Povodom vesti o prestanku rada svemirskog teleskopa Spitzer objavljujemo članak sa samog početka rada tog teleskopa, iz 2003. godine.

NASA je objavila ime novog svemirskog teleskopa i prikazala prve snimke načinjene njim. Iz prva zvan "Space Infrared Teleskop Facility" (SIRFT), teleskop je sada nazvan po nedavno preminulom naučniku Spitzeru (Lyman Spitzer Jr.), koji je još 1940-ih godina prvi predložio postavljanje teleskopa u svemir zbog izbegavanja nepovoljnih efekata Zemljine atmosfere. Ime teleskopa je izabrano izmedju 7.000 javnih predloga.

Prva osmatranja i snimci zapravo nisu nešto naročito u pređenju sa očekivanjima koja bi teleskop tek trebalo da pruži. 

"Kao Habl, Kompton i Čandra, novi teleskop će uskoro početi da donosi velika otkrića, i kao što ove fotografije pokazuju, uzbudi javnost sa pogledom na kosmos kao nikada do sada" kaže Ed Weller, Nasin administrator. 

FOTOGRAFIJE 

M 81 

Teleskop sakuplja infracrvenu svetlost, nevidljivu formu elektromagnetne radijacije povezanu sa toplotom i tako omogućava astronomima da vide kroz slojeve prašine, koji blokiraju vidljivu svetlost. 

Jedan snimak novog teleskopa prikazuje obližnju galaksiju M81. Na snimku se vide detalji koji pre nikada nisu bili viđeni i koji će im omogućiti da odrede postotak i brzinu formiranja zvezda u galaksiji. 

"Proučavajući M81, možemo videti spoljašnji izgled naše galaksije" kaže Fazio, glavni istraživačsa infracrvenom kamerom (Infrared Array Camera - IRAC) na teleskopu. 

U centru M81 je plavo-belo lezgro od starih zvezda. Spiralne ruke galaksije su pune prašine kupane u zvezdanoj radijaciji. Svetli čvorovi materijala u rukama galaksije su mesta gde se masivne zvezde stvaraju u ogromnim oblacima vodonika. 

Galaksija M81 se nalazi u blizini sazvežđa Ursa Major i vidljiva je dvogledom. Udaljena je od nas 12 miliona svetlosnih godina. 

MAGLINA "ELEPHANT`S TRUNK" 

Sledeća fotografija prikazuje pogled kroz tamni oblak koji astronomi zovu "Elephant`s Trunk Nebula" (maglina Slonova surla), u deo gde se formiraju zvezde. U unutrašnjosti regiona je takozvana "globula", mlade zvezde i zvezde-koje-će-to-tek-postati. Po prvi put su sada viđene. 

Maglina se nalazi u blizini veće magline koja nosi oznaku IC 1396, u sazvežđu Cefeja. Udaljena je oko 2 450 svetlosnih godina. 

Formiranje zvezda u "globuli" je prinudno zbog toga što je oblak pod pritiskom usled intenzivne radijacije i vetra naelektrisanih čestica sa masivne zvezde (koja se ne vidi na snimku a nalazi se levo od magline). 

Pritisak takođe formira obojene vlaknaste strukture na globuli. Nekoliko crvenkastih, novorođenih zvezda je pronađeno iza prašinaste zavese globule koja će nestati u budućnosti. 

HH 46/47 

Na sledećem snimku se vidi zvezda slična Suncu koja je skrivena od pogleda sa teleskopom vidljive svetlosti. 

Na snimku se vidi Herbig-Haro objekat, sjajan region od gasa i prašine formiran odlivima gasa koji se udaljuje velikom brzinom sa mlade zvezde. Polarni odliv sa ovog objekta zvanog HH 46/47, je materijal koji se izbacuje u dva suprotna pravca i povezan je sa materijalom oko zvezde koji formira disk, a gde bi mogle nastati planete. 

HH 46/47 se nalazi u unutrašnjosti tamnog oblaka zvanog "Bok Globula", koji je osvetljenobižnjom "Gum maglinom". Udaljen je oko 1 140 svetlsonih godina u sazvežđu Jedra. Astronomi kažu da scena podseća na formiranje našeg Sunca i Sunčevog sistema. 

"Ova tri snimka ukazuju da će novi teleskop služiti kao "vremenska mašina", pružajući nam informacije o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti" kaže Fazio.

FORMALHAUT 

Uz pomoć "Multiband Imaging Photometer" (MIPS), opservatorija je istražila disk gasa i prašine oko obližnje zvezde Formalhaut. 

Ova zvezda je mlada i veruje se da bi se planete mogle formirati oko nje. Okružena je diskom prašine pet puta većim od našeg Sunčevog sistema. Odvojena osmatranja izvršena prošle godine u različitim talasnim dužinama svetlosti, sugerišu da Formalhaut ima novonastalu planetu sličnu Saturnu. Novi infracrveni snimci potvrđuju da se tamo nešto dešava. 

Jedan deo prašine u prstenu je za trećinu sjajniji od drugog. Nejednaka rasprostranjenost prašine bi mogla biti rezultat sudara između asteroida, kreirajući oblak prašine, ili mešajući efekat na prašinu prouzrokovan gravitacionim uticajem neviđene planete, kažu astronomi. 

Bliže zvezdi se nalazi i manje prašine, mada je ima u delu koji iznosi 10 puta udaljenost između Zemlje i Sunca. Unutrašnji delovi prašine su topliji na šta ukazuju nova osmatranja. Astronomi ukazuju da možda spoljašnje planete guraju komete ka unutrašnjosti kao u našem Suncevom sistemu. Na prilasku zvezdi, komete oslobađaju prašinu koju bi onda mogao videti Spitzer teleskop.

KOMETA SCHWASSMANN-WACHMANN 1 

Zadnji snimak teleskop je načinio u našem kosmičkom komšiluku, koristeći MIPS da snimi kometu našeg Sunčevog sistema za koju se zna da ima čudno ponašanje.

Kometa Schwassmann-Wasmann 1 ima 15-godišnju, skoro kružnu orbitu oko Sunca, izvan Jupitera. Komete su vidljive samo zato što njihove površine i okružujući materijal dobroreflektuju Sunčevu svetlost. 

Ova kometa SW1, je poznata po frekventnim nastupima povećanja sjajnost i do 1.000 puta većim od normalne. Teoretičari smatraju da je ovome uzrok gomilanje pritiska u unutrašnjosti komete kada sunčeva toplota postepeno ispari smrznuti ugljen-dioksid i ugljen-monoksid ispod kometine crne kore. Kada pritisak nadjača jačinu kore, ona napukne i mlaz gasa i prašine izjuri u svemir brzinom od 200 m/sek. 

Nukleus komete je u prečniku samo oko 30 km što je premalo da bi je teleskop Spitzer mogao videti. Kao što je uobičajeno u astronomiji, neočekivani pronalazak je proizišao iz ovog snimka komete. 

Fotografišući kometu, teleskop je snimio i dva prethodno poznata asteroida. Pošto su asteroidi bliže Zemlji od komete, oni orbitiraju oko Sunca mnogo brže i izgledaju kao da se kreću u odnosu sa kometom i zvezdama u pozadini. Na snimku se vidi da su asteroidi malo izduzenog oblika. 

Koristeći podatke sa snimka, astronomi su bili u mogućnosti da procene koliko su reflektivne površine asteroida, što im je pružilo bolje podatke za određivanje veličine asteroida. Asteroidi su veličine 2,8 km odnosno 6 km i ovo su najmanji asteroidi u, i iza glavnog asteroidnog pojasa koji su ikada izmereni infracrvenim teleskopom. 

O TELESKOPU

Spitzer teleskop je poslednji od četiri Nasinevelike opservatorije, koje uključuju Chandra X-ray, Compton Gamma Ray i Hubble koji vidi svemir u vidljivoj, ultraljubičastoj i infracrvenoj svetlosti. Spitzer teleskop vidi u specifičnim infracrvenim dužinama koje Habl ne može da detektuje. 

Astronomi takođe koriste Spitzer za sakupljanje važnih informacija, ali ne fotografijama, o hemijskom sastavu galaksije udaljene 3,2 milijardi svetlosnih godina. Posmatranja galaksije IRAS F00183-7111 je otkrilo nekoliko važnih sastojaka za stvaranje života. 

Spektrograf na teleskopu prelama infracrvenu svetlost u sastavne delove svetlosti isto kao što prizma razdvaja belu boju na njene komponente. 

Proučavajući hemijske otiske u spektru, naučnici su našli da udaljena galaksija sadrži silikate slične pesku na plaži i organske molekule sačinjene od ugljenika i vodonika, dva od najuobičajenijih elemenata na Zemlji. Oni su takođe našli i najvažniji elemenat za žvot, vodu. 

Ime teleskopa je na izboru predložio Jay Stidolph iz Kanade. Interesantno da je Jay bio jedini koji je predložio da novi teleskop nosi ime ovog naučnika. Imena koja su najviše predlagana su bila "Crveno oko" i "Sagan". 

Lyman Spitzer Jr. (1914-1997) je bio fizičar na Yale, Columbia i Princeton univerzitetima. Spitzer je 1946. objašnjavao da bi teleskopi bazirani u svemiru bili oslobođeni efekata turbulencije zemljine atmosfere, i da bi oni takođe bili u mogućnosti da vide u talasnim dužinama koje ne prodiru kroz atmosferu i ne dopiru do površine Zemlje.