Čudno, ovo je zapravo nešto što je NASA već testirala. Ispostavilo se da su sve stvari koje konzumenti žele od svojih telefona – malo i lagano kućište, izdržljivost, brz CPU, dobra kamera – takođe stvari koje je korisno imati u satelitskom računaru za kontrolu leta.

iPhone 1
'PhoneSat' telefon pored svoje CubeSat školjke u kojoj se nalaze dodatne baterije i sustav za manevrisanje kao i eksterni radio za komunikaciju sa Zemljom. Hardver za svaki satelit prve generacije je koštao oko \(3500, a sledeći tip je koštao oko \)7000.

Nasin program PhoneSat lansirao je 2011. godine nekoliko satelita koji su u suštini bili pametni telefoni u nehermetizovanoj kutiji, kako bi se testiralo mogu li da se smartfoni koriste u izgradnji jeftinijih kontrolnih sistema. Ne samo da su telefoni izvrsno radili tokom svoje misije[1] (otprilike nedelju dana), nego su u to vreme bili najmoćniji računari ikada lansirani na satelitu.

'PhoneSat 1.0' su koristili smartfon 'Nexus One' kao brodski računar koji je koristio Android 2.3.3 kao operativni sistem. Ta verzija nije posedovala solarne panele već je koristila struju iz 12 litijum-jonskih baterija. Sateliti su nazvani 'Graham' i 'Bell'.

'PhoneSat 2.0 Beta', nazvan 'Alexander', korisio je 'Samsungov' telefon 'Nexus S'. Imao je 4 baterije, solarne panele za punjenje tih baterija i GPS prijemnik. Ovi sateliti su imali težinu 1,25 kg, 1,3 kg i 1,45 kg. Sva tri satelita su prestala da rade i izgorela u atmosferi pre aprila 2013. Nešto kasnije lansirana su još dva probna satelita: 'PhoneSat 2.4' i 'PhoneSat 2.5'

iPhone 2
'PhoneSat 1.0'
 tokom visinskih balonskih testiranja. Antena je napravljena od žutog metra na izvlačenje. Dimenzije: 10 x 10 cm.

 

[1] PhoneSat in-flight experience results (PDF Download Available)

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 3 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 4 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...