Teorija “Mnogo svetova”
Ponuđen je veliki broj teorija koje bi mogle da razreše neke goruće paradokse koje je donela kvantna teorija. Kao najatraktivniju, pomenućemo teoriju koju je 1957. godine objavio Hju Everet (Hugh Everett).
Opširnije: Nauka i pseudonauka (32) Teorija “Mnogo svetova”
Write comment (1 Comment)
Mačka je, hvala na pitanju, živa i zdrava... i mrtva
Austrijski fizičar Ervin Šredinger (Erwin Schroedinger), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, izveo je 1926. godine matematički obrazac koji prikazuje zavisnost talasne funkcije od prostorno-vremenskih koordinata za razne čestice i njihove sisteme. Talasna funkcija, zapravo, formalno predstavlja talasne osobine čestice. Prilikom “kvantnog skoka”, u kome se prostorno nedefinisani talas “pretvara” u česticu, trebalo bi nekako odrediti gde će ta čestica da se pojavi, ali je talasna funkcija ovde zatajila. Ona, naime, omogućava da se odredi samo verovatnoća njenog pojavljivanja, a ne i da se odredi gde će se pojaviti (kao da se Bog ponovo kocka!) Osim toga, umesto da se ovim obrascem razreši paradoks kvantnih skokova, čestice su i “na papiru” (predstavljene matematičkim jezikom) neprestano “skakale” iz jednog stanja u drugo. Tada je Šredinger rekao Boru: “Da sam znao da se nikada nećemo osloboditi ovih prokletih kvantnih skokova, ne bih se ni upuštao u taj posao”.
Opširnije: Nauka i pseudonauka (31) Mačka je, hvala na pitanju, živa i zdrava... i mrtva
Write comment (5 Comments) 
Faza 1, faza 2, faza 3. Zdravi dobrovoljci, manja skupina ljudi sa specifičnom bolesti koju bi istraživani lijek trebao liječiti ili spriječiti, pa potom velika skupina. Nerijetko od pojma kliničkih studija ostanu ovakva sjećanja. To niti približno ne predstavlja bogati spektar raznih vrsta kliničkih studija.
Opširnije: Osnovni pojmovi kliničkih studija – dio VII – kako ispitujemo?
Write comment (0 Comments)
Ajnštajnova propala ideja
Zamisao je bila da se izvede interakcija u kojoj će se dve čestice (recimo, fotoni) međusobno udaljavati jedna od druge, jednakim brzinama i sa jednakim ugaonim momentima, ali u suprotnim smerovima. Treba “sačekati” da se one dovoljno udalje, pa onda izmeriti poziciju jedne i ugaoni momenat druge. Pošto su ove dve veličine jednake (samo sa ugaonim momentima čiji su smerovi različiti), imaćemo izmerena oba podatka.
Opširnije: Nauka i pseudonauka (30) Ajnštajnova propala ideja
Write comment (2 Comments) 
Talas, čestica ili i jedno i drugo?
Prvi paradoks otkriven je kad je trebalo da se razjasni dilema da li čstice od kojih su sačinjeni atomi imaju supstancijalnu ili talasnu prirodu.
Opširnije: Talas, čstica ili i jedno i drugo?
Write comment (1 Comment)
Kvantna mehanika
Postoji grana fizike koja, mada u potpunosti pripada nauci, mnogima izgleda kao da se nalazi na tromeđi između nauke, mašte i paranormalnog. Jedan od tvoraca te grane fizike, kvantne teorije, je danski fizičar Nils Bor (Niels Bohr) koji je rekao: “Onaj ko nije šokiran kvantnom teorijom, nije je ni razumeo”.
Opširnije: Nauka i pseudonauka (29) Kvantna mehanika
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
