Ponekad u Sunčev sistem uleti neko telo iz međuzvezdanog prostora. Ono je nastalo negde na drugom mestu, oko neke druge zvezde i zatim se uputilo u bespuća galaksije da bi upalo u Sunčev sistem. Zašto je napustilo svoju matičnu zvezdu sada nije bitno. 

To telo može biti neka kometa, ili asteroid (pa i veće telo), a kada ga astronomi uoče izračunavaju odakle je došlo i zaključe da, recimo, nije naše. Kako?

Sva tela u Sučevom sistemu obilaze oko Sunca po eliptičnoj putanji. To tako mora da bude, to je zakon, a o tome pročitajte priču: Zašto su putanje planeta eliptične. Ali na tom putu ta tela nemaju uvek istu, konstantnu brzinu (i to mora, to je zakon, jedan o Keplerovih). Kada je telo daleko gravitacija Sunca ga privlači, ono sve više povećava svoju brzinu, zatim zavija oko Sunca (tu je najbrže), zatim odlazi, ali brzina mu opada jer ga Sunce vuče nazad. Kada ode u svoju najdalju tačku na putanji od Sunca (afel) brzina mu je najmanja itd. kreće se do beskonačnosti, po zatvorenoj, eliptičnoj orbiti.

Telo koje izlazi iz Sunčevog sistema ima otvorenu, hiperboličnu orbitu, koja ga izvodi izvan Sunčevog sistema, i ako ga ništa na tom putu ne spreči ono odlazi zauvek.

Kada uoče neko novo telo astronomi ga posmatraju, beleže njegov položaj na nebu i izračunavaju njegovu brzinu uzimajući u obzir sile koje na telo deluju, a to su, pre svega, gravitacija Sunca, a zatim i planeta. Već i na osnovu malog broja posmatranja, astronomi su stanju da približno utvrde putanju posmatranog tela. Veći broj posmatranja položaja omogućava preciznije izračunavanje orbite, a i brzine datog tela. Jasno je da brzina tela zavisi i od blizine Suncu što se uzima u obzir. Ali ukratko: u Sunčevom sistemu brzine su ograničene i zavise od gravitacije Sunca. Da bi neko telo napustilo Sunčev sistem ono mora da se kreće brzo (svakako brže od tela koja su gravitaciono vezana za Sunce), da bi pobeglo Sunčevoj gravitaciji.

Dakle, sama putanja nekog tela govori astronomima da li je to telo nastalo negde drugde u svemiru. Ako je tako ono je putovalo kroz međuzvezdani prostor, uletelo u Sunčev sistem, ušlo u perihel (najbliža tačka Suncu na putanji tela) i zatim nastavilo dalje sve dok ne napusti Sunčev sistem. 

Keplerovi zakoni