Nasa je najavila prestanak rada čuvenog infracrvenog svemirskog teleskopa Spitzer.
Spitzer - umetnička predstava (Nasa)
Spitzer je lansiran 25. avgusta 2003. godine sa planom da radi i istražuje u infracrvenoj svetlosti 2,5 godine, ali su neke računica zatim pokazale da taj period može da se i udvostruči. Radilo se o proceni koliko dugo će tečni helijum koji je zadužen za hlađenje opservatorije da traje. Ove godine, teleskop se bliži svom 16-tom rođendanu.
Zadnjih godina, međutim, teleskop radi samo sa jednim instrumentom, jer su ostali prestali da funkcionišu. Ali uprkos svojim smanjenim mogućnostima teleskop i dalje na Zemlju šalje dragocene podatke. Samo i tome mora jednom doći kraj. Nasa je odlučila da radni vek teleskopa zaustavi 30. januara 2020. godine.
Kao i drugi infracrveni teleskopi, Spitzer je osetljiv na toplinu. Čak i mala količina toplote koju stvara vlastita elektronika i bljesak Sunčeve svjetlosti, mogu stvoriti šum u slikama ovog teleskopa. Zato je on dizajniran tako da leti daleko od Zemljine toplote i reflektuje Sunčevu svjetlost natrag bez apsorbiranja više energije nego što je potrebno za vlastitu energiju.
Maglina "Mačja šapa" sija u svetlosti koju ljudsko oko ne može da vidi (NASA/JPL-Caltech)
Problemi
Takođe, Spitzer je u svemir sa sobom poneo rashladnu tečnost za hlađenje instrumenata. Međutim, vremenom se ta rashladna tečnost istrošila i teleskop je ostao bez nje još 2009. godine. Zbog toga su dva instrumenta teleskopa postala beskorisna.
Spitzer se stalno lagano udaljava od Zemlje i njegova komunikacija sa Zemljom i slanje kvalitetnih podataka je sve veći problem.
Teleskop ne može istovremeno da puni svoje solarne panele i komunicira sa Zemljom zbog geometrijske neusklađenosti između solarnih i komunikacijskih polja, i sada može da bude usmeren ka Zemlji samo 2,5 sata prie nego što mora ponovo da usmeri panele ka Suncu kako bi punio baterije. I ovaj prozor ka Zemlji je sve kraći.
Sve u svemu, kraj Spitzera je na vidiku.
Maglina Iris kako ju je video Spitzer ((NASA/JPL-Caltech))
Spitzer je otkrio prekrasne inače optički nevidljive objekte. Uhvatio je galaksije iz ranih doba svemira, a u bližim galaksijama je pomogao da se odrede mesta u galaksijama bogatim prašinom i gasovima i gde nastaju mlade zvezde. Spitzer je također bio prvi teleskop koji je direktno otkrio egzoplanetu, što do tada nije bilo moguće.
Kako dugoočekivani James Webb teleskop takođe osmatra infracrvene zrake od njega se očekuje da nastavi i posao Spitzera.
|
Iz članka: INFRACRVENA ASTRONOMIJA Osnovni izvor infracrvenog zračenja je toplota ili termalno zračenje. Bilo koje telo sa temperaturom iznad apsolutne nule (-273.15 C ili O K) emituje infracrveno zračenje. Čak i ona tela koja nam izgledaju veoma hladna, kao na primer kockice leda, emituju infracrveno zračenje. Objekat koji nije dovoljno zagrejan da emituje vidljivu svetlost najveći deo energije emituje u infracrvenoj oblasti spektra. Na primer, užareni drveni ugalj (ćumur) daje veoma malo osvetljenja, ali zato izračuje dosta infracrvenih zraka koje osećamo kao toplotu. Što je neko telo toplije tim više emituje infracrveno zračenje. Ljudsko telo, pri normalnoj temperaturi, najintenzivnije zrači u infracrvenoj oblasti na talasnoj dužini od oko 10 mikrona (mikron ili mikrometar je milioniti deo metra). Pošto sva tela izračuju toplotu, infracrveni detektori mogu opaziti objekte u tami, koje naše oči inače ne bi mogle zbog odsustva vidljive svetlosti. Na primer, zmije iz porodice zvečarki poseduju naročite jamice koje im služe za opažanje infracrvene svetlosti. Ovo omogućava zmijama da opaze toplokrvne životinje (čak i u mračnim jazbinama) osećajući infracrveno, tj. toplotno zračenje koje one emituju. |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
