčevog sistema.
Površina Aljendea je bila pokrivena tankom i sjajnom staklastom korom koju je činio kamen istopljen tokom pada kroz našu atmosferu. Ali kada je unutrašnjost dva mala komada ispolirana, pojavila se zanimljiva unutrašnja struktura. Uočene su milimetarske svetle hondrule (zato se zovu hondritni meteoriti), kamene loptice pronađene jedino u meteoritima i nikada u zemaljskim stenama. Takođe su uočene i inkluzije najčešće nepravilnog, ameboidnog, oblika veličine do nekoliko santimetara, dominantno sastavljene od silikata bogatih kalcijumom i aluminijumom (zato su nazvani CAI) i oksida pojedinih minerala. Analize su pokazale da su hondrule sačinjene uglavnom od minerala olivina i piroksina, tj. refraktornih elemenata (onih koji se ne raspadaju pod pritiskom ili temperaturom) poput kalcijuma, aluminijuma i titanijuma i vrlo malo isparljivih elemenata kao što je natrijum, kalijum i sl. Tek 2012. je otkriveno da u uzorcima ima i pangita, do tada nepoznatog tipa titanijumovog dioksida. Takođe su pronađene sićušne količine grafita i dijamanata i neke amino kiseline od kojih neke nepoznate na Zemlji.
Veruje se da je otkriće novih oblika elemenata kalcijuma, barijuma i neodijuma u meteoritu na Kalifornijskom institutu za tehnologiju (CalTech) 1977. godine pokazalo da su ti elementi došli iz nekog izvora van početnog oblaka gasova i prašine koji su formirali Sunčev sistem. To podupire teoriju da su udarni talasi iz neke supernove – eksplozije ostarele zvezde – možda potstakli nastanak Sunčevog sistema ili doprineli nastanku našeg sistema. Kao dalji dokaz, grupa sa Caltecha je otkrila da meteorit sadrži aluminijum 26, redak oblik aluminijuma, koji se pokazao kao nekekav 'sat' na meteoritu, datirajući eksploziju supernove na manje od 2 miliona godina pre nego što je nastao solarni sistem. Kasnijim istraživanjima su pronađeni izotopski odnosi kriptona, ksenona, azota i nekih drugih elemenata čiji su oblici takođe nepoznati u Sunčevom sistemu. Zaključak je, iz mnogih studija sa sličnim nalazima, da je u presolarnom disku bilo puno materijala koji je donešen kao fina 'prašina' sa obližnjih zvezda, uključujući nove, supernove i crvene džinove. Ove mrlje opstaju do danas u meteoritima poput Allendea, a poznate su kao presolarna zrna.
Najstariji kamen na planeti, pronađen u Australiji.
Neki primitivni ugljenični hondriti, kao što je meteorit Murchison, sadrže presolarne minerale, uključujući silicijum karbid i sićušne dijamante veličine nanometra koji očito nisu nastali u našem sistemu. Ti presolarni minerali su verovatno nastali tokom eksplozije obližnje supernove ili u blizini pulsirajućeg crvenog džina (točnije: tzv. AGB zvezde) pre nego što su dospeli u oblak materije iz kojeg je nastao naš Sunčev sistem. Takve eksplozije zvezda oslobađaju talase pritiska koji mogu da kondenzuju oblake materije u svojoj okolini, što dovodi do stvaranja novih zvezda i solarnih sistema.
Jedan drugi ugljenični hondrit, meteorit Flensburg (2019.), pružio je dokaze o najranijoj poznatoj pojavi tečne vode u mladom Sunčevom sistemu do danas.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
