ažurirno 21. aprila 2022.

Čovek je prvu vatru svesno zapalio u pradavna vremena. Postoje dokazi o kuvanoj hrani od pre blizu dva miliona godina i od tada do danas čovek je naučio da je ona dobar sluga a loš gospodar. Međutim, uvek je to bila vatra na zemlji. Sa prvim letovima u svemir postavilo se pitanje kako vatra gori u uslovima nulte gravitacije.

Ovo je naročito interesovalo američke istraživaće jer su za misije sa ljudskom posadom planirali da unutrašnjost letelice bude ispunjena čistim kiseonikom. A kiseonik potpomaže gorenje. Godine 1967. jedna varnica je kabinu broda Apolo 1 u momentu pretvorila u buktinju i tom prilikom su tri astronauta stradala. Kabina je bila ispunjena čistim kiseonikom. Međutim Apolo je izgoreo dok je još bio na lansirnoj rampi. A kako stoji stvar sa vatrom tamo gore?

Pa, u bestežinskom stanju vatra ima tendenciju da se ugasi sama od sebe. Zašto?

Ovde na zemlji kada zapalite vatru ona proizvodi svetlost, toplotu, ugljen dioksid i vodenu paru. Toplota uzrokuje da se produkti sagorevanja šire što smanjuje njihovu gustinu i oni se dižu u vis (znate da je vazduh iznad plamena topliji nego ispod plamena). Okolni svež vazduh sa kiseonikom tako dospeva u plamen i podstiče dalje sagorevanje.

Međutim u bestežinskom stanju produkti sagorevanja ne odlaze nikud. Oni se akumuliraju oko plamena i time sprečavaju da kiseonik dopre do njega i pomogne gorenje. Gravitacija je, znači, neophodna za dobru vatru. Da bi vatra gorela i u nekoj sobi vasionskog broda u kojoj vlada nulta gravitacija potrebno je nekako obezbediti priliv kiseonika, tako što bi npr. ventilator stalno raspršivao akumulirani ugljen dioksid. Uostalom, znamo i sami da vatra jače gori kada duvamo u nju.

Ali to je tako u teoriji. Kako je u praksi, u uslovima mikrogravitacije koja vlada na Međunarodnoj svemirskoj stanici? Prvi eksperiment je napravljen 1997. Na šatlu Kolumbija u zapečaćenoj komori - i u njoj se plamen održao dugo vremena. Istina, bio je sasvim drukčiji nego na zemlji.

Prvo što su naučnici zapazili bio je oblik plamena. Dok na je Zemlji plamen vatre izdužen uvis u mikrogravitaciji on je sferan i liči na vatrenu loptu. Na Zemlji topao vazduh je lakši (od hladnog) i diže se uvis, a toga u uslovima mikrogravitacije nema, kao što nema ni «uvis», tj. u svemiru ne postoje takve stvari kao što su «gore» i «dole». Tamo je, dakle, plamen sfernog oblika, a pošto nema dovoljnog priliva kiseonika taj plamen zapravo tinja. I dobija plavičastu boju slabog sjaja.

Drugim rečmia, tamo gore nema ništa od roštilja.

Plamen na na zemlji i u uslovima mikrogravitacije (iz Wikipedije)