Da nema kretanja tektonskih ploča života na Zemlji ne bi bilo. Ili, kako reče Bil Brajson u svojoj „Kratkoj istoriji“, možda bi života i bilo, ali fudbala svakako ne bi. Zašto?
Pa, od kako postoje reke one stalno spiraju zemlju i ubacuju je u okeane. To su ogromne količine mulja koje se hiljadama miliona godine talože na dna velikih voda – i već odavno bi cela planeta trebala da se kupa u jednom okeanu dubokom nekoliko kilometara, sa možda tek po kojim vrhom neke planine koja bi štrčala iz te vodurine. A to se, kao što vidimo, nije dogodilo. Zašto? Pa zbog kretanja tektonskih ploča. One se podvlače jedna ispod druge i u utrobu Zemlje odnose mulj sa dna okeana, tamo gde vlada jarosna temperatura tolika da se stene tope.
Neke ploče se sudaraju i izdižu visoko nad okolnim tlom i tako nastaju planinski venci. Da nije stvaranja planina iznova i iznova, cela površina Zemlje bi se poravnala – pa bi i po tom osnovu bila preplavljena vodom.
Za pomeranje tektonskih ploča važno je i to što je Zemlja unutar sebe vrela. U procesu svog stvaranja ona je bila rastopljena stena koja se polako hladila, ali ona je istovremeno i prilično velika planeta pa se hladi sporo. Njeno jezgro se u poslednjih nekoliko milijardi godina ohladilo za svega nekoliko stotina stepeni što nije ništa naročito ako se u obzir uzme da je to jezgro zagrejano na 6000 stepeni (što je inače toplije od površine Suca koja iznosi oko 5500 stepeni C).
Tolika unutrašnja temperatura sprečava da se spoljni sloj Zemlje suviše ohladi čime bi postao previše krut da bi se mogao pomerati. U ovome i leži jedna od razlika između Zemlje i Marsa. Mars je duplo manji i zato se brže ohladio te je i njegova litosfera (spoljni sloj planete) postala veoma kruta te se nije razbila na ploče.
Ovde dolazimo do Venere. Ona je slične veličine kao i naša planeta i vrela je, ali opet tamo na njoj nema pomeranja tektonskih ploča. Na Zemlji ima – zbog vode. Voda u unutrašnjosti Zemlje podmazuje tektonske ploče te one klize jedna pored druge i jedna preko druge. A u unutrašnjosti Venere nema vode, a time ni pokretanja tektonskih ploča.
|
Ovo je posebno interesantno: Naučnici smatraju da postoji određeno pomeranje tektonskih ploča na Jupiterovom satelitu Evropi! Doduše na Evropi se ne pomeraju stenovite tektonske ploče, već ledene. Evropa je ledeni satelit. Njenu površinu čini sloj krhkog leda koji se naslanja na topliji i rastopljeni sloj leda. Kada se dve ledene poloče Evrope sudare, onda jedna od njih, pretpostavljaju naučnici, može da sklizne ispod druge, baš kao što se dešava i na našoj planeti kada se sudare dve tektonske poloče. |
Prema: Bil Brajson "Kratka istorija bezmalo svačega", Astronomy, Vikipedija...
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
