Iz knjige  Da li postoje stvari koje ne postoje,  Voje Antonića

Od pogrešne procene do verovanja

Često nam je potrebno da procenimo koliko je verovatan neki događaj. Ako, recimo, bacimo novčić, postoji 50% mogućnosti da padne na “glavu” i isto toliko da dobijemo “pismo”. Kolika je verovatnoća da ćemo do kraja dana osetiti zemljotres? Veoma mala, ali svakako veća od nule. A da će tokom sledećeg meseca pasti kiša? Velika, ali ipak manja od 100%. Za neke događaje možemo sa velikom tačnošću da procenimo verovatnoću, ali neke situacije su varljive i lako navedu na pogrešnu procenu. 

Postoje događaji za koje bi se reklo da su skoro nemogući, ali matematička analiza pokazuje da su sasvim verovatni. Računanje verovatnoće ovih događaja uglavnom prate veliki brojevi, pa je zato ova pojava dobila naziv Zakon velikih brojeva. 

Koliko je verovatno da će osoba koju ste upravo upoznali imati rođendan istog dana kao i Vi? Ovo nije težak zadatak: ako ni jedan od vas nije rođen baš 29. februara, verovatnoća iznosi 1 / 365. Tako ćete na utakmici koja je okupila 50 000 gledalaca moći da očekujete da postoji još 137 ljudi koji će zajedno sa Vama slaviti rođendan. A kolika je verovatnoća da će se na terenu po kome se kreću 22 igrača i sudija naći bar dvojica koji istog dana slave rođendan? Reklo bi se da je za ovo mala šansa, ali računica ipak pokazuje da je ona nešto veća od 50%. 

Robert Tod Kerol opisuje slučaj kad je cela svetska štampa pisala o srećnoj dobitnici iz Nju Džersija. Ona je dva puta dobila glavnu premiju u igri Loto! U listu New York Times objavljen je podatak da su šanse za ovo bile “1 prema 17 triliona”. Kad su statističari Stiven Semjuels (Stephen Samuels) i Džordž Mek Kejb (George Mc Cabe) izračunali ovu verovatnoću, ispostavilo se da ona iznosi 3,3% za 4-mesečni period i preko 50% za period od sedam godina! Otkud ovako velika razlika u proceni verovatnoće? Obe računice bile su formalno korektne, samo što je prva zanemarila važan podatak da niko od igrača ne uplaćuje samo po jednu nego veći broj kombinacija. 

U ovom poglavlju opisali smo slučaj u kome je čitalac izvestio redakciju časopisa o “proročanskom” snu u kome je najavljena smrt njegovog dede. Sad ćemo proširiti računicu: pretpostavimo da matematička mogućnost da se slučajno dogodi da neki san bude proročanski iznosi jedan prema milion. Na svetu ima oko 6 milijardi ljudi; svake noći svaki od njih sanjaće po 250 različitih snova (ovaj podatak navodi Terens Hajnis (Terence Hines) u svojoj knjizi Pseudonauka i paranormalno). Prosta računica pokazaće nam da svake noći po 1 500 000 ljudi na svetu sanja bar po jedan “proročanski” san i to samo kao posledicu slučajnosti! Ovaj broj bio bi i veći ako bismo uzeli u obzir činjenicu da ljudi često sanjaju sadržaje koji ih inače brinu ili opterećuju (dakle, za koje postoji povećana mogućnost da se dogode na javi) i da je sadržina snova često apstraktna i simbolična, što povećava mogućnost da neki “slučajni” san povežemo sa stvarnim događajem. 

Nema sumnje da je pogrešna procena verovatnoće događaja jedan od važnih “generatora” verovanja u paranormalno. 

Spisak članaka iz knjige: Voja Antonić - Da li postoje stvari koje ne postoje   Nauka i pseudonauka V. Antonić