Život u kosmosu ne podrazumeva samo rad. Astronauti vole i da se zabave. Ako boraviš na ISS nekoliko meseci, svakako da moraš da gledaš kroz prozor, poigraš se sa hranom ili se šališ sa ostalim članovima posade. Zabava je bitan začin kvalitetnog života i tamo.

odmor1Astronauti imaju potrebu za odmorom nakon svojih radnih obaveza u orbiti oko Zemlje. Dani, pa čak i meseci teškog rada su siguran generator stresa za kosmičke radnike. Zato su planeri misija na Zemlji upleli u astronautsku svakodnevicu i vreme za relaks, vežbanje i brojne zabave. Posadama na stanici je omogućeno da se zabavljaju čak i za vreme rada. Eksperimenti u kosmosu ponekad uključuju obične igračkice i kako mikrogravitacija utiče na njih.

Popularna zanimacija tokom orbitiranja oko Zemlje jeste jednostavno gledanje kroz prozor. Unutar Međunarodne stanice, članovi posade imaju brojne prozore kroz koje mogu da gledaju. Astronauti često pominju svoju fascinaciju i strahopoštovanje koje osećaju dok posmatraju Zemlju kako se vrti ispod njih, sa bezbrojnim senkama i teksturama. Izlasci i zalasci Sunca su takođe vrlo spektakularni, i odvijaju se svakih 45 minuta iznad Zemljine atmosfere.

Na orbitnoj stanici, članovi posada imaju mnogo mogućnosti za odmor i igru. Poput većine ljudi koji rade puno vreme, i astronautima sleduju slobodni vikendi. Svakog dana ljudi gore mogu da gledaju filmove, slušaju i sviraju muziku, čitaju knjige, igraju karte i razgovaraju sa svojima ukućanima. Imaju stacionarne bicikle, trake za trčanje i različite sprave koje njihova tela drže u kondiciji. Tokom slobodnog vremena, sigurno je da imaju vremena da igraju igre i generalno provode vreme na lep način.

Resources:

  • Spaced Out Sports -- Spaced Out Sports challenges students to design or redesign a game for astronauts to play in space.

SPAVANJE U KOSMOSU


odmor2

Nakon dugog radnog dana, nema ništa lepše od lepog noćnog sna! Kao i na Zemlji, i u kosmosu radnici odlaze u krevet u određeno vreme, budi se i priprema za novi radni dan. Ipak, postoje neke razlike. U kosmosu nema „gore“ i „dole“, ali ima mikrogravitacije. Kao rezultat, astronauti nemaju težinu i mogu da spavaju u bilo kom položaju. Ipak, moraju da se zakače za nešto da ne bi odlebdeli i udarili u nešto. Putnici na stanici najčešće spavaju u vrećama koje se nalaze u malim kabinama za posadu. U svakoj kabini ima mesta samo za jedni vreću za jednu osobu.

Generalno, astronauti imaju isplanirano da spavaju 8 sati dnevno na kraju svakog dana misije. Kao na Zemlji, oni se bude preko noći i idu u WC ili ostaju duže noću da bi gledali kroz prozor. Različiti faktori, kao što je uzbuđenje ili nostalgija, mogu da poremete ritam spavanja astronauta. Tokom perioda spavanja, astronauti su dužni da prijavljuju snove i noćne more. Neki se čak žale na hrkanje svoje ili kolega.

c

Resources:

  • The Sleep Station Video -- Garrett Reisman shows the Russian module where astronauts sleep.
  • Station Tour: Harmony, Tranquility, Unity Video -- Expedition 33 Commander Suni Williams starts off her tour of the International Space Station with a look at its nodes -- Harmony, Tranquility and Unity -- which include the crew's sleeping quarters and hygiene station.

RAD U KOSMOSU


odmor3

Astronauti ispunjavaju brojne zadatke i obaveze u kosmosu. Orbitna stanica je konstruisana kao permanentna orbitna istraživačka laboratorija. Njena svrha je da izvodi naučne i istraživačke aktivnosti na svetskom nivou koje mogu da se izvode samo u uslovima mikrogravitacije. Posade stanice provode dan izvodeći naučne eksperimente koji zahtevaju njihovo angažovanje, kao i nadzor onih koji se kontrolišu sa Zemlje. Takođe sprovode brojne medicinske eksperimente koji imaju za cilj da utvrde na koji način se njihov organizam prilagođava uslovima mikrogravitacije na duži period.

Rad na svemirskoj stanici takođe podrazumeva održavanje orbitne platforme. Posada konstantno kontroliše pomoćne sisteme i čisti filtere, apdejtuje računarsku opremu, i uopšteno, rade sve ono što gazde nekog objekta rade da bi njihova skupa investicija ostala u dobrom stanju. U isto vreme, Centar za kontrolu misije neprestano prati stanicu i šalje poruke bilo glasovne ili u vidu e-mailova sa novim instrukcijama ili planovima koji će pomoći posadi u njihovoj dnevnoj rutini.

