Neke od misterija
koje i dalje prate komete
(A MOŽDA IH NE ZNATE)
Ove godine će evropska sonda "Rosetta" ući u orbitu oko komete Čurjumov-Gerasimenko i izbaciti malog robota "Philae", koji treba da sleti na njenu površinu. Biće to prvi put da jedan ljudski artefakt iz takve blizine i tako dugo ispituje jednu kometu. Biće to velika prilika da se razotkriju tajne koje još uvek ljubomorno čuvaju ti glasnici o poreklu solarnog sistema.
Još od kada je američki astronom sa Harvarda Fred Whipple (1906-2004) smislio izraz "prljava snežna grudva" da bi opisao kometna jezgra, mnogi od nas naivno veruju da ti mali objekti i nisu ništa drugo do relativno male skupine čestica prašine i šljunka i različitih ledova (da, u množini, jer pored vodenog leda komete takođe sadrže i amonijačni led, metanski led, ugljen-dioksidni, itd.) Međutim, kao što često biva, priroda je maštovitija od ljudskog uma. Spremite se za otkrivanje tajni kometa.
RAZLIČITI TIPOVI
PREMA MESTU POREKLA
Svaki student astronomije tokom studija nauči da su komete podeljene na komete kratkog perioda i one dugačkog perioda. Dugoročnim kometama je potrebno više od 200 godina da načine pun krug oko Sunca, te se veruje da potiču iz Oortovog oblaka, beskrajnog i hipotetičkog rezervoara kometa sfernog oblika, prečnika oko jedne svetlosne godine. Kažem hipotetičkog, jer, iako niko ne sumnja u njegovo postojanje, nikom nije ni pošlo za rukom da potvrdi da se nalazi tamo. S druge strane, kratkoročne komete (ili prostije, periodične), sa periodom manjim od 200 godina, dolaze iz Kuiperovog pojasa (čita se kao Kajperov pojas) – još jednog hipotetričkog staništa kometa – lociranog iza Neptunove orbite. Odnosno, iz oblasti rasutog diska Kajperovog pojasa, što nije potpuno isto.
 |
Preuzmite e-knjigut u PDF verziji (15 strana, 1,19 MB) 
|
|
Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
