16.03.2024. 

Ponekad neku zvezdu slabog sjaja ne vidite ako gledate direktno u nju, već pored nje. To iz iskustva zna svaki osmatrač. Ako gledate direktno u zvezdu ona nestane, ako pogledate malo sa strane ona se pojavi. Zašto?

 Odgovor na ovo pitanje krije se u građi mrežnjače oka. U mrežnjači postoji oko 125 miliona fotosenzibilnih ćelija. Ima ih dve vrste: čepići i štapići. Svoje nazive ove ćelije duguju svom obliku. Tih 125 miliona čepića i štapića povezani su preko bipolarnih i ganglijskih ćelija sa vidnim živcem koji se sastoji od samo jedan milion nervnih vlakana. Postoje tri tipa veza fotoosetljivih ćelija sa bipolarnim ćelijama.

Plavom bojom su označeni čepići, a crvenom štapići.

1. Postoji neposredna veza čepića sa bipolarnom ćelijom (veza ana crtežu). To znači da čepić šalje impuls "svojoj sopstvenoj" bipolarnoj ćeliji koji ona opet preko ganglijske ćelije šalje impuls do vidnog živca, a ovaj dalje do mozga. Ova veza štapića nazvana je privatnom linijom.

2. Drugi slučaj (b) postoji kada se nekoliko čepića ili nekoliko štapića vezuju za zajedničku bipolarnu ćeliju i to je tzv. porodična linija.

3. Na kraju, postoji i mešovita veza kada nekoliko štapića i čepića zajednički koriste istu bipolarnu ćeliju. Ova veza je nazivana javnom linijom grupnog korišćenja.

Sad dolazimo do prvog objašnjenja zašto slab svetlosni izvor bolje vidimo ako ga ne gledamo direktno. Čepici i štapići nisu ravnomerno i podjednako raspoređeni u mrežnjači (vidite grafikon). Čepića ima najviše u fovei, gde imaju "privatnu liniju", a dalje od nje njihov broj opada. Štapiće nema u fovei. Najviše ih je sa strane fovee, a još dalje i njihov broj opada. To znači da kako idemo ka periferiji mrežnjače svaka ganglijska ćelija opslužuje sve veći broj fotozenzibilnih ćelija, jer tu ima sve više tzv. javnih linija veza. Iz ovog izlazi da je periferija mrežnjače osetljivija na svetlosni nadražaj, jer se tu impulsi koje šalju fotosenzibilne ćelije sabiraju (više štapića i/ili čepića zajedno šalju impulse zajedničkoj bipolarnoj ćeliji).

Postoji još jedan razlog za bolju osetljivost oka na intenzitet svetlosti van fovee, a on se tiče razlike između štapića i čepića. Čepici su osetljiviji na duže talasne dužine i da bi se oni nadražili potreban je veći intenzitet svetlosnih talasa. Sem toga čepici su osetljivi i na različite talasne dužine te "primećuju" boju. Štapići nisu u stanju da prave ovu razliku između talasnih dužina, ali su osetljiviji na mali intenzitet svetlosti. A kako se štapići nalaze u najvećem broju sa strane fovee logično je da ćemo slabu svetlost bolje registrovati ako ona ne pada na foveu.

Prma knjizi: Elementi psihologije, D. Kreč i R. Kračfild (Naučna knjiga, BG 1976)