Resources

 


JEDENJE U KOSMOSU


odmor4

Zamisli da kampuješ duže od nedelju dana sa nekoliko svojih bliskih prijatelja. Tvoj zadatak je da obezbediš puno hrane i opremu za kuvanje, kao i pribor neophodan za to. Hrana treba da bude pravilno čuvana da se ne bi pokvarila. Nakon završetka obroka, ili na kraju kampovanja, potrebno je pokupiti svu opremu i sortirati i pobaciti sam otpad pre polaska kući.

Astronauti u suštini rade isto to kad odu u kosmos. Pripreme zavise od vrste obroka. Neka hrana može da se jede u prirodnom stanju, kao što je voće i povrće ili kolači. Druga hrana zahteva dodavanje vode, kao što su makaroni ili sirevi. Naravno, tu su rerne koje treba da zagreju obroke na potrebnu temperaturu. U kosmosu nema frižidera, tako da kosmička hrana mora biti čuvana i pripremana brzo i pravilno, posebno na dužim misijama.

Nose se i začinski dodaci, kao što su kečap, senf ili majonez. So i biber takođe postoje, ali u tečnom stanju. Razlog tome je što astronauti ne smeju da u kosmosu sole i bibere svoju hranu jer bi oni jednostavno lebdeli okolo. Postoji opasnost da zapuše ventile za vazduh, upadnu u opremu ili elektroniku, ili pak u oči ili noseve astronauta.

Astronauti imaju tri klasična obroka dnevno. Nutricionisti osiguravaju da hrana astronautima obezbeđuje balansiran unos minerala i vitamina. Broj kalorija zavisi od astronauta. Naprimer, mala žena zahteva samo 1900 kalorija dnevno, dok veliki čovek zahteva oko 3200 kalorija[1]. Astronauti imaju bogat izbor hrane, poput voća, piletine i ćuretine, kikiriki-puter, bifteke, kolače, morsku hranu, itd. Uz to, svaki putnik ima pravo da još na Zemlji izrazi neku želju za nekom hranom koju posebno voli i koja je rezervisana samo za njega. Od pića mogu da biraju: kavu, čaj, džuseve, voćne šejkove i limunadu.

Kao na Zemlji, kosmička hrana je zapakovana. Astronauti moraju kad završe s obrocima da bacaju ambalažu. Ona je dizajnirana da bude fleksibilna i laka za upotrebu, kao i da zauzima što manje prostora.

Resources

 


VEŽBANJE U KOSMOSU


 

odmor5Vežbanje predstavlja bitan deo dnevne rutine astronauta na orbitnoj stanici, a služi prvenstveno da spreči atrofiju kostiju i mišića, ali i za zabavu i oslobađanje od stresa. U proseku, astronauti troše u džimu dva sata dnevno. Sprave koje koriste gore drugačije su od onih na Zemlji. Dići 100 kila na Zemlji je ozbiljan poduhvat, ali je u kosmosu to je zbog mikrogravitacije igračka. Zato njihove sprave imaju zupčanike i opruge koji stvaraju opterećenje. Recimo, za trčanje po traci upotrebljavaju se specijalni „tregeri“ koji pritiskaju trkača i simuliraju stanje na Zemlji.

Resources


JUTARNJA RUTINA U KOSMOSU


odmor6

Astronauti koji žive i rade u orbiti imaju iste higijenske potreba kao ljudi na Zemlji. Oni peru kosu i zube, umivaju se, briju, idu u klozet i tuširaju se. Međutim, zbog mikrogravitacionog okruženja, astronauti brinu o sebi na drugačiji način.

Astronauti peru kosu sa šamponom koji ne mora da se ispira, a koji je davno izmišljen za pacijente po bolnicama koji nisu u mogućnosti da idu na tuširanje.

Mnogi astronauti poseduju sopstvene torbice za higijenu, čiji sadržaj bira svako za sebe. Recimo, svako bira pastu za zube koju on lično voli, a tehnika korišćenja je ista kao na Zemlji.

Zbog mikrogravitacije, toaleti na stanici su složeniji od onih na koje su navikli na Zemlji. Astronauti koriste šolju tako što im u tome pomažu držači za stopala. Šolje u osnovi rade kao vakuumski usisivači koji uvlače vazduh i ono što ne treba. Svaki astronaut ima lični levak za urin koji ima adapter. Usisivač uvlači vazduh i urin kroz levak i crevo u tank sa otpadnom voodom.

Resources

 

 

[1] Treba znati da u Nasi „veliki čovek“ ko zna šta znači. U poslednjem textu koji sam pisao, o pobuni na stanici „Skylab“, zapovednik misije Carr je imao kao i Zorkić – samo 75 kg. Toliko sam imao u školi...

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 3 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 4 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...