2017. sam na ovom sajtu ispratio međunarodnu vest o prvom međuzvezdanom objektu koji je prošišao kroz Sunčev sistem: o 1I/Oumuamui. Ili, bolje rečeno, prvom koji smo otkrili pomoću svojih instrumenata. Budući da se radilo o malom objektu – dugačkom stotinjak metara – i da se takođe nije približio Zemlji, naše opservatorije nisu mogle da izvuku previše podataka iz ovog čudnog uljeza, sem da je njegov oblik izgledao neuobičajeno izdužen i da praktički ne pokazuje ikakve aktivnosti. Nažalost, Oumuamua je otišao da se više nikad ne vrati i trenutno sledi hiperboličku putanju bega brzinom od preko 95.000 km/h koja će ga izvesti iz Sunčevog sistema. Ali to nije prepreka da i dalje predlažemo teorije o njegovom nastanku. Poslednja od njih dolazi iz pera astronoma Darryla Seligmana i Gregoryja Laughlina i izuzetno je zanimljiva. Šta ako je Oumuamua zapravo međuzvezdana ledena santa?

oumuamua 2
Mislim da nije bilo novine koja nije objavila baš ovu sliku koju je naslikao J. Pollard samo na osnovu mašte.

Predlog Seligmana i Laughlina ima za cilj da objasni neobično ponašanje Oumuamue. Posmatranja su ukazivala da se objekat nije ponašao poput komete, odnosno da nije razvio komu ili rep u stilu onoga što ta zamrznuta tela rade kada prolaze blizu Sunca. Međutim, kasnijim izračunavanjem njihove orbite je utvrđeno da ju je nešto uznemirilo. Najjednostavnije objašnjenje, na računajući alijene, bilo je da je neka materija morala da bude izbačena s površine, menjajući trajektoriju objekta. Ali kako pomiriti te podatke sa uočenim nedostatkom aktivnosti?

Zapamti da se mlazovi u kometama formiraju uglavnom usled sublimacije vodenog leda, ugljenikovog dioksida i monoksida. Posmatranja Spitzerovog infracrvenog svemirskog teleskopa nisu otkrila prisustvo ugljen-dioksida ili monoksida, pa nam preostaje samo voda, koja je ionako najzastupljenije jedinjenje od tri u kometi. Ali energija koju Oumuamua prima sa Sunca jednostavno nije bila dovoljna za stvaranje količine vodene pare potrebne za promenu njegove orbite. Jedina opcija koja bi mogla da objasni anomaliju bio je pritisak zračenja Sunčeve svetlosti, ali bi tada Oumuamua trebao da ima neverovatno malu gustinu. Seligman & Laughlin predlažu da je Oumuamua možda zaleđena lopta molekularnog vodonika (H2). To ti možda ne govori mnogo, ali pokušaj da se setiš kada si poslednji put čuo za ovu vrstu leda na nekom objektu u Sunčevom sistemu. Odmah ću da ti kažem: nikada. Razlog je taj što ovaj led sublimira na vrlo niskoj temperaturi od samo -270ºC (oko 6 Kelvina), tako da molekularni vodonik srećemo samo u gasovitom – ili tečnom – stanju, nikada u čvrstom stanju.

oumuamua 3
Dijagram pokazuje trajektoriju Oumuamue kroz solarni sistem u poređenju sa tipičnom orbitom komete.

oumuamua 4
Oblik i položaj Oumuamue u odnosu na Sunčev sistem tokom sublimiranja vodonikovog leda
(Seligman i dr.).

