Kada govorimo o veličini vasione (svemira, univerzuma) moramo razlikovati vidljivu ili tačnije sagledivu (engl. observable) od nesagledive (engl. unobservable) vasione. Pod sagledivom vasionom ne misli se na naše sadašnje ili buduće tehničke mogućnosti da nešto vidimo već na ograničenje koje nameće konačna brzina svetlosti. Iz razloga što nijedan signal ne može putavati brže od brzine svetlosti, ne možemo primiti signale, ni videti, nešto što je dalje od starosti vasione izraženo u svetlosnim godinama. 2015. god. starost vasione je procenjena na 13,799±0.021 milijardi godina. Ali, to ne znači da je prečnik vidljive vasione 13,8 milijardi svetlosnih godina. Tokom tog vremena vasiona se širila i naučnici procenjuju da je prečnik nama vidljive vasione 93 milijardi svetlosnih godina.

Hablov pogled na galaksije udaljenje više milijardi svetlosnih godina. Zahvaljujući teleskopu Habl, procenjuje se ukupan broj galaksija u nama vidljivom univezrumu na 100 do 200 milijardi galaksija. 

Da bi se razrešili problemi postojećeg kosmičkog modela, krajem 70-tih godina 20. veka fizičari su uveli teoriju kosmičke inflacije u nastanak vasione. Kratak period posle Velikog praska, od 10^-36 do 10^-33 sekundi, u kome se vasiona proširila za faktor 10²². Posle inflacije vasiona je nastavila da se širi a dodatno ubrzanje u širenju je krenulo pre 4 milijarde godina zbog delovanja tamne energije (pre toga dominantan uticaj u vasioni imala je materija i tamnа materijа). Ovo širenje dovelo do toga da je sada prečnik sagledive vasione oko 93 milijarde svetlosnih godina sa Zemljom u sredini te sfere. To znači da do nas stižu fotoni koji su prešli rastojanje od 46,5 milijardi svetlostnih godina, putujući brzinom svetlosti, iako je vasiona stara „samo" 13,8 milijardi godina.

Evo nekoliko interesantnih vrednosti koje nam daje teorija inflacije i koje nam pomažu da razumemo njeno širenje:

- Vasiona je imala poluprečnik rastojanja Zemlja-Sunce kada je bila stara bilioniti deo (10^-12) sekunde. Brzina širenja vasione bila je tada 10²⁹ puta veća nego što je danas.

- Kad je vasiona bila stara jednu sekundu, bilo je previše vruće da bi formiralo stabilna jezgra; protoni i neutroni bili su u moru vruće plazme. Prečnik vasione bio je toliko veliki da bi obuhvatio naše Sunce i sedam najbližih zvezda.

- Kada je vasiona (nama vidljiva) bila stara oko 3 godine imala je prečnik od 100.000 svetlosnih godina (prečnik Mlečnog puta).

Iako nam takvo širenje, nadsvetlosnom brzinom, ne izgleda intuitivno, matematika koja stoji iza teorije inflacije govori da su se stvari tako dešavale.

Verovatno je da galaksije u nama sagledivoj vasioni predstavljaju samo neznatan deo galaksija u celokupnoj vasioni. Prema teoriji inflacije opravdana pretpostavka je da je veličina vasione pre inflacije bila približno jednaka prostom proizvodu brzini svetlosti sa njenom starošću. To sugerše da je trenutno čitava vasion veća najmanje 3x10²³ puta od nama sagledive vasione tj. da ima prečnika od 3x10³⁴ svetlosnih godina. Postoje procene koje tvrde da je celokupna vasiona 250 puta veća od sagledive vasione i smatra se najverovatnijim. Postoje i druge procene koje impliciraju da bi vasiona mogla da ima prečnik od najmanje neshvatljivih ((3,3x10¹⁰)¹⁰)¹²² svetlosnih godina, čineći je praktično beskonačnom. Ali, moguće je i da je vasiona manja od vasione koju posmatramo. U tom slučaju, ono što mi smatramo vrlo udaljenim galaksijama zapravo su duplikat slika obližnjih galaksija, formiranih svetlošću koja je napravila pun krug oko svemira. Teško je eksperimentalno ispitati ovu hipotezu, jer izgled galaksija se manjao kroz istoriju.

Galaksija MACS0647-JD (na slici dole levo, a iznad je uvećana) je najudaljenija galaksija do sada poznata. Nalazi se na udaljenosti od oko 13,3 milijarde svetlosnih godina od Zemlje. Nastala je 420 miliona godina posle Velikog praska. Slika je snimljena svemirskim teleskopom Habl.

Da li je vasiona beskonačna? Može biti, ali smatra se da to nikada nećemo znati sa sigurnošću. Sve navedene pretpostavke se baziraju na teoriji kosmičke inflacije a ona je za sada najbolji model koji imamo. Da li se inflacija desila ili ne, nauka sa sigurnošću ne zna. Ima uglednih fizičara koji osporavaju teoriju inflacije i nude druge modele. Čak da i nije bilo Velikog praska nego da se vasiona ciklično širi i skuplja. Kao što se pre 4 milijarde godina pojavila misteriozna tamna energija koja je dovela do ubrzanog širenja vasione, u kome se sada nalazimo, tako se u budućnosti može desiti da tamna energija ne bude više dominantna ili da se pojavi sila koje će pokrenuti sažimanje vasione do sunovrata u poslednju gigantsku crnu rupu iz koje će krenuti novi ciklus širenja vasione. O tome ćemo pisati u narednom tekstu.

Izvori: