Lakovernost
Članak Denijela Žilbera (Daniel Gilbert), objavljen 1991. godine u stručnom časopisu Američki Psiholog, pokušava da odgovori na pitanje zašto ljudi imaju potrebu da nekritički veruju u većinu informacija koje dobiju. Njegov zaključak je jednostavan:
Opširnije: Nauka i pseudonauka (23)
Write comment (4 Comments) 
Informaciono zagađenje
Termin “informaciono zagađenje” 1977. godine uveo je Rej Hajmen (Ray Hyman), profesor psihologije sa Univerziteta u Oregonu. Po njemu, prosečan civilizovani čovek svakodnevno je izložen velikoj količini “prljavih” informacija (u koje posebno ubraja priloge u masovnim medijima koji afirmativno i nekritički govore o paranormalnim pojavama), a onaj ko vidi da se o nečemu toliko priča, mora da pomisli da tu “ima nečega”.
.
Opširnije: Nauka i pseudonauka (22)
Write comment (0 Comments) 
Pomeranje prioriteta
Kroz celu istoriju pa sve do skorih dana, čovek je morao da ulaže značajan napor da bi preživeo. Tek je s razvojem industrije preživljavanje postalo nešto što se samo po sebi podrazumeva, a zahvaljujući efikasnosti proizvodnje i unapređenju poljoprivrede, u čovekovom dnevnom programu pojavila se velika količina slobodnog vremena, tako da je umesto nekadašnjeg preživeti danas osnovni cilj postao uživati.
.
Opširnije: Nauka i pseudonauka (21)
Write comment (0 Comments) 
Lično iskustvo
U pasusu koji govori o kognitivnim iluzijama dat je primer (potenciranje dobitnika na lutriji) koji opisuje kako pojedinačni slučaj može da bude presudan za donošenje zaključka, naročito ako se pri tome ignoriše mnoštvo drugih slučajeva koji ne podržavaju željenu tezu. Ova iluzija se veoma često od strane političkih vlasti zloupotrebljava za pridobijanje javnog mnjenja.
Opširnije: Nauka i pseudonauka (20)
Write comment (0 Comments) 
Zatvorenost uma
Kad se tako gleda na stvari, postaje jasno zašto astronom nema objašnjenje za sve pojave a astrolog ima, kao što ni medicina nema lekove za sve bolesti, a lokalni nadrilekar ima.
Opširnije: Nauka i pseudonauka (19)
Write comment (1 Comment) 
Naivnost
Ljudi su društvena bića. Oni mogu da opstanu samo ako žive u porodici ili u nekoj drugoj zajednici. Članovi ovih zajednica upućeni su jedni na druge, pa su i međusobno zavisni. Da bi ovaj sistem grupnog opstanka funkcionisao, oni moraju da veruju jedan drugome, ili prosto rečeno - da budu naivni.
Opširnije: Nauka i pseudonauka (18)
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