Ako je'Oumuamua bila bogata ovim ledom, sublimacija prilikom prolaska pored Sunca bi uzrokovala promenu u putanji koja bi bila u skladu sa promatranom. Bilo bi potrebno prekriti samo 6% njegove površine ovim ledom da bi objasnili promenu putanje koju smo videli. Dobro, ali kako bi mogao da nastane takav objekt? Očito ne oko neke zvezde. Jedino se u međuzvezdnom medijumu dostižu temperature potrebne za kondenzovanje vodikovog leda. Naime, unutar mnogih međuzvezdanih molekularnih oblaka temperatura je gotovo 2,7 Kelvina (s vrlo malim izuzecima, ne može biti niža jer je to temperatura mikrotalasnog pozadinskog zračenja). Oumuamua bi se stvorio unutar jednog od tih gušćih oblaka koji nije nastavio proces kolapsa da bi stvorio zvezdu. Njegov izvorni oblik bio je više ili manje sferni, ali kad bi se približavao Suncu sublimacija ga je izrezala u izduženi objekat, koji se poklapa sa opažanjima. Teorija 'međuzvezdanog ledenog brega' ima prednost i u tome što objašnjava brzinu ulaska Oumuamue u solarni sistem, 26 km/s, što je praktično jednaka onoj kojom se Sunce kreće kroz međuzvezdani prostor. Drugim rečima, Sunce je naletelo na Oumuamuu, koja je bila u mirovanju u odnosu na međuzvezdani medijum, a ne obrnuto.

Još jedna prednost ove teorije je u tome što ona objašnjava navodno visoku učestalost ovih objekata. Statističke analize posete Oumuamue pokazuju da bi međuzvezdani objekti sa drugih zvezda morali biti mnogo češći nego što se očekivalo. Ali ako je Oumuamua zapravo telo formirano u međuzvezdanom mediju, trebalo bi postojati mnogo sličnih objekata koji lebde okolo kroz međuzvezdani kosmos. Naravno, sada ostaje da dokažemo da je ta teorija istinita. Za sada, sve ukazuje da nije. Ne zaboravimo da se drugi otkriveni međuzvezdani objekat, kometa 2I/Borisov, ponašala poput komete. U svakom slučaju, ako je hipoteza Seligmana i Laughlina istinita, Oumuamua bi bio ledeni breg iz međuzvezdanog kosmosa, a ne posetilac iz drugog planetnog sistema kao što smo mislili. Doista ne znam koja je od ove dve mogućnosti bila uzbudljivija. Nadam se da ćemo sledeći put kad prođe još jedno slično telo kroz naš sistem, ovde imati sondu spreman za istraživanje.

oumuamua 1
'Comet Interceptor'
, projekat za presretanje kometa iz Ortovog oblaka. Inicijator je ESA a kontraktor Britanija. Sonda bi imala 850-900 kg i bila bi lansirana 'Arianom 62' 2028. Poslata bi u Lagranžovi tačku ESL2 i tamo strpljivo čekala 2-3 godine da kometa stigne u blizinu. Conda bi nosila 2 male subsonde

Referenca:

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari  

Miki
+2 #7 Miki 15-06-2020 20:02
He he Neđo, pa Deep Impact je uradio baš to. Ispalio projektil u kometu, a iz neposredne blizine analizirao odbačeni materijal.
Neđo
+2 #6 Neđo 15-06-2020 13:25
Eh, nisam jos stigao da prevrnem sve Draskove e-knjige, ali sam na dobrom putu. Deep impact jos nije stigla na red :)

Medjutim, nisam bas mislio na sudar letjelice sa tijelom, vec bukvalno projektil. To mi je onako palo na pamet, nekom 'logicnom logikom'. Ili, recimo, da ipak neki mali lender sa busilicom sleti na tijelo, ubusi rupe, umetne eksploziv a orbiter sve to nadgleda i onda neko pritisne prekidac i buuum. Doduse, ta varijanta se podrazumijeva za tijelo koje mozemo stici.
Common_ground
+2 #5 Common_ground 13-06-2020 18:56
To smo vec jedanput izveli ( mislim da je bilo i live pracenje na ovom sajtu ) sonda Deep Impact je lansirala impactor koji je udario u kometu Tempel 1. Udar je snimljen.

https://en.wikipedia.org/wiki/Deep_Impact_(spacecraft)
Neđo
+2 #4 Neđo 11-06-2020 15:53
Da, u tom slucaju brzina nije interesantna jer zvuci razumno i to da smo mi naletjeli na nju. Ipak, poznavanje njenog sastava bi nam svakako mnogo znacilo, ili bar neka fotografija.

