Botoš, 25.juli 2020.

Pojava komete C/2020 F3 NEOWISE, ovih dana podsetila me je na Hejl- Bopovu kometu koja je bila značajno jača vizuelna pojava i duže je trajala. 

Kometa - Dobrivoje Rajić

Posmatranje Hejl-Bopove komete 1997. godine je u Zrenjaninu organizovalo tek osnovano  AD “Milutin Milanković”. Posmatranjem su rukovodili Krste Naumoski, diplomirani astronom, tada nadzornik za fiziku u Pedagoškom zavodu i ja, Miša Bracić, nastavnik fizike. Interesovanje građana za pojavu je bilo veliko, bilo je puno pitanja i impresija. U cilju edukacije organizovali smo predavanja o kometama u sali Gradske kuće.

Dobrivoje Rajić,tada slikar iz Zrenjanina je prisustvovao ovim događajima. Nisam ni slutio da je ovo posmatranje i priča o kometama delovalo na njega. Nakon izvesnog vremena me je pozvao i rekao da ima nešto za mene. Kada sam ga posetio u njegovoj kući video sam ovu sliku. 

Nalazim da je prigodno da povodom pojave komete NEOWISE ovu sliku predstavim prijateljima astronomije i umetnosti.Ona je primer pretakanja nauke u umetnost ili težnje ljudi da svoja saznanja i razmišljanja povežu i prikažu potpunije u svoj svojoj kompleksnosti.

Dobrivoje Rajić je rođen 1956. godine u Zrenjaninu. Diplomirao je 1982. godine na odseku za slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Boška Petrovića i Jovana Rakidžića. Živi i radi u Novom Sadu. Član je ULUV-a od 1983. godine. Status slobodnog umetnika ima od 1987.godine Imao je više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Početkom jula, na jutarnjem nebu na severoistoku a polovinom jula u večernjim satima na severozapadnom nebu, stanovnici severne hemisvere su mogli da posmatraju retku nebesku pojavu, kometu C/2020 F3 NEOWISE, koja se za sada nalazi u prostoru unutrašnjih planeta Sunčevog sistema koji relativno polako ali prilično velikom brzinom napušta.

Kometa NEOWISE iznad Berlina- snimio Dušan Bracić - Fotografija u različitim veličinama

Privučena gravitacionom silom Sunca, približila mu se 3. jula i prošla kroz perihel, na 43 miliona km. Pored Zemlje je prošla, 23. jula, na samo 103 miliona km.

Skoro parabolična putanja i period od blizu 7000 godina ukazuje da verovatno dolazi iz Ortovog oblaka, najudaljenijeg dela Sunčevog sistema i vraća se u svoju hladnu i mračnu postojbinu.

U poslednjih 25 godina od vremena lansiranja Svemirske solarne heliosverične opservatorije –SOHO otkrili smo i proučili 2500 kometa.Više nego u čitavoj istoriji naše civilizacije. Sada znamo da one donose i život i smrt, i uče nas o našem poreklu.

Carl Sagan i  Ann Druyan su 1985. godine u knjizi KOMETA predstavili svoje istraživanje porekla, prirodu i budućnost ovih gracioznih nebeskih tela, egzotične mitove i događaje vezane za njih. Pokazali su kako su komete podstakle neka od velikih otkrića u istoriji nauke. Postavili su i pitanja: Da li su sudbine  dinosaurusa i poreklo ljudi bili vezani za komete i da li su komete  gradivni blokovi od kojih se formiraju svetovi?

U uvodu knjige između ostalog su napisali: „Kometa je bilo i pre formiranja Zemlje. Nakon toga, u svim narednim eonima, komete su krasile nebo Zemlje. Ali do nedavno komete nisu imale publiku, još nije postojala svest koja bi se čudila njihovoj lepoti. Sve ovo se promenilo pre nekoliko miliona godina, ali tek u poslednjih  deset milenijuma smo počeli da pravimo trajne zapise o svojim mislima i osećanjima. Od tada, komete su svojom pojavom ostavile mnogo više od prašine i gasa, imaju priložene slike, poeziju, pitanja i uvide.“

Dobrivoje je kao umetnik svoje impresije pretočio u likovni izraz, i priložio ga kao sliku hramu zapisa ljudi o jednoj nebeskoj pojavi, čak i više od toga. Čitajući Sagana danas, vrsnog naučnika i gledajući Rajićevu Kometu čini mi se kao da su oni isto rekli na dva razlićita načina.

SVE JE FIZIKA Miša Bracić