Mozda ovo da bude za nauk da, kao sto se pomenu na kraju teksta, jedna sonda bude dezurni policajac 'na motoru' koji stoji pored magistrale i ceka prvi naredni medjuzvjezdani objekat. Vjerovatno ih ima vec sasvim dovoljno po Suncevom sistemu, samo da ih lociramo.

A da se vratim jos jednom na pucanje. Takav potez, ukoliko je izvodljiv bi bio koristan i nevezano za ovaj objekat. Recimo, Rozeta je muku mucila da izbusi 25 cm dubine u kometi, a da smo kometu pogodili nekim projektilom (ne ulazim u kompleksnost takvog poduhvata) mogli smo da imamo seciran kosmicki les za analizu :)
Miki
+2 #3 Miki 10-06-2020 21:40
Da dodam na prethodni komentar.

Evo teksta na AM gde se spominje mogućnost da neka sonda stigne Oumummua: https://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/asteroidi-60008/11742-sastanak-sa-oumuamaom-prvim-posetiocem-sa-druge-zvezde

Uglavnom, Oumuamua nije toliko brza kao što Neđo priča (>300000km/h), već je blizu brzini kretanja Sunca kroz međuzvezdani prostor.
Miki
+2 #2 Miki 10-06-2020 21:30
Neđo, brzina Oumuamua nije ništa posebno fascinantna niti velika. Bilo koja brzina (pre relativističkih ) je relativan pojam. Gleda se u odnosu na nešto, jer u svemiru ne postoji referentni sistem za komparaciju brzine. Oumuamua je brza u odnosu na solarni sistem, ali možda se ona samo lagano kretala nekim svojim putem kroz našu galaksiju, a mi smo naleteli na nju kao što se predpostavlja u tekstu. Tangecijalna brzina Sunčevog sistema kroz galaksiju uopšte nije mala (našao sam da je oko 200km/s, što je 720.000km/h). Da je Oumuamua u odnosu galaksiju išla pola od te brzine svojim putem, pod svojim uglom, mi naleteli na nju, i eto tih 315000km/h.
Što se tiče pucanja u nju, mi je možemo sada možda pogoditi samo "s' leđa", dok se udaljava, te bi svi fragmenti najverovatnije samo nastavili dalje, neki još većom brzinom.
Ne znam gde sam pročitao tekst, možda na AM, ali izračunato je da bi mogli da je sustignemo skromnom sondom i bar malo fotografišemo i spektroskopišem o, da je odmah krenula akcija izrade sonde i lansiranje. Ali sada je kasno. :(
Neđo
+2 #1 Neđo 10-06-2020 14:22
Nesto mi pada na pamet, s obzirom da za sad nema najava da bi ga neki kosmicki brod mogao pojuriti, da li je izvodljivo da ga bukvalno 'gadjamo' nekim projektilom, cisto da ga potpuno ili neki njegov fragment izbacimo sa putanje, pa cemo doci do njega kasnije da ga analiziramo?

Mislim, da li je uopste ikad ozbiljno analizirana ideja da se neko tijelo upuca i kakva tehnologija bi nam trebala za tako nesto? Ovako, Oumuamua nam bjezi i izmice, za koju godinu nece biti ni teoretske sanse da ga mozemo uhvatiti.

Naravno, sve i da imamo 'kosmicki pistolj' i da pogodimo objekat od 160m i da se on raspadne, ili odvalimo komad, pitanje je kakvu putanju i koju brzinu bi taj komad imao, ali valjda bi bila manja od ove 316.000 km/h. Posjedovati samo komadic ovog objekta bi bio od neprocjenjive vrijednosti.

Recimo, od raznih mogucih opcija, ova da se radi o vjestackom objektu je interesantna iz ugla, kako je taj neko napravio objekat koji leti ovako brzo? Sve i da nema nikakvih 'uredjaja' na njemu, sama brzina je fascinantna. Opet, ako je prirodan a dobio je ubrzanje usled neke gravitacione pracke, gdje je to izvedeno, da i mi posaljemo nasu letjelicu i iskoristimo taj katapul.

Suma sumarum, ovakav objekat nismo smjeli pustiti tek tako, ali ajde, ima jos vremena, mozda se nesto desi.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži